Danas: Vučićeve energetske mere - Koliko penzionera bi imalo popust u EPS i šta to znači za ostale građane?

 Pored ekonomskih mera koje su usmerene na snižavanje cena hrane, kućne hemije i proizvoda za ličnu higijenu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je dodatnu pomoć najugroženijim penzionerima, i to u vidu energetske podrške.

Kako je najavljeno, svi penzioneri sa mesečnim primanjima nižim od 28.000 dinara imaće pravo na popust od pet odsto na račun za električnu energiju, a za njih neće važiti ni nova, niža granica crvene zone, koja je sa 1.600 smanjena na 1.200 kilovat-časova.

Sagovornici Danasa ocenjuju da je ovakva vrsta pomoći, naročito kada je reč o troškovima električne energije, preko potrebna penzionerima sa najnižim primanjima, ali upozoravaju da mere moraju imati dugoročan karakter, a ne da važe samo da bi se „skrenula pažnja sa drugih događaja“.

Prema njihovim procenama, ovu vrstu olakšice moglo bi da iskoristi oko 530.000 penzionera, dok bi prosečna mesečna ušteda za njih iznosila oko 1.000 dinara.

Ipak, naši sagovornici ističu da će i ova pomoć, pre ili kasnije, doći na naplatu. Podsećaju da su višegodišnja neulaganja u Elektroprivredu Srbije (EPS) dovela do ozbiljnih potreba za investicijama u energetski sektor.

Pitanja se postavljaju i oko načina sprovođenja ove mere, kao i eventualne kontrole, jer, kako navode, nije redak slučaj da u stanovima koji su prijavljeni na penzionere žive njihova deca sa znatno višim primanjima.

Zaključuju da bi svi građani imali veću i trajniju korist od jeftinije struje kada bi država ozbiljno stala na put korupciji u EPS-u.

„Postavlja se pitanje: Da li će država kontrolisati ko dobija popust?“

Predsednik udruženja „Zaštita potrošača“ Nenad Bumbić ocenjuje da je najavljena energetska pomoć penzionerima privremenog karaktera, a da će dugoročno doći na naplatu.

„Zbog višedecenijskog neulaganja u proizvodne i distributivne kapacitete EPS-a, suočavamo se sa realnom potrebom za povećanjem cene električne energije. Neko će morati da investira u ta postrojenja, a ta ulaganja će na kraju platiti građani“, ističe Bumbić za Danas.

On podseća da se još od devedesetih godina nedovoljno ulaže u EPS, što se, kako kaže, sve više odlaže, pa Srbija u trenucima vršnog opterećenja mora da uvozi struju. Zbog toga očekuje da će, verovatno posle nekih izbora, doći do povećanja cene električne energije.

„U srednjem roku, povećanje cena je neminovno. Ova pomoć penzionerima možda će trenutno olakšati situaciju, ali dugoročno gledano, sve će to doći na naplatu“, upozorava Bumbić.

Govoreći o potencijalnim gubicima EPS-a usled sprovođenja ovakvih mera, Bumbić kaže da je to teško precizno proceniti, jer zavisi od više faktora, pre svega od zime i stepena potrošnje.

„Ako bude hladna zima, povećana potrošnja može brzo gurnuti domaćinstva u crvenu zonu, a time i izazvati veće fiskalne posledice za državu, a ako je zima topla, ona će biti manja potreba za većom potrošnjom i odlazak u crvenu tarifu“, objašnjava on.

Pitanje sprovodivosti ove mere smatra posebno problematičnim, jer, kako navodi, nije jasno kako će nadležni utvrđivati da li u nekom stanu zaista živi penzioner koji ispunjava uslove. Možda će se to, kako je naveo, proveravati putem matičnog broja, ali pita se šta će biti u situacijama ako se stan iznajmljuje ili su u njemu deca tog penzionera.

Prema njegovim rečima, postoji opasnost da pomoć završi kod onih kojima nije namenjena.

„Često roditelji odu, ostave stan deci, stan se i dalje vodi na penzionera, ali tu zapravo žive mladi i platežno sposobni ljudi. U takvim slučajevima se postavlja pitanje – kome zapravo pomažemo?“, dodaje Bumbić.

