Антонио Кошта: Европи потребан велики преокрет, заостајемо за САД и Кином због бирократских блокада и прекомерне регулације

 Европи је потребан велики преокрет - „биг банг“ тренутак - у којем ће престонице ЕУ ставити по страни националне интересе и коначно се ухватити укоштац са регулаторном инертношћу због које континент заостаје за САД и Кином, изјавио је председник Европског савета.

Припремајући се да у четвртак председава кључним самитом ЕУ о конкурентности, Антонио Кошта рекао је за ФТ да проблеми Европе подједнако произлазе због бирократских блокада националних регулатора, колико и из прекомерне регулације у Бриселу.

„Морамо да дамо нови политички подстицај. Морамо да урадимо 2026. на плану конкурентности оно што смо прошле године урадили у области одбране“, рекао је бивши португалски премијер, мислећи на договоре о повећању издвајања за одбрану и заједничкој набавци.

Захтевајући политичку спремност на компромис која одговара свеприсутној реторици о расту, Кошта је изнео аргумент за свеобухватне реформе јединственог тржишта ради смањења бирократије.

„То би могао бити ‘велики преокрет’ на унутрашњем тржишту“, рекао је.

Један пример могао би бити увођење принципа према којем компаније податке надлежном органу у Европи достављају само једном, уместо у свакој држави чланици у којој послују, навео је.

Он жели да лидери дају недвосмислена упутства како би се зауставило ситничарење националних престоница које је закочило напоре за изградњу уније тржишта капитала ЕУ или истински интегрисане енергетске мреже.

Говорећи о спровођењу постојећих правила, позвао је лидере да „пошаљу веома снажну политичку поруку својим владама“ да престану са такозваним „позлаћивањем“, односно праксом да се оптерећујућа правила ЕУ додатно пооштравају и „умножавају кроз 27 националних бирократија“.

Кошта је рекао да ће један од фокуса састанка у четвртак, који се одржава у белгијском дворцу из 16. века, бити постизање компромиса око француског захтева за политиком „Купуј европско“, којом би се захтевало да се одређена кључна роба производи у Европи - што је неприхватљиво за земље више оријентисане ка слободном тржишту.

Кошта је рекао да ЕУ мора остати „отворено тржиште“ и одбацити протекционизам, али је признао да ће бити потребне мере за заштиту стратешких индустрија попут хемијске, челичне и алуминијумске.

Његов приступ одражава забринутост других престоница, укључујући Берлин, да би политика „Купуј европско“ у свим секторима отишла предалеко.

Таква политика „мора бити изузетак и крајња мера“, рекао је један високи немачки званичник за ФТ.

„И требало би да се односи на критичне и стратешке технологије, а не на читаве секторе, и то на ограничен временски период", казао је.

Кошта жели да ЕУ буде спремнија

Кошта, који председава самитима лидера ЕУ и утврђује њихов дневни ред, рекао је да му је циљ да обезбеди политички договор о низу мера, укључујући уклањање баријера на јединственом тржишту ЕУ и стварање „правог јединственог тржишта“ у области енергетике, телекомуникација и тржишта капитала.

Такође ће позвати блок да склопи више трговинских споразума, користи мере одмазде и преиспита своја правила конкуренције „како би нашим компанијама омогућили да се шире“ на континенту и глобално конкуришу.

„Не смемо бити наивни. Ако нас неки глобални актери изазивају непоштеном конкуренцијом, морамо да реагујемо. Ако други користе трговину као претњу, као инструмент принуде, морамо да употребимо наше алате", казао је.

Један од кључних делова напора за поновно покретање раста у Европи јесте убрзавање смањења претеране регулативе, од које је велики део проистекао из амбициозних климатских закона ЕУ.

Многе компаније подржале су напоре ЕУ да поједностави прописе, иако су опрезне јер сталне измене законодавства поткопавају улагања.

„Не морамо додатно да оптерећујемо наше друштво прекомерном регулацијом да бисмо смањили емисије штетних гасова“, рекао је Кошта.

Био је опрезан у вези с могућношћу да истомишљеничке државе чланице крену напред са законодавством како би заобишле вето земаља попут Мађарске, опцију коју су поменули и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и шведски премијер Улф Кристерсон.

„За сада не видим посебан разлог за прелазак на ‘појачану сарадњу’, јер је моје разумевање да свих 27 лидера има јасан осећај хитности да се ови проблеми реше“, рекао је Кошта.

(Н1)