Danas: Zvaničnici EU i dalje bez jasnog stava o rešavanju tenzija u Srbiji - zašto su za njih izbori na svim nivoima dolivanje ulja na vatru?

„Evropska unija nema jasan stav o načinima izlaska iz krize i samoj situaciji u Srbiji. Ona je objektivno za njih nejasna i sklona dramatičnim promenama. U pristupu Evropske komisije i dalje je prisutna potreba za održavanjem „dobrih komunikacija“ sa vlastima, ali uz insistiranje na ispunjenju uslova iz Reformske agende i uspostavljanje „dijaloga“ raznih društvenih činilaca. U tom kontekstu ne vidi se da je za EU pitanje parlamementarnih izbora i izbora na svim nivoima, prioritet“, kaže za Danas Duško Lopandić, bivši ambasador i potpredsednik Foruma za međunarodne odnose.

Prema njegovim rečima izbori po samoj prirodi predstavljaju, iz ugla EU, dodavanje ulja na vatru u već rovitoj situaciji u društvu u kom je konsensus postao mislena imenica.

*Za EU izbori nose nove rizike u kojima niko ne priznaje izborne rezultate

Kako navode sagovornici Danasa, izbori nose rizik i mogu da dovedu do situacije u kojoj niko ne priznaje izborne rezultate, što automatski može da dovede do još većeg konflikta. Stoga ni ne čudi što se tokom jučerašnjeg razgovora sa opozicijom generalni direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje i istočno susedstvo Gert Jan Kopman založio za institucionalno rešavanje krize kroz dijalog. I to upekos tome što je stav opozicije bio da se samo kroz izbore mogu rešiti narasle tenzije i represija koju vlast sprovodi nad građanima.

„EU na žalost i dalje ne percipira vlast kao glavni izvor destabilizacije u Srbiji, i to je razlog poslednjih pomirljivih izjava Vučića o dijalogu, sa ciljem da po ko zna koji put učvrsti gledanja u inostranstvu da je on faktor sa kojim se „može“ jer „isporučuje“ u meri u kojoj ga ne ugrožavaju na vlasti. Vučić je već u ozbiljnoj pripremi predizborne kampanje, u čemu ga EU ne može sprečiti, pa je najizgledniji scenario dalja društvena konfrontacija i podele.To može da spreči mnogo direktnija i energičnija akcija EU u pravcu direktnije medijacije i pomaganju da se stvore uslovi za organizaciju poštenih pravednih izbora“, navodi Lopandić.

Stepen delegitimacije vlasti je toliki , kako kaže, da bi bilo logično da izbori budu održani na svim nivoima, jer predsednik je odavno sam delegitimisao svoju ustavnu poziciju.

*EU će svoj stav oblikovati pod uticajem vlada Francuske i Nemačke

„Ako se osvrnemo na informacje koje je objavio provladin NiN, o mogućim izborima u oktobru ili decembru i najnoviju da se vodeće zapadne ambasade protive održavanju izbora, a sve u svetlu ovih Vučićevih ekonomskih i socijalnih mera, možemo zaključiti da postoje velike šanse za skoro održavanje parlamentarnih izbora. I to u roku od nekoliko meseci. Da li ce parlamentarni izbori biti održani do kraja godine ne zavisi od jednog, već od od više faktora, a pre svega od tri glavna – dinamike i inteziteta daljih protesta, međunarodne zajednice(EU) i samog predsednika Srbije“, objašnjava za Danas istraživač Demostata Milomir Mandić.

On ističe da EU, nema problem da podrži bilo koje izbore o kojima bi se dogovorili akteri u Srbiji, ali trenutno dogovora nema ni među opozicionim akterima (političkim partijama i studentima), a da se ne govori o nekom dogovoru predstavnika vlasti i pobunjene opozicije(studenata i partija).

„Kada govorimo o stavu EU prema situaciji u Srbiji moramo konstatovati da ne postoji jednoglasje, odnosno jedinstven stav.

