Директор пројекта „Јадар“ Чед Блувит: Када рудник крене са радом једино ко има профит је Србија, компанија ће да плаћа и рудну ренту и порезе и доприносе

 Шта каже друга страна истраживала је репортерка Н1 Жаклина Таталовић. Њој је директор пројекта Јадар из Рио Тинта Чед Блувит рекао да та компанија остаје у Србији да грађанима понуди праве информације како би функционисао рудник у Горњим Недељицама. Свесни смо да немамо дозволе, али желимо да разговарамо са свима и представимо чињенице, каже Блувит.

Н1: Добар дан Чед, ви сте директор пројекта Јадар у Србији који је укинут пре две године, чега сте директор претходне две године?

„Свесни смо да је Јадар пројекат укинут, али у последње две године наш фокус је био да комуницирамо са свим заинтересованим странама и да завршавано интерне студије на којима смо покренули рад раније, укључујући и студију утицаја на животну средину“, каже он.

Н1: Због чега све то радите ако је пројекат укинут, због чега желите комуникацију са неким ко је рекао не и да ли вам то односи још више новца него што сте планирали?

„Одлично питање, пројекат јесте укинут, али ми у њега верујемо, у међувремену су људи од нас тражили комуникацију, ми и даље верујемо да је овај пројекат за Лозницу и за регион и зато и хоћемо да одговоримо на сва питања која их занимају“, каже он.

Н1: Колико новца сте уложили у Србију у протеклих 20 година?

„Нешто око 600 милиона долара“, истиче он.

Н1: Како ћете га представити, као трошкове у пословању који ће се одбијати касније од зараде?

„Да, то је трошак компаније, ми смо на светским берзама и транспарентно све показујемо“, каже.

Н1: Када очекујете да имате било какав добитак, ако се све ово одбијало од зарада, ако почнете да копате сада?

„Ово је заиста добро питање, рударство оперише на дугачак период, генерално за Рио Тинто тај циклус траје 15 година“, објашњава.

Н1: То значи да ви наредних 15 година послујете са губитком и рудну ренту коју Србија добија је нула?

„Не, када рудник крене са радом једино ко има профит је Србија, компанија ће да плаћа и рудну ренту и порезе и доприносе. Србија је напредна што се тиче рудне ренте, комплетан ризик је на компанији и оно што је добро је да значајан део рудне ренте иде локалној заједници“, каже он.

Н1: Помињете да комуницирате са Владом Србије, са ким?

„Наставили смо да разговарамо са свима који су заинтересовани да разговарају са нама у локалној заједници и у Влади Србије“, каже он.

Н1: Са ким?

„У јануару на нивоу Владе у Давосу председник наше компаније срео се са председником Александром Вучићем и то је био први наш велики састанак, у међувремену било је много избора и онда су сви били заузети око тога“, каже Блувит.

Н1: Председник Вучић није Влада, са ким се из владе састајете у претходне две године?

„Срећемо се на надлежним министарствима, то је за нас Министарство заштите животне средине, Министарство рударства и енергетике и локалне заједнице“, каже.

Н1: Четврти пут вас питам, са ким из Владе комуницирате у последње две године?

„Одговорио сам то у претходном питању са надлежним министарствима, и свим институцијама које желе одговоре од нас и са невладиним сектором и са медијима који траже одговоре, разумемо да немамо дозволу за пословање, разговарали смо у прошлости и са организацијом Не дамо Јадар“, каже он.

Н1: Колико бушотина има у Јадру?

„Од 2020. нема активних бушотина у Јадру. У току пројекта било је више од 500 бушотина“, каже Блувит.

Н1: Имате имовину у Недељицама, због чега сте куповали ту земљу?

„Купили смо земљу, кренули смо пре него што нам је одузета и што се тиче тога и што се тиче расељавања радили смо све по највишим стандардима. И то је процес по српским законима морате прво купити земљу и тек онда можете добити дозволу за градњу“, наводи он.

Н1: Сад имате пољопривредно земљиште, шта сте садили претходне две године?

„Људи који су желели да се баве пољопривредом ми смо им дозволили да на тој земљи која је била њихова наставе да се баве пољопривредом уколико су желели“, каже он.

Н1: Јел то јадарит?

„Јесте, у њему се налази свашта, ове беле тачкице које видите ту је у ствари суштина и ту се налазе литијум и борати. Начин на који се руда вади је свуда у Рио Тинту исти. Радили бисмо на исти начин као у Канади у руднику који се налази испод језера. Прерада је нова, али у Калифорнији имамо фабрику за прераду бората и тај процес би био сличан“, каже Блувит.

Н1: Постоји ли један рудник Рио Тинта у свету иза кога остаје нешто чисто?

„Процес затварања рудника је озбиљан процес и тако га и спроводимо. То се ради у комуникацији са локалном заједницом која је укључена у процес. Обично се ради ремедијација земљишта и за то постоје дугогодишњи примери“, истиче.

Н1: Што вас онда толико не воле када је све тако бајно?

„Са тим се не слажем, ја сам одрастао у рударском месту и мој отац је имао мали бизнис и Рио Тинто је имао два рудника у околини. Желео сам да радим у Рио Тинту, они су спонзорисали мој фудбалски клуб донели су развој малих бизниса, постоји и утицај на животну средину, али зато радимо по стандардима, исто би било и за Лозницу, било би нових послова и путева, и да тачно је постоје неки рудници Рио Тинта где су прављене грешке, а последица тога је унапређење стандарда. Нисмо савршени, правили смо грешке и из њих смо учили“, наводи Блувит.

Н1: Ваше грешке су врло опасне, колико сумпорне киселине дневно?

„То је тврди отпад да ли се плашите можете га држати то није опасно, пуно је дезинформација. Начин на који се сумпорна киселина користи користи се као и у другим индуструјама. Нејасна нам је кампања око сумпорне киселине, па нико је неће прскати около“, каже он.

Н1: Колико сумпорне киселине дневно?

„Видео сам много информација, од 5 тона до 11 тона, важан је начин на који се користи и поштујемо све стандарде Европске уније“, каже.

Н1: Колико?

„У Србији се користи 400 хиљада тона, у свету много много више. Све пише у студији, прочитајте студију“, наводи он.

Н1: Колико сумпорне киселине дневно?

„Морам да погледам“, каже он.

Н1: Колико пута је потребно да вам Србија каже не да бисте отишли?

„Поштујемо право на мирне протесте, сматрамо да имамо локалну подршку знамо да нису сви људи за рудник, али је ово је пројекат суочен са много дезинформација, толико се нетачних информација појавило и то желимо да демантујемо и понудимо људима чињенице“, каже он.

Н1: Ваш пројекат чији сте директор је укинут, шта је још потребно да бисте отишли?

„Верујемо у овај пројекат, објавили смо студије где су све чињенице локална заједница је заинтересована да разговара са нама они су заинтересовани за све. Студије су показале да је овај пројекат прилика за Србију“, закључује за Н1 Чед Блувит.

(Н1)