Милан Ћулибрк: Вучић је 2023. негирао раст цена, данас схвата да су плате и пензије појели трошкови хране

 Коментаришући нове економске мере председника Србије Александра Вучића уредник у Радару Милан Ћулибрк каже да је још 2023. године разговарао са Вучићем и питао га за коментар на то што су, према званичним подацима, од почетка 2021. до октобра 2023. просечне плате порасле 35 одсто, пензије 35,7 одсто, а цене хране 51,4 одсто.

„Знате шта ми је на то одговорио – ‘то је апсолутно немогуће’! Требало је две године да он схвати да је то наша реалност. Знао је он и пре, али није било потребе да реагује. Сада, када је ђаво однео шалу, спашава се шта се спасити да. Председник ништа не ради случајно, и ово је вероватно плод неких истраживања које су му показале да су људи све незадовољнији“, рекао је он за Н1.

Ћулибрк подсећа да смо јуче чули и да 400-500.000 пензионера живи са месечним примањима мањим од 25.000 динара.

Такође је навео да новинари стално говоре да просечна плата није права мера стандарда, те да две трећине запослених имају мању плату од просека.

Упитан да ли ће банкари и трговци наћи начин да компензују свој губитак после шест месеци, Ћилибрк истиче да маржа од 20 оддсто није профит.

„То је разлика од набавне цене, ако купите чашу за 100 динара, ви је продате за 120. Са тих 20 динара ви морате да платите запослене, транспорт, изнајмљивање простора, струју, гориво… Према тврдњама неких трговаца, сви ти фактори су у међувремену толико повећани, да је отприлике тих 20 минимум. Верујем да ће један број трговинских ланаца ову годину завршити у губитку. Да ли ће они наћи начин да кроз неке друге производе надоместе тај губитак, видећемо“, рекао је.

Истичући да нисмо видели саму уредбу, те због тога многе ствари можемо само да претпостављамо, Ћулибрк каже да су и банкари и трговци веома креативни када је реч о заобилажењу ових мера.

„Председник јесте разговарао са трговцима, као што је Народна банка разговарала са банкарима много пре тога и тај састанак је стварно личио на претње и уцене. Ми смо и јуче чули и да ће неке банке попут Поштанске штедионице смањити камате на те кеш кредите, да ће бити још ниже него што су биле. Моје питање је, па људи, а ко је вама бранио да их до сада не смањите? Зашто се зарачунавале 13, 13,5 одсто, а ако ћете сад од 15. септембра да смањите на седам одсто“, питао је он.

Додатни проблем је, каже, данашње саопштење Народне банке у коме гувернерка Јоргованка Табаковић каже да је Народна банка у свим земљама независна самостална институција.

„И она у једној реченици каже да Народна банка није независна од одговорне државне и економске политике коју води председник Србије Александар Вучић. То је толико скандалозно да ја немам речи! Прво, председник се директно умешао у надлежност Централне банке. Он је донео одлуку да се смање каматне стопе. Он је то тражио. Народна банка је пре само 10 или 15 дана на седници свог извршног одбора донела одлуку да не смањује референтну каматну стопу коју Народна банка утврђује, уз образложење да је инфлација изнад циљаног оквира и да до краја ове године неће пасти на горњи ниво планираног циља. Дакле, да ће бити већа од четири одсто. Због тога Народна банка не смањује своју каматну стопу. Али зато председник утиче да се смањи каматна стопа на све кредите. Мени би било 10 пута логичније, нормалније да је Народна банка смањила своју референтну каматну стопу, онда би све банке могле да смањују. Не, Народна банка држи своју каматну стопу на том истом нивоу, а пословне банке тера да снижавају каматну стопу. То је нелогично“, рекао је Ћулибрк.

Такође верује да ће јефтинији кредити изазвати већу потражњу за кредитима, што ће повећати инфлацију, а циљ НБС је да је обори.

„Почетком 2018. године грађани Србије су се код банака задужили за кеш кредите око две милијарде и 800 милиона евра. Данас банкама за готовинске кредите дугују седам милијарди и 300 милиона евра. Дакле, тај бољи живот, та слика, та идила која се ствара је добрим делом плод тога што су грађани се задужили код банака за додатне 4,5 милијарди. Без тих 4,5 милијарди евра готовинских кредита, грађани Србије би живели много горе него што живе“, рекао је.

Председник Србије, каже Ћулибрк, уместо да грађанима на неки начин помогне да се ослободе тих кредита, он их сад мотивише да узимају нове и да се додатно задужују.

„Нешто овде није заиста у реду. Осим ако није циљ да каже: ‘ОК, сви живимо на вересију, као што се и држава додатно задужује, па ћемо да видимо једног дана ко ће то све да плати и да ли ће се уопште моћи све то да плати'“, рекао је.

Са новим поскупљењима струје, биће много лакше ући у црвену зону, те за поједине грађане струја неће поскупети само 10 одсто, већ много више.

Ћулибрк каже да нас стално убеђују како је струја најјефтинија у Србији, али се притом не рачунају трошкови за бројило, пренос, обновљиве изворе…

„Сваки нормалан трговац ће вам дати нижу цену ако купујете већу количину. Код нас је обрнуто, јер је ЕПС упропашћен. А упропашћен је јер га је водио власник печењаре ког је поставила Српка напредна странка. ЕПС бележи све горе резултате, а цену ћемо да платимо сви кроз поскупљење струје и смањење броја киловата који су неопходни да уђете у црвену зону. И на крају ће све то коштати Светог Петра кајгана“, закључио је Ћулибрк.

(Н1-Данас)