Данас: Пре две године све стопирано, сада Вучић најављује рудник - Да ли је Рио Тинто званично добио „зелено светло“ за пројекат Јадар?

 Годинама трају препирке компаније Рио Тинто и еколошких активиста око Пројекта „Јадар“, а око овог питања подељена је и стручна јавност. Сам пројекат стопиран је пре две и по године, међутим чини се да би ускоро могао да добије „зелено светло“ власти у Србији.

Британски лист Фајненшел тајмс објавио је да се Србија спрема да компанији Рио Тинто да „зелено светло“ за отварање највећег рудника литијума у Европи.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је за овај медиј да делује да су нове гаранције ове компаније и Европске уније (ЕУ) одговор на забринутост Србије да ли ће пројекат ископавања литијума задовољити неопходне еколошке стандарде.

Поред тога, он очекује да ће овај пројекат бити званично представљен у Београду следећег месеца, као и да се нада да ће то окупити пословне и политичке лидере.

Вучић, такође, захтева да „цео ланац вредности прати савршена заштита животне средине“.

„Ако све испунимо, рудник би могао да буде отворен 2028. године“, поручио је он.

Ове изјаве председника Србије у супротности су са одлуком Владе Србије, којом је овај пројекат стопиран у јануару 2022. године.

„Ставили смо тачку на Рио Тинто у Србији“, нагласила је тадашња премијерка Ана Брнабић.

Да тачка на овај пројекат није стављена, спекулисало се месецима уназад, а чини се да је то сада добило и званичну верзију.

Међутим, из компаније Рио Тинто за Данас нису потврдили да су добили одобрење за наставак пројекта.

„Објављивање радних нацрта студија не представља почетак званичног процеса јавног увида у студије који налаже законодавство Републике Србије. Одлука о могућем наставку реализације пројекта је на надлежним органима Србије“, наводе они.

Уколико би била донета одлука о наставку Пројекта, како додају, неопходно је да Студија о процени утицаја на животну средину прође законом предвиђен процес, који укључује јавне расправе и ревизије независних стручњака и да буде званично одобрена у складу са Законом.

„Отварање рудника 2028. године зависи од испуњења свих законских и процедуралних захтева, као и завршетка додатних техничких и еколошких студија. Ови контролни кораци укључују јавне консултације и коментаре, укључујући, али не ограничавајући се на, објављивање коначних студија процене утицаја на животну средину. Ниједна рударска активност не може започети док се не заврше сви ови регулаторни кораци“, објашњавају из Рио Тинта.

Како истичу, та компанија је самоинцијативно објавила Радне нацрте студија о процени утицаја на животну средину Пројекта ‘’Јадар’’.

„Они показују да се пројекат може одговорно и безбедно реализовати у складу са стандардима заштите животне средине Србије и ЕУ, како би иницирала јавни дијалог заснован на чињеницама који укључује све релевантне стручњаке и заинтересоване стране из локалне заједнице и институција насупрот политизованој дебати која се базира на дезинформацијама и лажним вестима“, поручују из ове компаније.

Они наводе да на основу спроведених студија и истраживања сматрају да Пројекат „Јадар“ има потенцијал да постане ресурс светске класе који би могао да делује као покретач развоја заокруженог ланца за производњу електричних возила у Србији.

С друге стране, председник удружења „Не дамо Јадар“ Златко Кокановић за Данас каже да је прекид овог пројекта био само предизборни трик.

„Вучић је обмануо грађане да би рејтинг његове странке остао стабилан јер би то негативно утицало на њихову кампању“, указује он.

Како додаје, Вучић је сад потврдио да је пројекат обустављен само због избора и да сад то покшава да врати.

„Своју имовину нек продаје, а нас, народ Србије нек остави на миру, ми нисмо на продају. Мораће да нас обрише са земаљске кугле да би могао да реализује тај пројекат“, упозорава Кокановић.

Како додаје, он лично поседује између четири или пет хектара земље у плаираној зони рудника, пруге, пута, гасовода и осталог потребног за пројекат Јадар.

„Не знам како планирају да узму моју имовину, ја сматрам да живим у држави где су ми Уставом загарантована одређена права“, наглашава Кокановић.

Он наводи да је Рио Тинто тврдио да им треба 257 хектара за пројекат, па да су смањили на 220, али да је до сада откупљено нешто више од 160 хектара.

„Не знам како мисле да то реализују, али мислим да неће моћи на миран начин, једино као сценарио у Папуа Новој Гвинеји, где је десетине хиљада људи побијено због тог пројекта“, указује Кокановић.

Наш саговорник подсећа да је већ најављен скуп за Видовдан, 28. јуна у Лозници, испред канцеларије Рио Тинта.

„Хоћемо да им дамо дозанања да ми нећемо тај рудник и да нису пожељни и да треба да иду. Уколико пре Видовдана они буду направили неке потезе, биће и наших реакција раније“, поручио је Кокановић.

Деканка Рударско-геолошког факултета у Београду Биљана Аболмасов за Данас подсећа да је тај факултет био ангажован у раним фазама истраживања, као и на изради нацрта студије о процени утицаја на животну средину за подземни рудник и једним мањим делом на изради, такође, нацрта студије о процени утицаја на животну средину депоније индустријског отпада.

На изради прелиминарних докумената, према њеним речима, рађено је шест и по година.

