Фактор плус: 57 одсто бирача би изашло на изборе, трећина не зна за кога би гласала, највише опредељених за СНС

 Чак 27 одсто испитаника још није сигурно за кога би гласали на следећим парламентарним изборима, излазност би била 57 одсто, а њихово одржавање у наредних годину дана очекује 61 одсто грађана, показало је истраживање агенције Фактор плус, које је данас објавио лист Блиц.

Истраживање је показало да 73 одсто грађана зна за кога би гласало, 30 одсто не би изашло на изборе док 13 одсто не зна да ли би то учинило, а као прве изборе грађани очекују председничке и то 69 досто, а са три одсто мање парламентарне (где је дата могућност више одговора).

Извршни директор агенције Владимир Пејић је навео за Блиц да „они који су за власт су у највећој мери опредељени те да је највећи број њих за Српску напредну странку“.

„Када је у питању онај други део који је против власти, ту већ имамо једну велику дилему. То је доста хетерогена група грађана која се разликује не само по политичком опредељењу, него и генерално идеолошки и по многим другим питањима“, рекао је Пејић.

У овом тренутку је негде и „логично да они још увек не знају за кога ће. И имамо један број људи који је евидентно против власти и које ништа друго ни не занима, битно им је само да су против власти и није им толико ни битно за кога ће гласати“, додао је Пејић.

Како је још рекао, „највећи број њих који знају су за власт и ту нема дилеме за СНС и један мањи број за социјалисте“.

„И поред њих имамо и одређен број који је за, да ли за студентску листу, да ли за опозицију, али једноставно гласаће против власти. То је неки број који је релативно логичан и у овом периоду очекиван“, рекао је Пејић.

Међутим, додао је, „како се буду ближили избори и како будемо имали јаснију слику ко ће на тим изборима и на који начин учествовати, онда ће, вероватно, тај број расти“.

Упитан да ли ће се предизборна кампања водити око оних 27 одсто неопредељених, он је поручио да се „око апстинената увек води нека борба и сви очекују да ће они гласати за њих и приписују их себи“.

„Имам обичај да кажем да се они ипак релативно правилно распореде у односу какву слику имамо и овако“, рекао је Пејић.

Значајан део истраживања посвећен је спољној политици и показало је да чланство Србије у Европској унији веома пожељним сматра 23 одсто, углавном пожељним 20, неутрално 18, углавном непоженим 19, потпуно непожељним 20 одсто.

Истраживање је спроведено почетком фебруара на узорку од 1 000 пунолетних испитаника, методом теренске анкете, и осигурана је репрезентативност добијених резултата.

(Бета-Данас)