Danas: Anketa RZS o potrošnji domaćinstava - u 2024. više od 250.000 domaćinstava živelo sa manje od 50.000 dinara mesečno

 Prosečan mesečni prihod domaćinstava u Srbiji u 2024. godini iznosio je 97.705 dinara, dok je prosečna potronja domaćinstava iznosila 98.165 dinara, navodi se u Anketi o potrošnji domaćinstava Republičkog zavoda za statistiku.

Najvažniji prihodi domaćinstava su zarade iz redovnog radnog odnosa, u proseku 52.153 dinara mesečno po domaćinstvu. Drugi izvor prihoda domaćinstava su penzije, koje su prosečno doprinosile domaćinstvim sa 29.937 dinara u prošloj godini.

Prihodi od poljoprivrede iznosili su 3.824 dinara u proseku, prihodi iz inostranstva 894 dinara, a prihodi od imovine svega 544 dinara mesečno po domaćinstvu. Ostala primanja i prihodi van redovnog radnog odnosa su ukupno doprinosili domaćinstvima u proseku sa 4.846 dinara. Prihodi domaćinstava u naturi iznosili su prosečno mesečno 2.655 dinara.

S druge strane, ti prihodi su se trošili pre svega na hranu i komunalije. Naime, prosečno domaćinstvo je mesečno trošilo 35.919 dinara na hranu i bezalkoholna pića. Na stanovanje, vodu, struju, gas i grejanje još 16.027 dinara. Transport, gde najveću ulogu ima gorivo, je koštao mesečno 8.698 dinara.

Zanimljivo i ne baš pohvalno je što su za alkohol i duvan domaćinstva u proseku trošila 43.363 dinara, što je jedva nešto manje nego za odeću i obuću-4.601 dinar mesečno.

Za zdravlje je prosečno domaćinstvo trošilo 4.053 dinara, a za obrazovanje 1.237 dinara. Za komunikacije 5.307 dinara, rekkreaciju i kulturu 5.104 dinara, a restorane i hotele 3.199 dinara mesečno.

U odnosu na 2021. godinu prosečni meečni prihodi domaćinstava su porasli za 36,2 odsto, sa 71.733 dinara na 97.705 dinara pri čemu je prosečno domačinstvo smanjeno sa 2,69 na 2,57 člana.

I dok su prihodi porasli solidono, potrošnja na hranu je povećana još više, za 45,9 odsto u odnosu na 2021. godini. Troškovi stanovanja i komunalija su skočili za 36 odsto.

Kao posledica rasta troškova za hranu sa 34,3 na 36,6 odsto ukupne mesečne potrošnje domaćinstva od 2021. do 2024. godine, učešće svih ostalih troškova je smanjeno ili u najboljem slučaju ostalo isto.

Dok je prosečno domaćinstvo trošilo 36,6 odsto mesečnih prihoda na hranu, kod domaćinstava koji pripadaju prvom decilu, odnosno 10 odsto domaćinstava sa najmanjom potrošnjom, hrana i bezalkoholna pića učestvuju sa čak 47,7 odsto.

Što su bogatija domaćinstva, udeo troškova za hranu u ukupnoj potrošnji sve je manji, a najmanji je kod 10 odsto najbogatijih – 29,9 odsto.

Međutim, kada se gleda apsolutna potrošnja domaćinstva iz prvog decila je dvostruko manja nego kod 10 odsto najbogatijih. Dok domaćinstva iz prvog decila troše mesečno 23.735 dinara za hranu, domaćinstva iz desetog decila troše 46.071 dinara.

Ukupna potrošnja domaćinstava iz desetog decila je čak tri puta veća nego onih iz prvog decila i iznosila je 154.011 dinara mesečno, naspram svega 49.724 dinara. Prošle godine minimalna zarada iznosila je oko 47.000 dinara. To znači da je 256.567 domaćinstava u Srbiji koja pripadaju prvom decilu živelo na približno jednoj minimalnoj zaradi mesečno.

O razlici u standardu između prvog i desetog decila govori i potrošnja za sve ostale potrebe. Za odeću i obuću domaćinstva iz prvog decila prošle godine trošila su 1.629 dinara mesečno, a iz desetog decila 7.413 dinara ili 5,6 puta više.