„Stav EU će se u narednom periodu oblikovati pod utucajem vlada nekoliko vodećih zemalja članica, pre svega Francuske i Nemačke i videćemo u kom pravcu će to ići“, navodi Mandić.

Važno je što EU insistira na rešavanju krize kroz dijalog

Ono što je za sada jasno kada se govori o stavu EU prema Srbiji i eventualnom rešavanju krize kroz izbore na svim nivima, je kako kaže Stefan Janjić, poslanik Srbija centra je da EU dosledno insistira na rešavanju političkih kriza kroz institucije i dijalog.

„To što su se i pojedini evropski zvaničnici, poput gospodina Kopmana, jasno založili za institucionalni okvir, pokazuje da je njihova osnovna namera da se sistem stabilizuje, a ne da se dodatno polarizuje. U tom smislu, raspisivanje izbora na svim nivoima moglo bi se predstaviti kao jedna od mogućnosti, ali je važno istaći da EU neće apriori podržati rešenje koje bi imalo karakter pritiska, ili političkog trika. Već ono što je rezultat dogovora kroz dijalog i obezbeđenje fer uslova“, ističe poslanik SRCA.

To što vlast kroz režimske medije najavljuje izbore na svim nivoima, kako kaže, više govori o njihovoj želji da zadrže inicijativu i kontrolišu politički proces, nego o realnom dogovoru sa evropskim partnerima.

„Drugim rečima, to je pre poruka unutrašnjoj javnosti i pokušaj da se predstave kao jedini faktor koji upravlja krizom, dok je EU mnogo bliža stavu da rešenje mora proisteći iz ravnopravnog i ozbiljnog dijaloga između vlasti i opozicije“, napominje Janjić.

Ne treba očekivati da se EU jasno odredi o vrsti i terminu izbora

Da u skorije vreme ne treba očekivati da se Evropska unija jasno odredi koje izbore i kada ćemo ih imati, ko će na njima učestvovati, a ko pobediti smatra i Vladimir Pajić, poslanik PSG.

„Njihova pomoć je doborodošla u kontekstu uspostavljanja mehanizma koji će omogućiti da se ti izbori održe u iole normalnoj atmosferi, jer samo u tom slučaju će svi akteri priznati njihov rezultat i to će biti izlazak iz krize, a ne upliv u novu. Pokret slobodnih građana smatra da izbori treba da budu organizovani na svim nivoima, jer svi građani moraju imati priliku da ocene i rad svojih lokalnih političara koji se onda neće sakriti iza zloupotrebljenih republičkih funkcija“, navodi Pajić.

Insistiranje EU na primenama ODIHR preporukama od velike važnosti

Čini se da od Evropske unije previše ne očekuje ni poslanik Stranke slobode i pravde, Borko Stefanović. Ono što je za njega važno je da Evropa nastavi sa insistiranjem na primenama svih ODIHR preporuka i ispunjenju bazičnih standarda za demokratske i slobodne izbore, kao i na uvođenji vladavine prava i odgovornosti u Srbiju.

Na nama je, kako kaže, da svoju slobodu osvojimo i sačuvamo, samo mi.

„Očigledno je da su izbori jedino rešenje za miran odlazak ovog režima i da to sad vide svi. Energija pobune neće nestati, bez obzira na drugačije modalitete njenog ispoljavanja i kriza u Srbiji i može ići i ka dodatnom nasilju koje indukuje režim, što svakako treba izbeći. Dobro je da se približavamo izbornom raspletu kao jedinom mirnom rešenju oslobađanja Srbije“, ocenjuje Stefanović.

