Ukrajina posle izbora – bitka tek predstoji

Parlamentarni izbori u Ukrajini završeni su pobedom (mnogi kažu mršavom) Partije regiona Nikolaja Azarova, koja podržava aktuelnog predsednika Viktora Janukoviča. To, međutim, ne znači da je Ukrajina glasala za stabilnost i nepromenjivost vlasti. Mnogi politički analitičari na raznim stranama - u samoj Ukrajini, Rusiji pa i na zapadu, smatraju da Ukrajinu očekuje dalja radikalizacija političke scene i da prava borba zapravo tek sada počinje. Ona će se voditi na više frontova: oko stvaranja koalicija i parlamentarne većine, budućeg predsednika Rade i rukovodilaca parlamentarnih organa, budućeg premijera pa i budućeg predsednika države, odnosno definisanja politike na unutrašnjem i međunarodnom planu. Oko ovih pitanja ne postoji konsenzus; stavovi pojedinih političkih lidera i stranaka su različiti što je i u prošlosti, od sticanja nezavisnosti, pa do današnjih dana, opterećivalo i dalje opterecjuje politički život Ukrajine.

Većinu će u Vrhovnoj radi (parlamentu) imati Partija regiona. Ali, u parlamenat su ušle i tri partije koje pozivaju na svrgavanje ,,režima Janukoviča’’ (,,Batkivščina’’ (Otadžbina), ,,Sloboda’’, ,,Udar’’). Procena je da one ne mogu da ugroze vladajuću partiju koja ima podršku komunista, jer je gotovo nemoguće da stvore većinsku koaliciju čak pod uslovom da privuku ,,neutralne’’ deputate.

Uz kombinatoriku oko stvaranja koalicija i daljih političkih kretanja, analitičari u Kijevu i Moskvi i dalje analiziraju rezultate izbora, iznoseći mišljenja gde su pogrešili a gde su ostvarene prognoze oko rezultata izbora.

Jedino veliko iznenađenje na izborima je prodor nacionalističke ,,Slobode’’ koja je osvojila oko 8 odsto glasova. Za pojedine eksperte u Kijevu, to predstavlja grom iz vedra neba. Samo petnaestak dana pre izbora analitičari su sumnjali da će ova partija preći cenzus od pet procenata. Pa šta se to dogodilo za dve nedelje? Sociolozi smatraju da se raspoloženje Ukrajinaca nije mnogo izmenilo. Na ruku lidera ove partije, lekara iz Ljvova Olega Tjagniboka, inače poznatog po rusofobskim izjavama, odigrao je slab odziv birača. Na izbore je, naime, izašlo manje od 58 odsto upisanih birača, što je najmanji procenat u istoriji zemlje. I dok su pristalice Partije regiona, odnosno aktuelnog šefa države Viktora Janukoviča, u velikom broju ostajale kod kuće, nacionalisti su na izbore izlazili organizovano. Za mnoge eksperte iznenađujuće i istovremeno zabrinjavajuće je što je nacionalistička ,,Sloboda’’ dobila dosta glasova u prestonici zemlje, Kijevu.

Sve dok novi deputati ne polože zaklatvu (17. decembra) u ukrajinskoj Radi (parlamentu) biće manje-više mirno. Tek posle novogodišnjih praznika saznaće se ime novog predsednika parlamenta, članova predsedništva i dnevni red prvih sednica. I, što je najvažnije, ko će činiti parlamentarnu većinu i formirati novu vladu.

Ako Partija regiona uspe da formira parlamentarnu većinu (pre svega u koaliciji sa komunistima) što je varijanta u koju veruje najviše analitičara, to će značiti nastavak dosadašnjeg kursa i na unutrašnjem i na međunarodnom planu. Ambasador Rusije u Ukrajini Mihail Zarubov kaže da tada neće biti ni rizika za ukrajinsko-ruske odnose. On smatra da su nacionalisti dobili dosta glasova jer aktuelna vlast nije ponudila mladim ljudima u regionima dovoljno socijalne sigurnosti. Mnogi su dali svoj glas onima koji su izložili privlačne i samo na prvi pogled ostvarljive ciljeve.

Ekspert za izučavanje procesa na postsovjetskom prostranstvu Aleksej Vlasov ne očekuje zaokrete u rusko-ukrajinskim odnosima. On smatra da će se balansiranje između Brisela i Moskve, što Janukovič izgleda uspešno radi, nastaviti. Za ,,Slobodu’’ su glasali oni koji su se razočarali u sadašnji politički establišment. Tim razočaranjem koristili su se nacionalisti. To je ozbiljna opasnost, smatra Vlasov, tim pre što pojedini aktuelni političari govore o mogućnosti saradnje sa ovom partijom. Opasnost za samu Ukrajinu, kaže Vlasov.