On ukazuje i da bi ozbiljnija državna ušteda i stabilnost u energetskom sektoru mogli da se postignu kroz rešavanje suštinskih problema, pre svega korupcije unutar EPS-a.

„Pravo na pomoć moglo bi dobiti oko 530.000 penzionera“

Predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije Milan Grujić ocenjuje da su sve mere koje omogućavaju uštedu i povećavaju osećaj finansijske sigurnosti dobrodošle, ali ističe da je problem u tome što su mnoge ranije najavljivane inicijative ostale bez konkretnog efekta.

„Država je i ranije govorila o boljoj ceni, najboljoj ceni, o borbi protiv kartela u trgovinskom sektoru, ali su rezultati tih priča ostali bez efekta. Da su mere, poput ove energetske pomoći, uvedene sistemski i ranije, posebno za penzionere i zaposlene s najnižim primanjima, njihovi efekti bi danas bili znatno veći“, kaže Grujić za Danas.

Govoreći o predloženoj meri popusta na račun za električnu energiju za penzionere, Grujić smatra da bi ta vrsta pomoći trebalo da obuhvati oko 530.000 penzionera, s obzirom na to da toliki broj ima primanja ispod 27.860 dinara.

Svi oni bi, prema njegovom mišljenju, imali pravo na popust koji bi mesečno iznosio oko 1.000 dinara.

Međutim, Grujić upozorava da privremene mere nisu dovoljne, jer se kupovna moć penzionera i radnika nije poboljšala ni za jedan procenat u poslednjih deset godina.

„Od 2013. do 2023. inflacija i troškovi života porasli su za 162 odsto, a kupovna moć je ostala ista. To jasno govori da kvalitet života nije unapređen. Ne bih voleo da mere budu populističke, već da budu trajne, da se vodi jedna socijalno odgovorna politika“, naglašava on.

Dodaje da se do sada nije vodila takva politika, gde su primat imali oni sa najnižim primanjima i koji veoma teško žive, a u prilog tome naveo je podatak i da kupovna moć građana Srbije u odnosu na Evropljane od 2012. godine porasla samo četiri procentna poena, ili 0,44 odsto.

„Kupovna moć građana Srbije u odnosu na prosečnog Evropljanina bila je 40 odsto, odnosno ono što je Evropljanin kupovao za evro, mi smo mogli 40 odsto toga. Posle 12 godina, mi možemo da kupimo za samo četiri procentna poena više, to znači 0,44 odsto, prosto rečeno, lični standard i ugroženost posebno osetljivih katergorija sa niskim primanjima su zabrinjavajuće“, naveo je Grujić.

Smatra da je Srbiji potrebna sveobuhvatna ekonomska politika koja bi jasno definisala siromaštvo i usmerila se ka njegovom smanjenju, umesto što se, kao dosad, favorizuju bogatiji slojevi društva.

Grujić ukazuje da je Srbija u međuvremenu dobila 35.000 milionera i 48 milijardera, dok standard najsiromašnijih nije pomeren ni za jedan jedini procenat.

„Cela ekonomska politika bazira se na zaštiti krupnog kapitala. Izgubili smo empatiju za stare i siromašne. O tome kao društvo moramo početi ozbiljno da razgovaramo“, kaže on.

Vučić je najavio i pomoć države kada je reč o nabavci ogrevnog drveta, navodeći da će za socijalo ugrožene biti za 36,7 odsto niže cene ogrevnog drveta, a za penzionere 15 odsto.

Komentarišući ovu meru, Grujić kaže da je svaka vrsta olakšice važna, posebno pred grejnu sezonu.

„Za jednu četvoročlanu porodicu minimalna količina ogreva za zimu je između osam i 12 kubika drveta, u zavisnosti od toga da li kombinuju struju, uglja i drvo, ali i u zavisnosti od broja članova domaćinstva, energetske efikasnosti objekta i vrste izolacije“, navodi Grujć.

Na kraju upozorava da sve mere, pa i one koje deluju kao pomoć, moraju imati dugoročan karakter i da ne bi smelo da se dogodi da ove mere služe isključivo za skretanje pažnje, a da se nakon toga sve nastavi po starom.

(Danas)