Nova ekspanzija terorizma u Rusiji

Trideset poginulih i sedamdeset povređenih – to je tragičan bilans dveju terorističkih akcija u ruskom gradu Volgogradu. Taj bilans može postati još crnji jer se bar desetak povređenih nalazi u krajnje teškom stanju. Posebno teško pada činjenca da su među poginulima i teško povređenima i deca starosti od nekoliko meseci do desetak godina.

Za samo dvadeset i četiri časa izvedene su dve terorističke akcije: najpre na železničkoj stanici, a zatim u trolejbusu gradskog saobraćaja.Voglgograd, grad mučenik i grad heroj, danas je u suzama – konstatuju ruski mediji. Za Novu godinu ovaj grad biće zavijen u crno.

Mnogo šta upućuje na zaključak da su ove akcije planirane u jednom te istom centru, a da su izvršioci-pripadnici jedne te iste terorističke organizacije. Obe akcije izveli su teroristi-samoubice, u obe je upotrebljena ista količina eksploziva – između četiri i deset kilograma, napunjenog identičnim metalnim opiljcima. I jedan i drugi napad izvedeni su u vreme kada je na mestu zločina najviše ljudi: na železničkoj stanici očekivao se voz iz Moskve, pa je u to vreme na peronu i u čekaonici najviše sveta. Trolejbus je dignut u vazduh na liniji koja vodi ka obližnjem tržnom centru i ka univerzitetu, pa je u to vreme u njemu mnogo građana – kupaca i studenata. Očigledno je da je cilj planera i izvršioca zločina bio da se usmrti što više ljudi.

Ne bih zalazio u opis zločina jer se novi detalji nadovezuju iz časa u čas. Pomenuću samo da je gotovo izvesno da je eksploziju u trolejbusu izveo muškarac samoubica, čiji su fragmenti nađeni i sada su na analizi. Po novijoj verziji, i terorističku akciju na železničkoj tanici izveo je takođe muškarac, a ne šahidka Oksana Aslanova, kako se to u prvi mah tvrdilo. Neki izvori navode čak i ime teroriste. To je Nikolaj Pečonkin, Rus po poreklu, koji je prešao u islam i pridružio se jednoj terorističkoj grupi u Dagestanu. Sada se uzima DNK analiza njegovog oca. Moskovski mediji javljaju da je 31-godišnji Pečonkin svojevremeno bio lekar hitne pomoći i da je prišao vehabijama za 100.000 rubalja. Roditelji su navodno molili sina da se vrati na pravi put, ali ih nije poslušao.

Da napomenem da to nije prvi ovakav slučaj. I neke ranije terorističke akcije izvodili su etnički Rusi ili građani druge nacionalnosti koji su prešli u islam i pridružili se njegovom ekstremnom krilu. Niko pametan ne može da tvrdi da su svi Muslimani u Rusiji teroristi, kažu zvanični izvori, ali sve, ili gotovo sve terorističke akcije u postsovjetskoj Rusiji izvodili su upravo građani islamske veroispovesti, odnosno pripadnici njegovog ekstremnog krila.

U celoj Rusiji zavedene su posebne mere bezbednosti, naročito oko mesta masovnog okupljanja građana i zvaničnih institucija. Predsednik Putin i premijer Medvedev u stalnom su kontaktu sa nadležnim službama koje brinu o bezbednosti. Naređena je stroga i detaljna istraga. Porodicama nastradalih biće uručena materijalna pomoć. U Volgogradu samoinicijativno se okupljaju i mobilišu kozačke družine. Najavljuju se nova, još masovnija okupljanja. U Moskvi, na gotovo na svakom koraku oseća se prisustvo organa bezbednosti. Tako je od Kalinjingrda, na krajnjem zapadu do Vladivostoka, na krajnjem istoku, javljaju moskovski mediji.

Posle izvesnog zatišja, islamski ekstremisti u Rusiji ponovo su digli glave i pojačali svoju aktivnost. Pre desetak i više godina u Rusiji talas nasilja i terorizma imao je krajnje zabrinjavajuće razmere. Teroristi su podmetali eksploziv i rušili stambene zgrade u Moskvi i nekim drugim gradovima. Zgrade su rušene oko ponoći ili u cik zore, kada su svi građani na počinku u svojim domovima.

Kao dopisnik iz Moskve, izveštavao sam o tim događajima i moram priznati da mi je to bio jedan od najtežih perioda u dugoj novinarskoj karijeri. Posebno se prisećam teških, svirepih terorističkih akcija u moskovskom pozorištu na Dubrovki, zatim po moskovskim metroima, podzemnim pesačkim prelazima, opsade bolnice u Bujnaksku sa oko 1.500 bolesnika, medicinskog osoblja posetilaca. Ipak, po svireposti nespojivoj sa zdravim razumom, prisećam se zločina u gradu Beslanu u Severnoj Osetiji, gde je poveća grupa terorista blokirala salu u kojoj su prvog dana školske godine bili okupljeni učenici, njihovi roditelji i nastavnici. Tokom akcije oslobađanja poginulo je preko stotinu ljudi, među kojima veliki broj dece. Teroristi sa severnog Kavkaza, za koje se smatra da su bili pod dejstvom narkotika, pucali su u leđa deci. Veći zločin i mučnije scene teško je i zamisliti.