Ukrajinski politikolog Oles Donij kaže da je svima poznato da su Partija regiona i komunisti orijentisani prema Rusiji. Zakon o ruskom jeziku, koji je nedavno predložen i koji predviđa priznavanje tog jezika kao zvaničnog u regionima u kojima se većina građana koristi tim jezikom, nije posebno uticao na birače. Ali, uticao je na mobilizaciju protivnika tog zakona, odnosno nacionalista.

Analitičari u Kijevu kažu da niko nije očekivao takav uspeh komunista. Oni su dobili dvostruko više glasova nego na prethodnim izborima. Po mišljenju rusko-ukrajinskog politikologa Anatolija Vasermana, to pokazuje koliko je teška situacija u zemlji. To je i uvelo nacionalističku ,,Slobodu’’ u parlament prema čijim je liderima i poznati ruski nacista Marcinkevič pravo jagnješce. Ovaj politikolog smatra da će ultranacionalisti zastupati u Radi zakone i poglede istovetne onima koji su bili aktuelni početkom devedesetih godina prošlog veka: Krim će biti ili ukrajinski, ili bez stanovnika. To je zastrašujuća poruka, odnosno pretnja, upućena pre svega onim političarima i ljudima, u Rusiji, Ukrajini pa i na Krimu, koji govore da je Krim ruski i podećaju da ga je sovjetski lider Nikita Hruščov još pedesetih godina prošlog veka izdvojio iz Ruske Federacije i poklonio Ukrajini smatrajući da će Sovjetski Savez večno postojati, pa nije važno da li poluostrvo pripada Rusiji ili Ukrajini. Mnogi političari u Moskvi ne mogu da oproste Hruščovu ovaj ,,velikodušni gest’’. Za mnoge Ruse, Krim i njegova luka Sevastopolj su teritorije ,,ruske slave’’. Kao i velika crnomorska luka i grad Odesa.

Sa partijom bivšeg predsednika države, izrazito prozapadno orijentisanog, Viktora Juščenka, sve je poznato. Ona nije prešla cenzus a analitičari kažu da je tokom celog predsedničkog mandata Juščenko pokazao da je nesposoban da rukovodi bilo čime a kamoli državom.

A šta reći za ,,Udar’’ Vitalija Klička? Sociolozi kažu da je značajnu ulogu odigrala njegova harizma na ringu. Biračima je on imponovao kao nokauter, veliki borac i šampion. U mnogim sredinama, ljudi su se zamorili od jednoličnog političkog života i lošeg ekonomskog položaja pa im je imponovala pojava snažnog lidera. Izborna parola Klička glasila je: ,,Od uspeha čoveka ka uspehu zemlje’’. On je, međutim, u politici i komunikaciji sa javnošću još neuk. Veliko je pitanje da li će se veliki bokser pokazati i kao veliki političar. Mnogi analitičari u to sumnjaju.

Pojedini moskovski mediji procenjuju da u novoj Radi neće biti manje skandala nego u od prethodnoj. ,,Sloboda’’, ,,Udar’’ i ,,Batkivščina’’ koordinisaće svoje snage, ali o koaliciji za sada niko ne govori. Kličko je već predložio ,,demokratskim snagama’’ da se ujedine i borbi ,,s režimom Janukoviča’’. Ako tri opozicione frakcije i stvore koaliciju, njen lider biće jedini opozicioni kandidat na predsedničkim izborima 2015. godine. A borba za liderstvo u koaliciji biće žestoka, niko neće želeti da odstupi. U Radi će ponovo biti polivanja vodom i tuče, kaže rukovodilac ukrajinske sociološke službe Viktor Neboženko.

Pojavljivanje nacionalista u parlamentu ima i jednu dobru stranu, smatra ovaj ekspert. On kaže da će Janukovič sada imati opravdanje za nepristupanje Ukrajine u carinski savez sa Rusijom, pozivajući se na protivljenje desničara.

Kako će biti formirana nova vlada? To pitanje interesuje ne samo ukrajinske i neke inostrane političke krugove već pre svega građane koji su željni novih imena i promena nabolje. A promena će svakako biti. To je par dana pred izbore najavio i dosadašnji lider frakcije Partije regiona u parlamentu Aleksandar Jefremov. On kaže da je još prevremeno govoriti kakvih će promena biti ali da će ih biti, to je sasvim izvesno. Sve zavisi od toga kako će biti formirana nova većina u parlamentu.

Opozicija najavljuje zbijanje svojih redova. Iako je pre izbora odbio da potpiše sporazum sa ,,Otadžbinom’’ i ,,Slobodom’’, Kličko je posle glasanja pristao da sarađuje sa njima. Potvrdio je da će njegova frakcija podržati donošenje zakona o proceduri impičmenta predsednika. Partijski zamenik Julije Timošenko, Aleksandar Turčinov, izjavio je da ne treba čekati do 2015. godine dokle traje redovni predsednički mandat. Predsednika Janukoviča treba odstraniti već sada i raspisati vanredne predsedničke izbore.

