Судбина дејтонске БиХ и Република Српска | |||
Кирбијева аналогија и "завера против Републике Српске" |
![]() |
![]() |
![]() |
среда, 13. март 2013. | |
(Пресс РС)
Тим више што Кирби није дао јавну исправку своје изјаве, Мун се од исте није јавно оградио, а Стејт департмент се није огласио поводом дисонатних ставова двојице представника САД у Србији и БиХ. Шта је то, по оној "Ћерку кара, снахи приговара", амерички амабасадор у Србији хтео да поручи Републици Српској? Амерички цинизам Полузванична и одмерена, београдска Политика 7. марта у првој реченици реаговања на насловној страни пише: "Мајкл Кирби је показао да се САД преко Косова обрачунавају са мањим ентитетом у БиХ као већим проблемом." А званичник Србије задужен за Косово Александар Вулин додаје: "Српску је створила међунардна заједница и, ако није задовољна, онда би тај проблем требало да решава сама са собом, а не са Србијом". Очито да је званична и полузванична матица принуђена да у борби за минимално решење статуса Срба на Косову одбаци као неумесну било какву аналогију Република Српска - Косово и Метохија. У изјави за исти Политикин уводник, који се протеже и на пола 4. стране, незванични аналитичар Чедомир Антић, међутим, прихвата Кирбијево поређење као критички изазов и указује да је баш РС најфункционалнији део БиХ. "Српска, поред осталог, предњачи у враћању избегличке имовине, прихватању повратника и о томе постоје егзактни статистички подаци. Федерација БиХ је, напротив, та која лоше функционише због хроничних несугласица између два национална партнера: око изборног закона, кршења уставног положаја Хрвата, трећег ентитета, итд." Кирбијева аналогија је заправо не само неадекватна, него и цинична, јер "заједницу српских општина" на Косову пореди са Српском у БиХ. Прави пандан РС у БиХ представља, међутим, КиМ у Србији. Зато Додик, истим поводом, у изјави за Срну, враћа причу на почетак: "Зашто амбасадор Кирби не би подржао и Србе у РС да крену путем самосталности, када се бори за права Албанца на самоопредељење и осамостаљење КиМ?" Другим речима, зашто је анимозитет између Срба и Албанаца унутар Србије прихваћен као аргумент за државно раздвајање, а слична нетрпељивост између Срба, Хрвата и Бошњака у БиХ се узима као аргумент за централизацију те "државе"? Лаконски одговор на ово питање је својевремно дао Мортон Абрамович, познати совјетолог и творац америчких НВО за глобални политички менаџемт: "Сада је на дневном реду КиМ, а не РС!". Нешто опширнији био је Дејвид Кенин, бивши аналитичар ЦИА са Универзитета Џ. Хопкинс, у интервјуу Политици од 11. фебруара: "Две заједнице на Балкану су под патронатом САД више него друге: Албанци и Бошњаци - из историјских и политичких разлога". Није рекао који су то историјски и политички разлози, али нам је бар из прве руке објаснио да наш проблем није у томе што нас суперсила не воли, већ што нас нешто мање воли него наше невољне прве комшије у Србији и БиХ. Њих, дакле, више воле само за толико да су Албанцима поклонили читаву КиМ, а Бошњацима спремају целу БиХ. Смешне теорије завера
Када је Кирби рекао: "Нећемо РС на Косову", он је, изгледа, хтео да каже: "Хоћемо РС као заједницу општина у БиХ". Једини јак одговор Београда могао би да буде: "За признање Косова ван Србије, хоћемо Српску у Србији!" Сигурно неће пристати, као што је и Србија у почетку много тога одбијала, али ће се бар преговори вратити на прави колосек. |