Rezolucija o Srebrenici, koju je 15. januara 2009. godine usvojio parlament Evropske unije, sadrži niz nedostataka koji je čine neprihvatljivim i Narodna skupština Srbije ne bi smela da usvoji nikakav tekst sastavljen po takvom obrascu.

Poraz Tadićeve kosovske politike je strašan. Mišljenje MSP samo po sebi ne znači mnogo. Međutim, znači to što smo ga mi tražili. I znači to, što je to jedino što je naša država učinila po pitanju Kosova za prethodne dve godine.

Republika Srbija se obavezuje da će poštovati presude koje su jasno definisale pravni karakter zločina genocida izvršenog u Srebrenici i da će se jasno obratiti žrtvama i njihovoj zajednici i priznati da je zločin izvršen u naše ime.

Prirodni priraštaj stanovništva Srbije u 2007. godini zabeležio je negativan rekord i iznosio -4,7 ‰ (4,7 stanovnika manje na 1000 stanovnika). U 2008. godini prirodni priraštaj iznosi -4,6 ‰. Ovi podaci su poražavajući čak i u poređenju sa ratnom 1999. godinom.

Poslednji načelni dogovor Dodika i Lagumdžije o upućivanju zakona o podeli vojne i državne imovine u Parlamentarnu skupštinu BiH zasniva se upravo na „Banjalučkom sporazumu“, pa su, zato, i Bosićeve kritike na njihov račun utoliko neuverljivije, jer je i sam Bosić potpisnik tog sporazuma.

Nezavisno od svega, neće biti dobro ako šestooktobraši, na kraju, napišu i istoriju Devedesetih i Petog oktobra. Još gore će biti dogodi li se ovo što je portparol NATO DŽejmi Šej izgovorio marta 1999. godine: «Srbe treba spokojno bombardovati jer će sve brzo zaboraviti».

Dakle, najpre bi se moglo reći da je propašću političkih pregovora u Briselu počela unutrašnja politička borba za glasove Bošnjaka na izborima sledeće godine. To upućuje na zaključak da će bilo kakav dogovor o provođenju presude “Sejdić, Finci” biti osuđen na neuspeh u Parlamentu BiH.

,,Sada se velike sile među sobom prepiru, ali čim se pomire srediće nas male.” (Garašaninovo pismo A. Oreškoviću 1866. godine). ,,Bombardovanje Beograda bilo je najflagrantnija zloupotreba sile.” (Garašaninova depeša Ristiću 1866. godine).

Pošto se već pokazalo da ne mogu da uspostave dominaciju nad čitavom BiH, odlučili su da to učine barem na cijelom prostoru FBiH. A Lagumdžijine političke marifetluke na račun Hrvata tokom tri godine bezočno su podržavali od v.p. Valentin Incko i ambasador Patrik Mun.

Indikator sadašnjeg (jadnog) stanja srpske nacije su odgovori na dva „jeretička“ pitanja – da li su (i) homoseksualci Srbi i da li su (i) Romi Srbi? „Verovali ili ne“ potvrdni odgovori bi bili po „evropskom standardu“ suprotno stalnom ispiranju mozga od strane evrounijatskog pokreta.