Тонино Пицула: Црна Гора ће имати проблема на свом путу према чланству у ЕУ

Црна Гора ће имати проблема на свом путу према чланству у Еуропској унији (ЕУ), саопштио је посланик Европског парламента из редова СДП-а, Тонино Пицула.

Он је у емсији Нови дан на Телевизији Н1 рекао да су предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић и предсједник Демократске народне партије (ДНП) Милан Кнежевић проактивни у приближавању политици руског предсједника Владимира Путина и предсједника Србије Александра Вучића.

Он је у тој емисији коментарисао то што Мандић, Кнежевић и потпредсједник Владе Црне Горе Алекса Бечић нису пожељни у Хрватској.

Загреб је јуче прогласио персонама нон грата Мандића, Бечића и Кнежевића због "системског дјеловања на нарушавању добросусједских односа с Републиком Хрватском и континуираног злоупотребљавања Републике Хрватске у унутрашње политичке сврхе", алудирајући тиме на одлуку Скупштине Црне Горе да усвоји крајем јуна Резолуцију о геноциду у Јасеновцу и логорима Дахау и Маутхаузен.

"Мандић и Кнежевић су носиоци различитих политичких иницијатива које су већ годинама на трагу негирања црногорске државности и нације. С друге стране, проактивни су у приближавању политици руског предсједника Путина и србијанског предсједника Вучића. Били су и оптужени да су на дан избора 2016. године били организатори покушаја државног удара и за то су били и осуђени", објаснио је Пицула.

"Кнежевић је споменуо да је његов дјед погинуо у борби за ослобађање Карловца на Ђурђевдан 1945. године, што је 23. јуна. Чудно је да је Карловац требало ослобађати након Берлина који је пао крајем маја . У цијелој овој причи је пуно тога конфузно”, додао је.

Тренутну црногорску политику је описао као "мимикрију и провокације".

"Мимикрија се односи на фингирање проевропских стајалишта и жеље да Црна Гора изађе из блокаде коју је сама себи наметнула, а с друге стране провоцира једину земљу чланицу ЕУ-а с којом граничи. Умјесто да редукује број отворених питања, она их повећава", казао је Пицула.

Резолуција о Јасеновцу

Посланици Скупштине Црне Горе усвојили крајем јуна Резолуцију о геноциду у Јасеновцу и логорима Дахау и Маутхаузен.

За то је гласао 41 посланик парламентарне већине, односно представници ПЕС-а, Мандићеве Нове српске демократије (НСД), Бечићевих Демократа, ДНП-а, Социјалистичке народне партије (СНП) и Савеза грађана ЦИВИС.

"Ја бих укратко описао да је ријеч о резолуцији с предумишљајем", казао је Пицула, а потом додао: "Нису планирали тај потез мјесецима раније већ су ставили Резолуцију на дневни ред у оном тренутку кад је постало јасно да ће бити усвојена Резолуција о Сребреници."

Што ова одлука значи за дипломатске односе?

Пицула поздравља потез Хрватске и сматра га јасним знаком да односи двају држава улазе у зону кризе: "Чини ми се да ће требати доста напора и повољних околности да Црна Гора и Хрватска изађу из ове ситуације. Једнако тако, ово говори да ће Црна Гора имати проблема на свом путу према чланству у Европској унији."

(Вијести)