Napredak je što evropski mediji više ne prećutkuju istinu o Srbiji

Milovan Božinović, bivši ambasador, primećuje da se donekle promenio odnos EU prema događajima u Srbiji, bar utoliko što tamošnji mediji više ne prećutkuju istinu o današnjoj Srbiji. A kako kaže, strani faktori, koji su oduvek presudno jaki u Srbiji još od Karađorđevića vremena, razmatraju opcije kako da se predupredi nekakav slom Srbije sa nesagledivim posledicama.

„Izlaz je naravno u vanrednim izborima, ali onda sledi niz pitanja bez jasnih odgovora: kojim institucijama taj, za srpske prilike epohalni poduhvat, treba poveriti pa da izbori budu kredibilni i postanu nukleus budućeg konsenzusa bez koga Srbija, najmanje od raspada Jugoslavije, živi i od toga katastrofalno trpi. Sa stanovišta EU neka rešenja u našem susedstvu su dala zadovoljavajuće rezultate i sigurno su u krugu opcija koje se razmatraju“, navodi Božinović.

Prema njegovim rečima sve u svemu vlast vidi da su novi izbori neophodni, da ponavljanje izbora u dosadašnjem stilu ne dolazi u obzir i da je, po svemu sudeći, pokroviteljstvo EU najbolja od raspoloživih opcija.

On dodaje da su Srbiji potrebni kredibilni izbori radi mirne tranzicije vlasti, ali je nepoznanica kako će se ponašati razni akteri sa širokog spektra potencijalnih gubitnika, od profitera bliskih kriminalnom miljeu pa do bogataša o kojima uglavnom ne znamo mnogo.

Ko god da traži institucionalno rešenje krize, ide niz dlaku Vučiću

I upravo to je razlog kako kaže bivši ambasador Nebojša Vujović što EU i njene institucije na najvišem nivou tihuju i još uvek sa distance posmatraju razvoj krize u Srbiji.

„Sporadično istupe glasovi evroposlanika i šefova parlamentarnih grupa, u poslednje vreme najčešće SPD, ali to i dalje ne ukazuje na veću aktivnost važnijih evropskih političkih činilaca. EK se ne oglašava odlučnije u odsustvu poruka evropskih lidera. To ne čini ni Ursula von der Lajen jer nema jasne smernice glavnih igrača u najvažnijim evropskim drzavama. Evropska briselska administracija je u polu snu i bez energije i lucidnosti da shvati kakva se opasnost odvija na njenim južnim granicama“, navodi Vujović.

Prema njegovim rečima EU je i dalje u prošlom vremenu kada je „sa dragim Aleksandrom“ obavljala sve svoje poslove od Kosova, do litijuma.

„Pita se evropska administracija zar nije moglo sve da ostane po starom, nego sada treba da joj dođe nešto novo i da poremeti ustajalu politiku i praksu. Korak dalje, to novo može da inficira i njihovu unutrašnju javnost i ugrozi njihovu „savršenu statiku“. Među ovakvim čuvarima evropskih obavljenih poslova ima i onih koji bi hteli nepredvidive demokratske događaje u Srbiji da vrate na decembar 2023 godine i na vraćanje starog rešenja novom Vučićevom izbornom „pobedom“. Bolje đavo koga znamo, nego nepoznati anđeli, pa makar bili i akademci i najpismeniji i znanjem okovani društveni činioci u Srbiji. Na ovo je Vučić bacio sve karte, a u taj scenario mu se uklapa napor da novcem, korupcijom i prevarom sa raznim lukrativnim lasicama tipa mog starog „znanca iz rata 99 -te, Brenta Sedlera“, objašnjava Vujović.

On ne spori da u EU ima i onih skeptičnih glasova, ali su oni u povoju, pa ne može da se zaključi da li EU, osim želje da se staro vrati, ima i neku novu i dinamičnu strategiju kako da izađe sa „vragom koji je uhvatio Srbiju i njihovu stabilokratiju u svoju mrežu“.

„Ko god traži institucionalno rešavanje krize kroz dijalog, ide niz dlaku Vučiću“, zaključuje bivši ambasador Vujović.

(Danas)