Чињеница је да су нам позиције сада лошије него што су биле пре „пресуде“, али чак и да је то мишљење било најповољније могуће, не би било никакве гаранције да ће Косово остати у Србији. Није никаква фраза кад кажемо да ће Косово бити дефинитивно независно тек онда када ми на то пристанемо.

Власт у Србији видевши да ће на северу Косова и Метохије излазност на шиптарске изборе бити или у промилима или изборног дана неће ни бити, услед физичке блокаде, постиже такозвани договор са Приштином о додатним бирачима из Србије, како би овај "проблем" правазишли.

Али одговорност за то деле припадници холандског батаљона, као и политичко и војно руководство Холандије, који су требали да предвиде да ће неспровођење одредбе о демилитаризацији омогућити вршење напада из енклаве, чиме је неутралност мисије УН била доведена у питање.

Зашто повика на референдум? Након референдума о Суду и Тужилаштву БиХ ни руководство СДС-а, ПДП-а и Драган Чавић неће смјети да прихвате уставне промјене којима би се легализовало дугогодишње отимање надлежности Републике Српске.

Нажалост, код госпође Гавриловић, Српкиње и вајне православке, нема стида за ноторне лажи и клевете, и то на рачун двојице српских владика. Да је њена прича тачна, давно би је Сарајево употребило и искористило да ме оптужи.

А без тог Лазаревог, косовског опредјељења за царство небеско, односно за виши, смисленији живот у слободи, без те духовне вертикале, без спремности на жртвовање, без вјере у спас и васкрсење, живот би се и на Косову и Метохији, као и на сваком другом, мање светом и страшном мјесту, већ одавно срозао у поданичко глувило.

Јасно је да је Сребреница пала тек онда када су западне силе почеле да траже изговор да се укључе у сукоб на страни босанских Муслимана, а такође и Хрвата, што би им омогућило да своје штићенике снабдевају оружјем отворено и у великим количинама.

Друго, Руска Федерација је експлиците подржала демократско право Републике Српске на рефередум, и то у више наврата, а чланица је УН, Савјета безбједности и Вијећа за имплементацију Дејтонског споразума, па ваљда и међународне заједнице.

Васпостављање парламентарне монархије, ако би се то учинило плански и одговорно, имало би вишеструке позитивне ефекте на национални бренд који би се огледао у снажењу политичке и економске моћи. Како? У почетку би то била светска вест.