БИРН: Организацијама сестре Немање Старовића из буџета Србије исплаћено готово 26 милиона динара преко јавних конкурса и набавки за медијске услуге

Фирмама и организацијама Огњане Старовић, сестре министра за европске интеграције Немање Старовића, из буџета је исплаћено готово 26 милиона динара преко јавних конкурса и набавки за медијске услуге које Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија, описују као „фрапантне“ примере намештања јавних набавки

Портал Градске инфо, у власништву Огњане Старовић, старије сестре министра за европске интеграције Немање Старовића, само током прошле године је добио око два и по милиона динара од Покрајинског секретаријата за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу.

Новац је овом медију додељен на две јавне набавке за услуге информисања. На обе набавке је фирма Огњане Старовић била једини понуђач. 

„Ово је заиста фрапантан случај намештања јавне набавке из неколико разлога. […] Да је набавка намештена веома се лако може закључити по врло детаљном опису услова које је сваки потенцијални понуђач морао да задовољи“, каже Немања Ненадић, програмски директор организације Транспарентност Србије, који је анализирао тендерску документацију.

Секретаријат је тражио компанију која ће информисати грађане о активностима ове институције, промовисати ЕУ интеграције и регионалну сарадњу и врло детаљно пописао услове које понуђачи морају да испуне, потпуно непотребне за услугу која је тражена.

Тако је, на пример, један од услова био да фирма мора да има на располагању пет дронова који морају да буду тежи од 595 грама и не смеју да лете брже од 15 метара у секунди. 

„С друге стране, понуђач је могла да буде фирма која нема ни једног камермана, фотографа или особу која је вична управљањем дроновима, фирма која није никада снимила промотивни видео“, наводи Ненадић.

Ни Огњана Старовић, ни Покрајински секретаријат за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу нису одговорили на питања БИРН-а о јавним набавкама које су додељиване фирми Градске инфо.

Укупно током последњих шест година, од када Немања Старовић напредује кроз рангове напредњака, предузећа и организације његове сестре Огњане, која је такође јавни функционер, добиле су готово 26 милиона динара на јавним конкурсима и набавкама локалних, покрајинских и републичких институција, махом за медијске услуге, показује истраживање БИРН-а.

Портал Градске инфо, који је укупно добио највише новца, поред сервисних вести из Новог Сада и Војводине, објављује и прорежимске текстове. 

Немања Старовић такође није одговорио на питања БИРН-а о пословањима своје сестре са државним и локалним установама и институцијама.

Како се новац из буџета сливао министровој сестри?

Огњана Старовић, према подацима Агенције за привредне регистре, током своје каријере била је заступница три удружења, предузетница и коначно власница фирме Градске инфо.

Преко сваког од ових пет правних лица добијала је новац из буџета од 2020. до данас.

Њена предузетничка агенција, а затим фирма Градске инфо, добила је укупно 8.7 милиона динара на шест јавних набавки Покрајинског секретаријата за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу и једној набавци ПИО фонда од 2021. године до данас. Увек је била једини понуђач.

Све услуге су плаћане 100 одсто авансно, односно унапред, како се наводи у одлукама о уговорима.

Иако су и претходних година набавке секретаријата на којима је Старовић добијала послове били једнообразни – новац би углавном добила на две набавке са идентичним захтевима и условима – услови прошлогодишњих јавних набавки за стручњаке који се боре против корупције били су алармантни.

За производњу 10 промо видеа у трајању од 10 до 50 минута, 10 вести и 10 постова на друштвеним мрежама, секретаријат је тражио да понуђач мора да, осим дронова тежих од 595 грама, има између осталог: седам камера тешких између 1600 и 1680 грама и пет фотоапарата тежих од 650 г (са батеријом). 

Покрајински секретаријат није одговорио на питања БИРН-а – између осталог, због чега је за поменуте јавне набавке било потребно да понуђач има тачно одређене карактеристике камера, дронова и батерија, те да ли је и како Секретаријат утврдио да дронови не могу да лете брже од 15м/с. 

Понуђач је такође морао да се обавеже да видео и друге материјале испоручи у року од 30 минута на захтев секретаријата. 

Секретаријат је расписао истовремено шест идентичних набавки – две је добила Старовић, а по две су добиле и фирма Хасхтаг Дигитал Медиа Гроуп, као и компанија Вести са севера. Вести са севера, у власништву Данила Бабина, власница је фирме Хасхтаг Дигитал Медиа Гроуп. 

