Đorđe Vukadinović: 35,6% građana Crne Gore se izjašnjavaju kao Srbi, a 51,6% kaže da govori srpski. Čak 60,9% podržava inicijativu pokojnog mitropolita Amfilohija da se Njegoševa kapela vrati na vrh Lovćena

Da je Crna Gora država u kojoj većina građana priča jezikom koji nije službeni, potvrdilo je istraživanje Nove Srpske političke misli urađeno za potrebe RT Balkan, koje je pokazalo da srpskim govori više od polovine stanovništva – odnosno 51, 6 odsto, što je znatno više u odnosu na podatke sa poslednjeg crnogorskog potpisa, po kojima je srpskim jezikom pričalo 43 procenta stanovništva.

Zvanični, službeni jezik, odnosno crnogorski, koristi samo trećina stanovništva, 33 odsto (u odnosu na nekadašnjih 37 odsto), dok se bošnjačkim i albanskim služi 6,3 odnosno 4,3 odsto stanovništva. Interesantno je i da 3,8 procenata građana nije zaboravilo nekadašnji srpsko-hrvatski jezik.

Istraživanje, čiji rezultati dolaze u trenutku dok u Crnoj Gori još traje popis stanovništva koji su do sad obeležile političke ucene, piši-briši olovke, pa i upisivanje netačnih podataka u formulare, daje uvid u to kakav bi mogao biti i nacionalni pejzaž ove države, nakon što se završi prebrojavanje građana.

"U okviru svakog istraživanja, rutinski se na kraju, učesnici pitaju i za demografske podatke, između ostalog obrazovanje, pa i nacionalnu i versku pripadnost. Ali, u Crnoj Gori ta elementarna i rutinska demografska pitanja su već duže vreme tema za sebe, atraktivna i kontroverzna politička i državna pitanja. Nemamo nikakvu nameru da prejudiciramo rezultate popisa, niti da ih osporavamo", pojašnjava koordinator istraživanja Đorđe Vukadinović, navodeći da uprkos tome što se popis sprovodi na potpuno drugačiji način nego njihove ankete, ne očekuje odstupanja veća od dva odsto.

Po ovim podacima, Crna Gora se izgleda polako priseća svog porekla – u odnosu na popis iz 2011. godine kada je Srba u zemlji bilo jedva 29 odsto Srba, istraživanje ih je detektovalo znatno više - 35, 6 odsto.

Crnogorci su relativna većina sa 42,7 odsto. Bošnjaka je 12 odsto, Albanaca 4,5, Hrvata 0,9  odsto dok se kao pripadnici ostalih nacionalnih grupa izjasnilo 0,8 odsto ispitanih. Svoju nacionalnost anketarima nije želelo da saopšti oko 3,5 odsto učesnika istraživanja.

"Natalitet je i kod jednih i kod drugih podjednak, jer su to isti ljudi, često pripadnici istih porodica, najbliži srodnici… Jedino objajšenje je da nisu smeli da se izjašnjavaju tokom prethodnog potpisa, a da sada smeju. To, dakle, pokazuje  slobodniju političku i međunacionalnu klimu nego u poslednjih 30-ak godina, iako ne kažem da će tako biti i na popisu", ukazuje Vukadinović. 

Za našeg sagovornika je važno i indikativno pitanje jezika, koje je u Crnoj Gori postalo "nažalost neka vrsta političkog i ideološkog lakmusa".

"Deo ljudi kažu da su Crnogorci jer tu žive, ali govore srpski jezik. Njih je oko 16 odsto, što govori o jednom etničko-jezičkom inženjeringu i kompromisu koji neki ispitanici prave. To je jedna vrsta reakcije na pritisak da se izjasne kao čisti Srbi ili Crnogorcima jer veliki broj građana smatra da je to isto, pa osećaju nelagodu kada im se traži da se odrede u jednom ili drugom pravcu. To je jedna vrsta identitetskog dvojstva. Sve nam to govori da je koncept agresivnog crnogorčenja koje je sebe razumevalo kao antisrpstvo slomljen i propao prvo na litijama, a onda i na izborima", ističe Vukadinović.

"Kongregacija" koju je do juče predvodio raspop Miraš Dedeić ima svega 10,5 odsto građana Crne Gore i to uprkos svim nastojanjima pređašeg, odnosno režima Mila Đukanovića, da od ove nekanonske crkve napravi zvaničnu veru.

Gotovo dve trećine građana izdržalo je pokušaje progona, i i dalje su pripadnici Srpske pravoslavne crkve, odnosno kanonske Mitropolije crnogorsko-primorske. Islam ispoveda 16,3 odsto stanovništva, katolika je 1,5 odsto.

Neki bi rekli, da, s obzirom na cirkus koji je režim Mila Đukanovića napravio dajući jednoj nevladinoj organizaciji funkciju crkve, donekle je i razumljivo što se broj ateista gotovo udvostručio u odnosu na popis iz 2011. godine. Danas ih je 3,3 odsto nasuprot nekadašnjih 1,7 odsto.

Zanimljivo je da na pitanje veroispovesti, koje obično nije sporno, nije htelo da odgovori čak devet odsto ispitanika.

Simptomatično je da je institucija prema kojoj Crnogorci imaju najpozitivniji stav – Mitropolija crnogorsko-primorska SPC. Veoma pozitivan stav prema njoj (ocena pet) izražava 48 odsto stanovništva, dok 12,5 odsto ispitanika ocenjuje ocenom četiri.

Crnogorci crkvi veruju više nego državi – jer kada su u zadatak dobili da ocenama od jedan do pet ocene Mitropolita Joanikija, predsednika Crne Gore Jakova Milatovića i premijera Milojka Spajića, mitropolit je dobio ocenu "vrlodobar" – 4,01. Milatović je dobio 3,62 dok je Spajić ocenjen sa 3,18 – uz napomenu mnogih ispitanika da je „još rano za ocenjivanje novog premijera i vlade“.

Čak 60,9 odsto građana Crne Gore podržava inicijativu pokojnog mitropolita Amfilohija da se Njegoševa kapela vrati na vrh Lovćena. Protiv ove ideje je trostruko manje, odnosno 20,3 odsto,  a 18,8 odsto nema stav.

(RT-NSPM)