Данас: Анкета РЗС о потрошњи домаћинстава - у 2024. више од 250.000 домаћинстава живело са мање од 50.000 динара месечно

 Просечан месечни приход домаћинстава у Србији у 2024. години износио је 97.705 динара, док је просечна потроња домаћинстава износила 98.165 динара, наводи се у Анкети о потрошњи домаћинстава Републичког завода за статистику.

Најважнији приходи домаћинстава су зараде из редовног радног односа, у просеку 52.153 динара месечно по домаћинству. Други извор прихода домаћинстава су пензије, које су просечно доприносиле домаћинствим са 29.937 динара у прошлој години.

Приходи од пољопривреде износили су 3.824 динара у просеку, приходи из иностранства 894 динара, а приходи од имовине свега 544 динара месечно по домаћинству. Остала примања и приходи ван редовног радног односа су укупно доприносили домаћинствима у просеку са 4.846 динара. Приходи домаћинстава у натури износили су просечно месечно 2.655 динара.

С друге стране, ти приходи су се трошили пре свега на храну и комуналије. Наиме, просечно домаћинство је месечно трошило 35.919 динара на храну и безалкохолна пића. На становање, воду, струју, гас и грејање још 16.027 динара. Транспорт, где највећу улогу има гориво, је коштао месечно 8.698 динара.

Занимљиво и не баш похвално је што су за алкохол и дуван домаћинства у просеку трошила 43.363 динара, што је једва нешто мање него за одећу и обућу-4.601 динар месечно.

За здравље је просечно домаћинство трошило 4.053 динара, а за образовање 1.237 динара. За комуникације 5.307 динара, реккреацију и културу 5.104 динара, а ресторане и хотеле 3.199 динара месечно.

У односу на 2021. годину просечни меечни приходи домаћинстава су порасли за 36,2 одсто, са 71.733 динара на 97.705 динара при чему је просечно домачинство смањено са 2,69 на 2,57 члана.

И док су приходи порасли солидоно, потрошња на храну је повећана још више, за 45,9 одсто у односу на 2021. години. Трошкови становања и комуналија су скочили за 36 одсто.

Као последица раста трошкова за храну са 34,3 на 36,6 одсто укупне месечне потрошње домаћинства од 2021. до 2024. године, учешће свих осталих трошкова је смањено или у најбољем случају остало исто.

Док је просечно домаћинство трошило 36,6 одсто месечних прихода на храну, код домаћинстава који припадају првом децилу, односно 10 одсто домаћинстава са најмањом потрошњом, храна и безалкохолна пића учествују са чак 47,7 одсто.

Што су богатија домаћинства, удео трошкова за храну у укупној потрошњи све је мањи, а најмањи је код 10 одсто најбогатијих – 29,9 одсто.

Међутим, када се гледа апсолутна потрошња домаћинства из првог децила је двоструко мања него код 10 одсто најбогатијих. Док домаћинства из првог децила троше месечно 23.735 динара за храну, домаћинства из десетог децила троше 46.071 динара.

Укупна потрошња домаћинстава из десетог децила је чак три пута већа него оних из првог децила и износила је 154.011 динара месечно, наспрам свега 49.724 динара. Прошле године минимална зарада износила је око 47.000 динара. То значи да је 256.567 домаћинстава у Србији која припадају првом децилу живело на приближно једној минималној заради месечно.

О разлици у стандарду између првог и десетог децила говори и потрошња за све остале потребе. За одећу и обућу домаћинства из првог децила прошле године трошила су 1.629 динара месечно, а из десетог децила 7.413 динара или 5,6 пута више.

Највећа је разлика у потрошњи на рекреацију и културу. Десет одсто најсиромашнијих домаћинстава трошило је месечно свега 722 динара, док је 10 одсто најбогатијих трошило 14.951 динар или чак 20 пута више.

При томе, домаћинства са мањом потрошњом имају више чланова од домаћинстава са највећом потрошњом. Према методологији Евростата, величина домаћинстава мери се потрошачким јединицама. Тако носилац домаћинства добија пондер 1, сваки одрасли члан домаћинства (стар 14 и више година) пондер 0,7, а деца (испод 14 година старости) пондер 0,5. Тако ће, на пример, трочлано домаћинство с једним дететом (испод 14 година старости) имати 2,2 потрошачке јединице. Највише потрошачких јединица имају домаћинства првог децила, у просеку 2,26, док су најмалобројнија домаћинства десетог децила, свега 1,51 потрошачке јединице.

Када је у питању стамбени статус, интересантан је податак да су најбогатија домаћинства најређе власници станова у којима живе, односно да 71,5 одсто ових домаћинстава, која статистички имају најмање чланова, поседује свој дом.

Ова бројка је далеко мања од стопе поседовања станова међу слојевима средње класе, и то чак за 15 до 17 одсто, док 79,3 одсто најсиромашнијих домаћинстава поседује станове у којима живи, што је за скоро осам одсто више у односу на најбогатији слој.

Најбогатија домаћинства су такође најчешћи закупци станова у приватној својини. Међу 20 одсто најбогатијих домаћинстава стопа изнајмљивања станова је чак 21,6 одсто, док је ова бројка код сиромашнијих домаћинстава знатно мања, често не прелазећи четири одсто по децилу.

Највећи број домаћинстава која живе у бесплатном смештају чине најсиромашнија домаћинства са чак 19 одсто.

Ово се вероватно односи на сеоска становништва, где више породица или генерација живи у истом, већем домаћинству, најчешће у кући, што поткрепљује информација да се највећи број ових домаћинстава греје користећи чврста горива. Тај начин грејања постепено опада међу богатијим домаћинствима, док употреба централног и електричног грејања расте.

Други најчешћи уживаоци бесплатног смештаја су припадници најбогатијег слоја. Чак 15 одсто њих живи у бесплатном смештају, што је највероватније податак везан за породице које поседују више некретнина, које дају члановима на коришћење.

Према врсти станова, 37 одсто укупних домаћинстава живи у двособним становима, 31 одсто у трособним, а 20,4 одсто живи у становима који су четворособни или већи.

Највећи корисници гарсоњера су домаћинства из најбогатијег слоја. Више од шест одсто их живи у гарсоњерама, што је готово двоструко више од најсиромашнијег слоја, од којих 3,2 одсто живи у становима који се рачунају у гарсоњере.

Што се тиче просторија у стану, вреди напоменути да 4,5 одсто најсиромашнијих домаћинстава нема кухињу у стану, док чак седам одсто истих нема купатило.

Станови у којима живи највећи број домаћинстава, тачније 43 одсто, изграђен је између 1971. и 1990. године, док 32,2 одсто домаћинстава живи у новијим становима, а 25 одсто њих живи у становима који су изграђени пре 1970. године.

Величина станова је најмања међу најсиромашнијим домаћинствима, која најчешће живе у 67,3 квадратних метара. Иако квадратура станова пропорционално расте у односу на лествицу богатства домаћинстава, до 80,8 квадрата у просеку, ипак је забележен нагли пад када су у питању најбогатији, чији станови у просеку износе нешто испод 72 квадрата.

(Данас)