Александар Симић: Колико је страсти потребно да председницу странке бришу из чланства исти људи који су је пре две године избрали да их води

„Са забринутошћу сам, као и други чланови Политичког савета ДСС-а, пратио кризу у тој странци која се заоштрила после летошње неочекиване оставке др Санде Рашковић Ивић. Надао сам се да ће Странка желети да чује мишљење Политичког савета али нажалост нисмо имали прилике да се састанемо, о свему на миру поразговарамо и покушамо да умиримо узавреле емоције.

Питам се колико је страсти потребно да председника бришу из чланства исти људи који су је пре две године избрали да их води? Не могу да се сетим да је од обнове вишестраначја неки председник избачен из политичке странке, посебно оне која је од оснивања убедљиво држала до начела демократије и разложности у политичком деловању? Да употребим Сартров језик, тим поступком су упрљане руке и нажалост потврђена истина да такав манир политичког разрачунавања није екслузивитет бољшевизма већ да је могућ и у политичким странкама у којима доктринарност и заслепљеност замагли осећај реалности и елементарне људске пристојности.