Занимљиво је да су се у јуну 2025. године, у тренутку када је Секретаријат доделио уговоре за ових шест јавних набавки, све три фирме налазиле на истој адреси у Улици Светозара Милетића у Новом Саду.

Такође, ове три фирме – изузев једне набавке ПИО Фонда из јула 2023. године – све јавне набавке у протеклих неколико година добијале су искључиво од Покрајинског секретаријата за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу.

„Овде није реч само о незаконитом поступању наручиоца, већ и о `подели тржишта` међу понуђачима. Наиме, ових шест набавки је добило укупно три фирме, које једна другој нису конкурисале (свака се пријавила само за посао који је добила). Није чудно да су и понуђене цене биле веома близу укупно процењеној вредности посла“, каже Ненадић.

Он објашњава да је „веома спорно“ што је предмет ових набавки публиковање вести, јер секретаријат може да објављује огласе, а медији „могу, ако су релевантне, преносити вести о њиховом раду, у оквиру свог редовног посла“. 

„Ако су предмет услуга неке промотивне активности покрајинског секретаријата (а не `вести`, како стоји у конкурсној документацији), онда би наручилац требало да постави и релевантне услове и критеријуме за одабир медија преко кога ће та кампања бити пласирана – на пример, да има одређени број пратилаца на друштвеним мрежама, одређену покривеност, профил публике и томе слично. 

„Не само да покрајински секретаријат то није учинио, већ је заборавио да постави као услов да понуђач докаже да је издавач неког медија или да тај медиј има неке друштвене мреже“, каже Ненадић.

Новац на конкурсима додељен тек основаним организацијама 

На јавним конкурсима је финансирано 19 пројеката Огњане Старовић. За њих је укупно, почев од 2020. године, добила готово 17 милиона динара. Новац јој је додељивало Министарство информисања и телекомуникација, АП Војводина, локалне самоуправе Новог Сада, Сремске Митровице, Сремских Карловаца, Темерина, Беочина, Пећинаца, Инђије и Руме. 

Подаци из БИРН-ове базе о јавним конкурсима, која садржи податке од 2019. године, показују да је Старовић први новац добила 2020. године од града Новог Сада за пројекат организације Породица за 5, коју је основала почетком те исте године. Ова организација је добила новац и наредне 2021, када Старовић одлази из организације. После њеног изласка, ова организација више није добијала новац на јавним конкурсима.

Међу организацијама Огњане Старовић, које су на конкурсима добијале новац, јесте и Новосадски најбољи, организација основана и угашена 2024. године, која је за десет месеци постојања од града Новог Сада добила 300.000 динара на конкурсу за пројекте из области културе. 

Исте године, Град Нови Сад на јавном конкурсу доделио и 250.000 динара организацији Њу Ивентс коју је Огњана Старовић основала – управо на дан расписивања конкурса, 10. октобра.

Додељивање новца на јавним конкурсима организацијама које су основане непосредно пред расписивање позива и које немају историју рада у областима за које добијају паре, један је од проблема у трошењу новца из буџета на које годинама упозоравају удружења грађана.

Огњана Старовић није одговорила на питања БИРН-а о пројектима за чије спровођење је добијала новац. Град Нови Сад није одговорио на питања о томе на основу чега су тек основаним организацијама Огњане Старовић, без икаквих референци, додељивали новац на јавним конкурсима.

Ко су Огњана и Немања Старовић?

Огњана Старовић од 2008. године ради у ЈКП Новосадска топлана. Током 2017, била је заменица председника новосадске месне заједнице Слана бара.

Подаци из регистра јавних функционера Агенције за спречавање корупције показују да њена каријера напредује од 2021, кад њен млађи брат Немања Старовић прелази из покрајинских у републичке државне органе и постаје државни секретар Министарства спољних послова. 

Неколико месеци пре него што ће јој брат постати државни секретар, Огњана Старовић постаје чланица надзорног одбора Новосадског дечијег културног центра, а затим истовремено са доласком њеног брата у министарство, постаје чланица надзорног одбора ЈП Емисиона техника и везе.

