петак, 25. април 2025.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Александар Матковић у серијалу „Литијум – стручњаци говоре“: Србија без стратешког плана суочена с ризицима рударске колонизације
Хроника

Александар Матковић у серијалу „Литијум – стручњаци говоре“: Србија без стратешког плана суочена с ризицима рударске колонизације

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 25. април 2025.

Ми једноставно не можемо давати страним компанијама тек тако на изволте било какве ресурсе, без обзира где се налазили. То је знак да ми не водимо рачуна о домаћем становништву. Или ће бити корпорације или ће бити нас”.

У четвртој епизоди серијала „Литијум – стручњаци говоре“, научни сарадник Института за економију, Александар Матковић, отворено се пита: има ли Србија јасан стратешки план развоја, или се препушта интересима страних корпорација?

Матковић упозорава да пројекат Јадар осветљава шири проблем – институционалну неспремност и одсуство дугорочног планирања, како економског, тако и просторног. У таквом контексту, јавни интерес и добробит домаћег становништва постају колатерална штета, док стране компаније добијају диспропорционалну моћ над кључним ресурсима – па и над државом.

„Страна инвестиција није када вам неко да динар па кажете да сте богати. То је тренутак када дајете некој компанији власт над земљом, над државом, над нацијом. И та компанија онда доноси одлуке уместо вас“, истиче Матковић.

Он наглашава да ни једна рударска инвестиција у скоријој историји није изазвала оволики грађански отпор, укључујући чак и примере из Португала и Чилеа, где су протести били жестоки. „Србија је практично цела устала. Или ће бити корпорације, или ће бити нас.“ Он додаје и да сама идеја о одрживости литијума пада у воду, јер тржиште константно мења токове, а експлоатација захтева све више нових рудника. „Тренутна експанзија рударења више доноси штете него користи“, закључује.

И други стручњаци који су говорили за серијал Стручњаци говоре, потврдили су ове тврдње – рударење литијума захтева огромне количине воде, а емисије ЦО₂ могу ићи и до 15 тона по тони произведеног литијума, уз девастацију локалних екосистема. Уз то, Матковић упозорава на манипулацију бројкама у јавном дискурсу. „Када председник тврди да ће БДП порасти 16% због једног рудника – што ниједна земља није постигла – јасно је да говоримо о маркетингу, а не о науци.“ „Ако се планира без грађана, онда се планира против њих“, закључује Матковић и позива на стручно, солидарно и одговорно одлучивање, са јасним циљем: очување ресурса, достојанства и суверенитета земље.

Целу емисију можете погледати на Јутјуб каналу “Литијум: Реч стручњака”:

(НСПМ)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у 2025. години бити одржани ванредни парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер