Данас: Вучићеве енергетске мере - Колико пензионера би имало попуст у ЕПС и шта то значи за остале грађане?

 Поред економских мера које су усмерене на снижавање цена хране, кућне хемије и производа за личну хигијену, председник Србије Александар Вучић најавио је додатну помоћ најугроженијим пензионерима, и то у виду енергетске подршке.

Како је најављено, сви пензионери са месечним примањима нижим од 28.000 динара имаће право на попуст од пет одсто на рачун за електричну енергију, а за њих неће важити ни нова, нижа граница црвене зоне, која је са 1.600 смањена на 1.200 киловат-часова.

Саговорници Данаса оцењују да је оваква врста помоћи, нарочито када је реч о трошковима електричне енергије, преко потребна пензионерима са најнижим примањима, али упозоравају да мере морају имати дугорочан карактер, а не да важе само да би се „скренула пажња са других догађаја“.

Према њиховим проценама, ову врсту олакшице могло би да искористи око 530.000 пензионера, док би просечна месечна уштеда за њих износила око 1.000 динара.

Ипак, наши саговорници истичу да ће и ова помоћ, пре или касније, доћи на наплату. Подсећају да су вишегодишња неулагања у Електропривреду Србије (ЕПС) довела до озбиљних потреба за инвестицијама у енергетски сектор.

Питања се постављају и око начина спровођења ове мере, као и евентуалне контроле, јер, како наводе, није редак случај да у становима који су пријављени на пензионере живе њихова деца са знатно вишим примањима.

Закључују да би сви грађани имали већу и трајнију корист од јефтиније струје када би држава озбиљно стала на пут корупцији у ЕПС-у.

„Поставља се питање: Да ли ће држава контролисати ко добија попуст?“

Председник удружења „Заштита потрошача“ Ненад Бумбић оцењује да је најављена енергетска помоћ пензионерима привременог карактера, а да ће дугорочно доћи на наплату.

„Због вишедеценијског неулагања у производне и дистрибутивне капацитете ЕПС-а, суочавамо се са реалном потребом за повећањем цене електричне енергије. Неко ће морати да инвестира у та постројења, а та улагања ће на крају платити грађани“, истиче Бумбић за Данас.

Он подсећа да се још од деведесетих година недовољно улаже у ЕПС, што се, како каже, све више одлаже, па Србија у тренуцима вршног оптерећења мора да увози струју. Због тога очекује да ће, вероватно после неких избора, доћи до повећања цене електричне енергије.

„У средњем року, повећање цена је неминовно. Ова помоћ пензионерима можда ће тренутно олакшати ситуацију, али дугорочно гледано, све ће то доћи на наплату“, упозорава Бумбић.

Говорећи о потенцијалним губицима ЕПС-а услед спровођења оваквих мера, Бумбић каже да је то тешко прецизно проценити, јер зависи од више фактора, пре свега од зиме и степена потрошње.

„Ако буде хладна зима, повећана потрошња може брзо гурнути домаћинства у црвену зону, а тиме и изазвати веће фискалне последице за државу, а ако је зима топла, она ће бити мања потреба за већом потрошњом и одлазак у црвену тарифу“, објашњава он.

Питање спроводивости ове мере сматра посебно проблематичним, јер, како наводи, није јасно како ће надлежни утврђивати да ли у неком стану заиста живи пензионер који испуњава услове. Можда ће се то, како је навео, проверавати путем матичног броја, али пита се шта ће бити у ситуацијама ако се стан изнајмљује или су у њему деца тог пензионера.

Према његовим речима, постоји опасност да помоћ заврши код оних којима није намењена.

„Често родитељи оду, оставе стан деци, стан се и даље води на пензионера, али ту заправо живе млади и платежно способни људи. У таквим случајевима се поставља питање – коме заправо помажемо?“, додаје Бумбић.

Он указује и да би озбиљнија државна уштеда и стабилност у енергетском сектору могли да се постигну кроз решавање суштинских проблема, пре свега корупције унутар ЕПС-а.

„Право на помоћ могло би добити око 530.000 пензионера“

Председник Удружења синдиката пензионера Србије Милан Грујић оцењује да су све мере које омогућавају уштеду и повећавају осећај финансијске сигурности добродошле, али истиче да је проблем у томе што су многе раније најављиване иницијативе остале без конкретног ефекта.

„Држава је и раније говорила о бољој цени, најбољој цени, о борби против картела у трговинском сектору, али су резултати тих прича остали без ефекта. Да су мере, попут ове енергетске помоћи, уведене системски и раније, посебно за пензионере и запослене с најнижим примањима, њихови ефекти би данас били знатно већи“, каже Грујић за Данас.

Говорећи о предложеној мери попуста на рачун за електричну енергију за пензионере, Грујић сматра да би та врста помоћи требало да обухвати око 530.000 пензионера, с обзиром на то да толики број има примања испод 27.860 динара.

Сви они би, према његовом мишљењу, имали право на попуст који би месечно износио око 1.000 динара.

Међутим, Грујић упозорава да привремене мере нису довољне, јер се куповна моћ пензионера и радника није побољшала ни за један проценат у последњих десет година.

„Од 2013. до 2023. инфлација и трошкови живота порасли су за 162 одсто, а куповна моћ је остала иста. То јасно говори да квалитет живота није унапређен. Не бих волео да мере буду популистичке, већ да буду трајне, да се води једна социјално одговорна политика“, наглашава он.

Додаје да се до сада није водила таква политика, где су примат имали они са најнижим примањима и који веома тешко живе, а у прилог томе навео је податак и да куповна моћ грађана Србије у односу на Европљане од 2012. године порасла само четири процентна поена, или 0,44 одсто.

„Куповна моћ грађана Србије у односу на просечног Европљанина била је 40 одсто, односно оно што је Европљанин куповао за евро, ми смо могли 40 одсто тога. После 12 година, ми можемо да купимо за само четири процентна поена више, то значи 0,44 одсто, просто речено, лични стандард и угроженост посебно осетљивих катергорија са ниским примањима су забрињавајуће“, навео је Грујић.

Сматра да је Србији потребна свеобухватна економска политика која би јасно дефинисала сиромаштво и усмерила се ка његовом смањењу, уместо што се, као досад, фаворизују богатији слојеви друштва.

Грујић указује да је Србија у међувремену добила 35.000 милионера и 48 милијардера, док стандард најсиромашнијих није померен ни за један једини проценат.

„Цела економска политика базира се на заштити крупног капитала. Изгубили смо емпатију за старе и сиромашне. О томе као друштво морамо почети озбиљно да разговарамо“, каже он.

Вучић је најавио и помоћ државе када је реч о набавци огревног дрвета, наводећи да ће за социјало угрожене бити за 36,7 одсто ниже цене огревног дрвета, а за пензионере 15 одсто.

Коментаришући ову меру, Грујић каже да је свака врста олакшице важна, посебно пред грејну сезону.

„За једну четворочлану породицу минимална количина огрева за зиму је између осам и 12 кубика дрвета, у зависности од тога да ли комбинују струју, угља и дрво, али и у зависности од броја чланова домаћинства, енергетске ефикасности објекта и врсте изолације“, наводи Грујћ.

На крају упозорава да све мере, па и оне које делују као помоћ, морају имати дугорочан карактер и да не би смело да се догоди да ове мере служе искључиво за скретање пажње, а да се након тога све настави по старом.

(Данас)