| петак, 30. јануар 2026. | |
|
Пројекат Јадар у Србији није затворен и компанија Рио Тинто нема никакву намеру да се повуче, изјавио је данас адвокат Сретен Ђорђевић на представљању монографије "Пројекат Јадар: Литијумско-борна катастрофа", чији је један од аутора.
У монографији, која обједињује радове 26 експерата из различитих области и чији су, поред Ђорђевића, аутори и Вера Дондур, Радмило В. Пешић, Зоран Стевановић и Мелита Косановић, наведено је да је пројекат Јадар технички и еколошки неизвестан, економски неисплатив за Србију, друштвено и правно неприхватљив и носи несагледиве ризике по здравље људи и природне ресурсе. Ђорђевић је навео да је пројекат Јадар у фази добијања сагласности на студију утицаја на животну средину и да мисли да компанија нема никакву намеру да се повуче, већ да је у питању маркетиншки трик и на који се не треба пецати.
Он је додао да је због тога кључни интерес народа у Србији да спречи доношење новог закона о рударству и геолошким истраживањима, јер се, како је оценио, компанија само примирила чекајући усвајање овог закона које би јој, како оцењује, само олакашало све процедуре. Компанија Рио Тинто, када би све било у складу са законским процедурама, не би ни могла да има било какву дозволу, а оне постојеће би јој биле укинуте, рекао је Ђорђевић и додао да одлука Европске комисије да Јадар прогласи за пројекат од стратешког интереса није била утемељена на праву, већ је реч о политичкој одлуци.
Коментришући последње истраживање Нове српске политичке мисли, према којем 63,5 одсто грађана Србије не подржава отварање рудника у долини Јадра, док је само 19 одсто за, Ђорђевић је рекао да две трећине грађана сматра да би највећу корист имали власт, Рио Тинто, Немачка и ЕУ, док су грађани веома скептични у вези са реалном користи за Србију. Радмило В. Пешић, који је анализирао економски утицај пројекта Јадар, навео је да би корист од пројекта Јадар била минимална, а ризици и трошкови изузетно високи. "Пројекат доноси занемарљиве приходе за државу, просечно 2,6 евра по глави становника годишње, или 4,1 евро у оптимистичном сценарију капиталног учешћа државе од 20 одсто, што укупно током 40 година износи око 696 милиона евра. Чак 95 одсто економских користи одлази компанији Рио Тинто, док Србија остварује само маргинални приход кроз рудну ренту од пет одсто", казао је Пешић.
Додао је и да би трошкови изградње инфраструктуре, путева, пруга, водовода, гасовода и електричне мреже, као и евентуалне санације еколошких хаварија били у потпуности на терет државе, процењени на стотине милиона евра, без икаквог власничког удела или гарантног фонда. "Минимални годишњи друштвени и еколошки трошкови процењени су на 95,7 милиона евра, а у ове прорачуне нису урачунате могуће несреће које би могле изазвати иреверзибилне штете. Када се урачунају еколошки трошкови и губици екосистемских услуга, пројекат је економски атрактиван за инвеститора, али краткорочно и дугорочно неисплатив и штетан за Србију", додао је Пешић.
Уредница Монографије Вера Дондур истакла је да у наслову штива стоји "Литијумско-борна катастрофа", јер у самом пројекту сви стручњаци нису успели да пронађу било шта добро. Упозорила је на токстичност литијума и бора, као и то да пројекат Јадар не подразумева рудник, већ заправо рударско- индустријски комплекс. Додала је да би најдиректније била угрожена 22 села, која су углавном усмерена на пољопривреду и сливове река Јадар и Коренита. "Бројни и реални ризици и пренос загађења могли би довести до девастације највећег и најзначајнијег изворишта вода за пиће у Србији на суседном подручју Мачве", упозорила је Вера Дондур. На промоцији монографије чуло се и да пројект захтева огромне количине јаких хемикалија, укључујући сумпорну и хлороводоничну киселину, дизел и друге реагенсе. Планирани процеси пречишћавања вода су сложени и тешко оствариви у пракси. Посебно забрињава истовремена производња литијума и бора у обиму који до сада није забележен ни у Европи ни у свету.
Истакнуто је и да би планирана годишња производња од 58.000 тона литијум-карбоната и 286.000 тона борне киселине била без преседана, уз технологију која до сада није примењивана у овом обиму. Посебан ризик представља више од 70 милиона тона јаловине, истакли су аутори. Једна од ауторки Мелита Косановић подсетила је и да је на подручју Јадра забележено око 500 биљних врста и подврста, укључујући и за флору Србије нове врсте, као и бројне врсте инсеката, водених организама, риба и сисара, међу којима су и заштићене и строго заштићене врсте према међународним конвенцијама.
"Литијум и бор се лако усвајају из земљишта, чиме угрожавају пољопривредне културе, житарице, поврће и воће, изазивајући смањење приноса или потпуно уништавање усева. Њихова акумулација у биљкама доводи до уласка токсичних елемената у ланац исхране, са последицама по животињски свет и здравље људи", казала је Мелита Косановић. Један од аутора монографије Зоран Стевановић указао је на постојање ризика од поплава и клизишта, као и да би у тим околностим посебно биле угрожене депоније. (Фонет) |