„Израда студија почела је 2015. године прикупљањем улазних података након који је уследило више од 23.000 биолошких, физичких и хемијских анализа земљишта које омогућавају доношење прецизних закључака о утицајима на животну средину и одговарајућим мерама заштите“, истиче она.

Аболмасов додаје и да је на изради студија учествовало преко 100 локалних и међународних независних стручњака, укључујући 40 професора универзитета са више од 10 факултета.

„Налази научних институција, међу којима је и наш факултет, указују на то да Пројекат „Јадар“ може да се развија на безбедан начин, уз поштовање највиших домаћих и међународних стандарда у области заштите животне средине“, наводи наша саговорница.

Међутим, како додаје, пут до отварања једног рудника је прилично дугачак.

„Кад кажемо дугачак, мислимо на велики број истраживања које је неопходно урадити да би се дефинисали сви услови који су неопходни за његово отварање. Један од тих услова је и сагласност надлежног органа на студију о процени утицаја“, објашњава Аболмасов.

Студије о којима се ових дана прича у јавности су, према њеним речима, у ствари радне верзије, односно нацрти.

„Да би компанија била у прилици да кроз редовни законски поступак представи коначне верзије студија било би неопходно да Просторни план подручја посебне намене за Пројекат „Јадар“ буде враћен на снагу. Након тога, државни органи требало би да утврде обим и садржај за сваку од три студије, по чему би компанија имала рок од највише 12 месеци да студије ажурира, заврши и упути у редовну процедуру која подразумева јавни увид“, наводи наша саговорница.

Завршетак и одобравање коначних студија, како каже, нису могући без неопходних услова, прецизно утврђеног обима и садржаја и јавног увида у финална документа.

„Такође, ми као факултет не знамо у ком је статусу остала техничка документација неопходна за отварање рудника и прераду руде“, додаје она.

Што се тиче користи од рудника, Аболмасов подсећа да често заборављамо да савремена цивилизација почива на материјалима које добијамо захваљујући рударству, а чини се да без њих нема ни будућности.

„Често се у јавности говори о зеленој транзицији. Међутим, да ли је зелена транзиција могућа без рударства? Све је очигледније да није, јер ако желимо да пређемо на обновљиве изворе енергије како бисмо сачували планету, морамо да експлоатишемо критичне минерале као што су литијум, бакар, никл, метали ретке земље…“, наглашава она.

Литијум-јонске батерије су, како каже, основ зелене енергетске транзиције и биће то још деценијама.

„Поред тога што су основ е-мобилности, користе се и за складиштење обновљиве енергије у соларним електранама и ветропарковима. Очекује се да ће потражња за литијумом за батерије само у Европи порасти 300 одсто до 2030. године“, сматра Аболмасов.

Она додаје да по дешавањима у ЕУ, САД и другим развијених земљама видимо да нам предстоји експанзија рударских пројеката.

„Да ли ће Србија, са својим ресурсима, али и потенцијалном производњом литијумских батерија, заузети своје место у процесу зелене транзиције зависи само од нас“, напомиње Аболмасов.

Међутим, програмски директор организације РЕРИ Мирко Поповић за наш лист каже да према мишљењу те организације не постоје основни јавно-политички предуслови да се уопште расправља о том пројекту.

„Одговорне институције и администрација Републике Србије нису у стању да обезбеде заштиту права, имовине и здравља грађана Србије и заштиту јавног интереса“, указује он.

Како појашњава, није могуће испунити предуслове које поставља Уредба о критичним материјалима ЕУ према којој би пројекти у трећим земљама требало да задовоље исте стандарде заштите друштва и животне средине као и у ЕУ.

„Не постоје предуслови да се обезбеди испуњење тих стандарда јер је Србија држава заробљених институција које су отете грађанима и служе приватним интересима“, наводи Поповић.

Он подсећа да је, према мишљењу Европске комисије, корупција, укључујући корупцију на високом ниову, широко распрострањена у земљама Западног Балкана.

Такође, он указује и на део где се наводи да се цивилно друштво суочава са притисцима и сужавањем простора за слободан рад.

„У извештају Владе САД наведено је да постоје кредибилни извештаји о озбиљним проблемима са независношћу правосуђа, озбљна корупција у јавним институцијама, озбиљна ограничења слободе говора и слободе медија“, подсећа Поповић.

Због свега тога, сматра он, нема услова за праву расправу о овом пројекту.

„У таквим околностима сваком ко је добронамеран и информисан је јасно да у земљи у којој не постоји владавина права не постоје предуслови за расправу о поменутмо пројекту нити о студији процене утицаја на животну средину јер државни органи нису у стању да обезбеде примену мера и стандарда заштите животне средине“, наглашава Поповић.

Он наводи да је у Србији дозвољено градити објекте без грађевинске дозволе, те да инспекција одбија да затвори објекте који незаконито раде или да изађе на терен и утврди чињеницу да инвеститори граде своје фабрике без грађевинских дозвола.

Такође, како указује, у Србији су „критички новинари, представници цивилног друштва и активисти изложени претњама, застрашивању и физичким нападима“.

„У таквим околностима није могуће успоставити ланац вредности заснован на владавини права што је основни предуслов за разматрање пројекта експлоатације литијума. Све ово је несумњиво познато и инвеститору и очигледно да он на те услове пристаје“, закључује Поповић.

(Данас)