Početna strana > Debate > Srbija i Crna Gora > Takozvani ekspert o takozvanim Srbima
Srbija i Crna Gora

Takozvani ekspert o takozvanim Srbima

PDF Štampa El. pošta
Želidrag Nikčević   
sreda, 21. maj 2008.
U tekstu o crnogorskim predsjedničkim izborima („Srpski odgovor“), samo uzgred sam pomenuo raniji komentar Branimira Markovića („Zadnja rupa na diplama“), tačnije rečeno detalj koji ozbiljno dovodi u sumnju načelnu dobronamjernost njegovih stavova. Naime, ovaj komentator je ustvrdio da su srpske stranke svojim „karikaturalno arhaičnim imidžom“ uveliko doprinijele vlastitoj getoizaciji. Mali problem za Markovića je u tome što ova ocjena, iako rasprostranjena i privlačna, ne odgovara istini. Svi učesnici na crnogorskim predsjedničkim izborima imali su gotovo identičnu kampanju, osmišljenu i realizovanu uz pomoć sličnih agencija, u šta se lako mogao uvjeriti svaki posmatrač. Isticanje navodne srpske „karikaturalne arhaičnosti“, sa tako pogubnim posledicama, može biti samo potpuno neznanje ili tendenciozna laž.

U novom javljanju, međutim, komentator ide dalje. Njegov ton je još nadmeniji, prepun neshvatljivog omalovažavanja. Na više mjesta u tekstu on predmet svoje kritike uporno imenuje kao: „tzv. Srbe u Crnoj Gori...“. Ne znam ni ko je ni odakle je Branimir Marković, ali znam da je ovaj način oslovljavanja veoma uvredljiv i primitivan - katastrofalno polazište za bilo kakvu raspravu o nacionalnim pravima.

Što se tiče sadržaja njegovih primjedbi, dogodila se interesantna stvar. Marković se okomio na problematično „značenje ključnih reči – nacionalna država, matična nacija, narod, etnička grupa i sl.“, koje ja navodno proizvoljno koristim u dva kratka pasusa. Time se valjda dokazuju opšta inferiornost i konfuzija Srba iz Crne Gore („imamo posla sa ljudima koji nisu sposobni ni da prepoznaju problem a kamoli da ga reše“) u stvarima koje se tiču njihove sudbine . Pritom, naš ekspert nije bio u stanju da prepozna da su upravo ti pasusi doslovno citiranje Vila Kimlike, ponuđeni kao mala ilustracija načina na koji se ovi problemi tretiraju u zapadnom i istočnoevropskom kontekstu. (Vidi: „Može li se izvoziti liberalni pluralizam?“, Vil Kimplika i Magda Opalski, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd 2004.)

Naravno, u teoriji i praksi manjinskih prava danas postoje mnogi sporovi i krupne razlike, ali da se Kimlika proglasi smetenjakom i neznalicom, da se njemu pripiše takva kategorijalna zbrka - to se još nije desilo.

Ne mogu sa sigurnošću da pretpostavim odakle dolazi baš ovoliko zle volje, pa ću ponoviti: vjerovatno iz potpune bezosjećajnosti za kontekst i ljude izložene opasnoj državnoj diskriminaciji.