У мају 2024. Немања Старовић постаје министар за рад, запошљавање и борачка питања, у јуну постаје члан управног одбора Фондације „За српски народ и државу“ коју је основала Српска напредна странка, а око пола године касније његова сестра постаје координатор функције транспорта у државној фирми Транснафта из Панчева.

Иако је директорка и власница фирме Градске инфо, на сајту Агенције за спречавање корупције не пише да по овом основу Огњана Старовић има било какве приходе. Током 2023. и 2024. године, ова фирма је остварила нето добит од укупно 15,7 милиона динара, односно, скоро 134 хиљаде евра.

Иначе, на сајту градскеинфо.рс последњи објављени видео снимак у одељку „Видео” објављен је у јулу 2024. године, док у четвртак, 29. јануара 2026, на сајту није радила страница на којој је објављен импресум овог медија. Према једном раније сачуваном снимку ове странице, у јуну 2025. године, Огњана Старовић била је и једина особа која се појављивала у овом импресуму, и то као – главна и одговорна уредница овог медија.

Огњана  Старовић је и у управном одбору фондација Светозар Милетић, коју је 2019. основао њен брат заједно са Предрагом Рајићем, данас државним секретаром у Министарству за државну управу и локалну самоуправу. Ова фондација је на осам јавних конкурса од 2021. до 2024. године добила 3.2 милиона динара од министарства културе, покрајинског секретаријата за културу и Града Новог Сада.

Она и њен брат су и сарадници Центра за друштвену стабилност, новосадске про-режимске организације која је широј јавности постала позната када су, у јеку студентских и грађанских протеста, на телевизијама Б92 и Прва емитовани филмови овог центра у којима се независни медији и организације, међу којима су и БИРН, КРИК и Црта таргетирани као дестабилизатори државе. 

За потребе филма овог Центра тада су интервјуе дали највиши државни званичници, попут бившег премијера Милоша Вучевића, председнице скупштине Ане Брнабић и министра финансија Синише Малог.

Огњана Старовић била је међу окупљеним присталицама СНС-а у јулу 2025. године испред куће Милоша Вучевића. 

Старовић је тада са познатим режимским кадровима пружала подршку председнику СНС-а, јер су улицу у којој се налази његов стан блокирали студенти и грађани у знак протеста због одлуке Председника Србије Александра Вучића да помилује осумњичене за напад на студенткињу у Новом Саду.

Напад се догодио у ноћи између 27. и 28. јануара 2025, када су четворица нападача са бејзбол палицама истрчала из просторија СНС-а у Новом Саду и напала студенте који су лепили налепнице подршке студентским протестима. Нападачи су тада студенткињи поломили вилицу. Дан после напада, Вучевић је поднео оставку, али је наставио да обавља функцију премијера још готово три месеца.

Јавне набавке за подобне

Градска инфо и Огњана Старовић нису изузетак када је у питању додељивање послова на тендерима за медијске услуге.

Највећи део новца државе и приватних компанија одлази медијима блиским режиму Српске напредне странке који систематски крше Кодекс новинара Србије, наводи се у извештају БИРН-а „Анализа пракси оглашавања у медијима: Токови новца, недостатак критеријума и (не)поштовање етичких норми“.

Лист Ало, са забележена 2.004 прекршаја Кодекса, истовремено је наплатио преко 416 страна огласа, док је Информер са 1.456 прекршаја инкасирао више од 308 страна.

Следи Курир са 1.318 прекршаја и 311,64 стране продатог огласног простора, потом Српски телеграф са 1.166 прекршаја и 440,94 страна огласа, Вечерње новости са 620 прекршаја и 598,62 стране огласа, Блиц са 244 прекршаја и 280,53 стране огласа. Лист Политика имао је 304 етичка  прекршаја и 366,57 стране огласа, Нова 186 прекршаја и 27,38 стране огласа, док је Данас начинио 48 прекршаја а имао је 286,8 страна огласа, од чега свега 94,47 оних „правих”, комерцијалних видова оглашавања.

Истраживањем је обухваћено 148 уговора јавних набавки за медијске и сродне услуге вредности преко 760 милиона динара и додатно анализирано преко седам хиљада огласа у дневној штампи.

„Док се професионалне редакције суочавају са финансијском кризом, таблоиди који генеришу хиљаде етичких прекршаја бивају награђени стабилним огласним приходима“, закључује се у извештају БИРН-а.

(БИРН)