Eksperti sumnjaju da će se događaji tako odvijati. Kao prvo, opozicija neće imati dovoljno glasova da sprovede takvu odluku. Kao drugo, javnost očigledno neće podržati radikalne zahteve. Rezultati izbora i pored određenih iznenađenja poklapaju se sa očekivanjima građana pa je mogućnost revolucionarnih scenarija gotovo isključena. Za destabilizaciju nisu zainteresovani ni ukrajinski oligarsi. U zemlji postoji nekoliko finansijsko-industrijskih grupa uticaja koje su odavno podelile oblasti dejstva, a bile su donekle potisnute kada je 2010. na vlast došla još jedna grupa - rođaci i prijatelji predsednika Janukoviča. Pojavljivanje neke nove grupe ne bi odgovaralo nikome i zato je najrealnija pretpostavka- održavanje status kvoa.

Tek posle formiranja parlamenta počeće glavna bitka za premijersku fotelju. Odlazak Nikolaja Azarova koji je ušao u parlament po spisku Partije regiona, umiriće javnost i smanjiti nivo nezadovoljstva dosadašnjom vlasti. On međutim ima šanse da ponovo bude izabran na tu funkciju. Analitičari u Kijevu kažu da je ,,porodici’’ (misli se na Janukoviča) potreban svoj čovek i želeli bi da za premijera bude izabran Sergej Arbuzov, koji je prijatelj predsednikovog sina i koji sada rukovodi Nacionalnom bankom. Na premijerski položaj pretenduje i sadašnji sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Andrej Kljujev koji bi, navodno, mogao da nađe zajednički jezik i sa Zapadom i sa Rusijom, što je veoma važno.

Ukrajina je, dakle, dobila nove deputate, a uskoro treba da dobije novog premijera, koji će se boriti sa starim problemima. A oni nisu mali. Privredi kao i u mnogim drugim zemljama, ne cvetaju ruže, socijalne prilike takođe nisu dobre, unutrašnji raskol tinja od sticanja nezavisnosti. U pojedinim periodima postojala je opasnost raspada zemlje. I ovi izbori pokazali su da zemlja nije jedinstvena: na zapadu i u centralnim delovima zemlje većinom se glasalo za opozicione partije, a na istoku i jugu za Partiju regiona i komuniste. Jedni su za približavanje zapadnom svetu, drugi za tesne odnose sa Rusijom. U zapadnom delu zemlje, pretežno među unijatskim stanovništvom i ukrajinskim nacionalistima, prisutna su snažna antiruska osećanja. U tim sredinama se Rusi pogrdno nazivaju ,,Moskalima’’. Rusi pak uzvraćaju pogrdnim nazivom ,,Hohol’’ za Ukrajince. U takva osećanja sam se i lično uverio boraveći više puta u raznim delovima Ukrajine. Nacionalni ekstremizam naročito je bio izražen tokom ,,Narandžaste revolucije’’. Boraveći jedno vreme u Kijevu tokom tih burnih dana, susretao sam se sa scenama koje bih najradije da zaboravim. Prisetimo se takođe ,,rata’’ oko transporta ruskih energenata kroz Ukrajinu u vreme Juščenka, pa nemilih događaja u Kerčanskom prolazu.

Iako u odnosima dveju zemalja ni danas baš ne cvetaju ruže, mislim da na obe strane nastoje da zaborave neugodnu prošlost. A pojedinačni ekscesi ne mogu da pomute prijateljstvo i bliskost dva najveća slovenska naroda koji su međusobno izmešani, isprepletani i povezani hiljadama veza.

Analitičari ocenjuju da predsednik Janukovič uspešno balansira između zahteva pojedinih partija i političara što se tiče i unutrašnjih pitanja i stavova na međunarodnoj sceni, vodeći računa pre svega o državnim i nacionalnim interesima zemlje. Oni kažu da je to veoma bitno i sa nacionalnog, ali i međunarodnog stanovišta. Jer Ukrajina, sa blizu 50 miliona stanovnika, velikim potencijalima, prirodnim resursima i mogućnostima, sa značajnim geostrateškim položajem, veoma je značajan činilac i partner u međunarodnim okvirima.

Dalji razvoj prilika zavisiće od toga da li će običan čovek imati čime da prehrani porodicu, kažu eksperti u Kijevu. Nezadovoljstvo građana vlašću donekle je ublaženo posle parlamentarnih izbora, ali može ponovo da naraste. I ako se nabolje ne promeni ekonomska politika vlade, nekakva nova ,,narandžasta revoloucija’’ mogla bi ponovo da se razbukta u periodu predsedničkih izbora. To bi, po oceni analitičara, bila najmanje poželjna varijanta.