Pa šta to navodi islamske ekstremiste i njihove mentore na ovako divljačke akcije?

I tada i sada – i motivi i cilj su isti, ili gotovo isti. Neko želi da unese nemir, nesigurnost i haos u rusko drustvo, da ga destabilizuje, da izazove nacionalnu i versku mržnju, da ukoči ili omete progres koji se jasno uočava u svim oblastima života i rada. Namera je da se stvore etničke protivrečnosti i nametne apsolutno negativni imidž ruskog društva, da se kompromituje njegovo rukovodstvo, njen predsednik i oslabi njegova pozicija. Rusija, kao država, s tačke gledišta međuarodne i unutrašnje politike, postaje sve jača a to se nekome ne sviđa. Jednom reči, kažu kompetentni izvori u Moskvi, neko želi da oslabi Rusiju i u toj nameri ne bira sredstva. U ekstremnim islamistima našli su najbolje saveznike i egzekutore.

Ne treba, svakako, zaboraviti niti potceniti osim verskog i nacionalni ekstremizam i fanatizam. Na Severnom Kavkazu, pretežno naseljenom muslimanskim življem, još je veoma jako separatističko raspoloženje. Ono se javlja i u nekim drugim regionima – u Tatarstanu i nekim drugim republikama i oblastima sa većinskim neruskim stanovništvom. A kada se verski fanatizam, nacionalni separatizam i ekstremizam svake vrste udruže sa spoljnim faktorima koji ih podržavaju i pothranjuju, dobija se nešto što se ne sme ignorisati i što predstavlja opasnost po nacionalnu bezbednost i teritorijalni integritet.

Terorističke akcije u Volgogradu treba posmatrati sa još jednog aspekta. Za nekoliko meseci u Sočiju se održavaju Zimske olimpijske igre. To je svetska manifestacija, a Rusija je njen domaćin. Zemlju-domaćina treba kompromitovati, ometati pa ako je moguće i onemogućiti održavanje igara. Pretnje terorizmom ne mogu da ostave ravnodušnim učesnike. Neki šefovi država već su otkazali prisustvo otvaranju, pravdajući to kršenjem ljudskih prava, odnosno sputavanjem prava gej populacije u Rusiji. Izgovor suviše providan da bi bio ozbiljno shvaćen.

Pojedini analitičari u Moskvi upozoravaju na jedan vid terorizma koji nije direktno vezan sa verskim fanatizmom ili nacionalnom ekstremizmom, pa je samim tim i krajnje opasan. Tako analitičar Vadim Dubnov primećuje da su još pre desetak godina u ilegali postojali ljudi sa kojim se mogalo oko pojedinih pitanja dogovarati. Sada toga više nema. Danas postoje ljudi koje apsolutno ne uzbuđuje za koju će ideju da izgube zivot. Umreće zajedno sa moskovljnima ili volgograđanima, bez bilo kakvog smisla ili pragmatičnog motiva, bez vremena i cilja koji bi dejstva terorista mogli da učine predskazivim a samim tim i da pruže mogućnost sprečavanja. Način borbe sa takvim terorizmom koji postoji ne zbog nekog cilja nego radi samog terorizma, još niko nije pronašao, kaže Dubnov.

Rusko ministarstvo inostranih poslova saopštilo je da terorističke akcije u Volgogradu, kao i u SAD, Siriji, Iraku, Libiji, Avganistanu, Nigeriji, imaju zajedničke inspiratore. Nećemo dići ruke i nastavićemo dosledno da se borimo sa neprijateljem koji ne zna granice i koji može biti zaustavljen samo zajedničkim naporima i zajedničkom borbom, smatra rusko ministsrstvo. U Moskvi se često isticalo da terorizam nema ni naciju, ni versko ni etničko obeležje. Nema takođe dobrog i lošeg terorizma, naših i vaših terorista. Terorizam je opštečovečansko zlo.

Zvaničnici u Moskvi se nadaju da terorističke akcije, ma kako bile ozbiljne, a njihove posledice teške, neće i ne mogu bitnije uticati na opštepozitivne društvene trendove, pa ni na održavanje Olimpijade. Državni vrh naložio je rigorozne mere bezbednosti, a utisak je da je predsednik Putin lično u tome angažovan. Da pomenem da je Vladimir Putin i ove godine, sedmi put zaredom, proglašen u svojoj zemlji za čoveka godine, a tako laskavo priznanje dodelile su mu i neke značajne međunarodne insitucije. To je svakako dokaz da Rusija ima lidera koji uživa popularnost ne samo u svojoj zemlji već i na međunarodnom planu. Čak i tamo gde na njega ne gledaju blagonaklono i gde bi na čelu u Kremlju radije videli neku drugu ličnost.