Najveća je razlika u potrošnji na rekreaciju i kulturu. Deset odsto najsiromašnijih domaćinstava trošilo je mesečno svega 722 dinara, dok je 10 odsto najbogatijih trošilo 14.951 dinar ili čak 20 puta više.

Pri tome, domaćinstva sa manjom potrošnjom imaju više članova od domaćinstava sa najvećom potrošnjom. Prema metodologiji Evrostata, veličina domaćinstava meri se potrošačkim jedinicama. Tako nosilac domaćinstva dobija ponder 1, svaki odrasli član domaćinstva (star 14 i više godina) ponder 0,7, a deca (ispod 14 godina starosti) ponder 0,5. Tako će, na primer, tročlano domaćinstvo s jednim detetom (ispod 14 godina starosti) imati 2,2 potrošačke jedinice. Najviše potrošačkih jedinica imaju domaćinstva prvog decila, u proseku 2,26, dok su najmalobrojnija domaćinstva desetog decila, svega 1,51 potrošačke jedinice.

Kada je u pitanju stambeni status, interesantan je podatak da su najbogatija domaćinstva najređe vlasnici stanova u kojima žive, odnosno da 71,5 odsto ovih domaćinstava, koja statistički imaju najmanje članova, poseduje svoj dom.

Ova brojka je daleko manja od stope posedovanja stanova među slojevima srednje klase, i to čak za 15 do 17 odsto, dok 79,3 odsto najsiromašnijih domaćinstava poseduje stanove u kojima živi, što je za skoro osam odsto više u odnosu na najbogatiji sloj.

Najbogatija domaćinstva su takođe najčešći zakupci stanova u privatnoj svojini. Među 20 odsto najbogatijih domaćinstava stopa iznajmljivanja stanova je čak 21,6 odsto, dok je ova brojka kod siromašnijih domaćinstava znatno manja, često ne prelazeći četiri odsto po decilu.

Najveći broj domaćinstava koja žive u besplatnom smeštaju čine najsiromašnija domaćinstva sa čak 19 odsto.

Ovo se verovatno odnosi na seoska stanovništva, gde više porodica ili generacija živi u istom, većem domaćinstvu, najčešće u kući, što potkrepljuje informacija da se najveći broj ovih domaćinstava greje koristeći čvrsta goriva. Taj način grejanja postepeno opada među bogatijim domaćinstvima, dok upotreba centralnog i električnog grejanja raste.

Drugi najčešći uživaoci besplatnog smeštaja su pripadnici najbogatijeg sloja. Čak 15 odsto njih živi u besplatnom smeštaju, što je najverovatnije podatak vezan za porodice koje poseduju više nekretnina, koje daju članovima na korišćenje.

Prema vrsti stanova, 37 odsto ukupnih domaćinstava živi u dvosobnim stanovima, 31 odsto u trosobnim, a 20,4 odsto živi u stanovima koji su četvorosobni ili veći.

Najveći korisnici garsonjera su domaćinstva iz najbogatijeg sloja. Više od šest odsto ih živi u garsonjerama, što je gotovo dvostruko više od najsiromašnijeg sloja, od kojih 3,2 odsto živi u stanovima koji se računaju u garsonjere.

Što se tiče prostorija u stanu, vredi napomenuti da 4,5 odsto najsiromašnijih domaćinstava nema kuhinju u stanu, dok čak sedam odsto istih nema kupatilo.

Stanovi u kojima živi najveći broj domaćinstava, tačnije 43 odsto, izgrađen je između 1971. i 1990. godine, dok 32,2 odsto domaćinstava živi u novijim stanovima, a 25 odsto njih živi u stanovima koji su izgrađeni pre 1970. godine.

Veličina stanova je najmanja među najsiromašnijim domaćinstvima, koja najčešće žive u 67,3 kvadratnih metara. Iako kvadratura stanova proporcionalno raste u odnosu na lestvicu bogatstva domaćinstava, do 80,8 kvadrata u proseku, ipak je zabeležen nagli pad kada su u pitanju najbogatiji, čiji stanovi u proseku iznose nešto ispod 72 kvadrata.

(Danas)