Antonio Košta: Evropi potreban veliki preokret, zaostajemo za SAD i Kinom zbog birokratskih blokada i prekomerne regulacije

 Evropi je potreban veliki preokret - „big bang“ trenutak - u kojem će prestonice EU staviti po strani nacionalne interese i konačno se uhvatiti ukoštac sa regulatornom inertnošću zbog koje kontinent zaostaje za SAD i Kinom, izjavio je predsednik Evropskog saveta.

Pripremajući se da u četvrtak predsedava ključnim samitom EU o konkurentnosti, Antonio Košta rekao je za FT da problemi Evrope podjednako proizlaze zbog birokratskih blokada nacionalnih regulatora, koliko i iz prekomerne regulacije u Briselu.

„Moramo da damo novi politički podsticaj. Moramo da uradimo 2026. na planu konkurentnosti ono što smo prošle godine uradili u oblasti odbrane“, rekao je bivši portugalski premijer, misleći na dogovore o povećanju izdvajanja za odbranu i zajedničkoj nabavci.

Zahtevajući političku spremnost na kompromis koja odgovara sveprisutnoj retorici o rastu, Košta je izneo argument za sveobuhvatne reforme jedinstvenog tržišta radi smanjenja birokratije.

„To bi mogao biti ‘veliki preokret’ na unutrašnjem tržištu“, rekao je.

Jedan primer mogao bi biti uvođenje principa prema kojem kompanije podatke nadležnom organu u Evropi dostavljaju samo jednom, umesto u svakoj državi članici u kojoj posluju, naveo je.

On želi da lideri daju nedvosmislena uputstva kako bi se zaustavilo sitničarenje nacionalnih prestonica koje je zakočilo napore za izgradnju unije tržišta kapitala EU ili istinski integrisane energetske mreže.

Govoreći o sprovođenju postojećih pravila, pozvao je lidere da „pošalju veoma snažnu političku poruku svojim vladama“ da prestanu sa takozvanim „pozlaćivanjem“, odnosno praksom da se opterećujuća pravila EU dodatno pooštravaju i „umnožavaju kroz 27 nacionalnih birokratija“.

Košta je rekao da će jedan od fokusa sastanka u četvrtak, koji se održava u belgijskom dvorcu iz 16. veka, biti postizanje kompromisa oko francuskog zahteva za politikom „Kupuj evropsko“, kojom bi se zahtevalo da se određena ključna roba proizvodi u Evropi - što je neprihvatljivo za zemlje više orijentisane ka slobodnom tržištu.

Košta je rekao da EU mora ostati „otvoreno tržište“ i odbaciti protekcionizam, ali je priznao da će biti potrebne mere za zaštitu strateških industrija poput hemijske, čelične i aluminijumske.

Njegov pristup odražava zabrinutost drugih prestonica, uključujući Berlin, da bi politika „Kupuj evropsko“ u svim sektorima otišla predaleko.

Takva politika „mora biti izuzetak i krajnja mera“, rekao je jedan visoki nemački zvaničnik za FT.

„I trebalo bi da se odnosi na kritične i strateške tehnologije, a ne na čitave sektore, i to na ograničen vremenski period", kazao je.

Košta želi da EU bude spremnija

Košta, koji predsedava samitima lidera EU i utvrđuje njihov dnevni red, rekao je da mu je cilj da obezbedi politički dogovor o nizu mera, uključujući uklanjanje barijera na jedinstvenom tržištu EU i stvaranje „pravog jedinstvenog tržišta“ u oblasti energetike, telekomunikacija i tržišta kapitala.

Takođe će pozvati blok da sklopi više trgovinskih sporazuma, koristi mere odmazde i preispita svoja pravila konkurencije „kako bi našim kompanijama omogućili da se šire“ na kontinentu i globalno konkurišu.

„Ne smemo biti naivni. Ako nas neki globalni akteri izazivaju nepoštenom konkurencijom, moramo da reagujemo. Ako drugi koriste trgovinu kao pretnju, kao instrument prinude, moramo da upotrebimo naše alate", kazao je.

Jedan od ključnih delova napora za ponovno pokretanje rasta u Evropi jeste ubrzavanje smanjenja preterane regulative, od koje je veliki deo proistekao iz ambicioznih klimatskih zakona EU.

Mnoge kompanije podržale su napore EU da pojednostavi propise, iako su oprezne jer stalne izmene zakonodavstva potkopavaju ulaganja.

„Ne moramo dodatno da opterećujemo naše društvo prekomernom regulacijom da bismo smanjili emisije štetnih gasova“, rekao je Košta.

Bio je oprezan u vezi s mogućnošću da istomišljeničke države članice krenu napred sa zakonodavstvom kako bi zaobišle veto zemalja poput Mađarske, opciju koju su pomenuli i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i švedski premijer Ulf Kristerson.

„Za sada ne vidim poseban razlog za prelazak na ‘pojačanu saradnju’, jer je moje razumevanje da svih 27 lidera ima jasan osećaj hitnosti da se ovi problemi reše“, rekao je Košta.

(N1)