Neuspeli „Marš miliona“

U Rusiji je u subotu održana još jedna antivladina manifestacija pod pompeznim nazivom ,,Marš miliona’’. Da li su organizatori računali da će na ulice Moskve i drugih gradova izaći milioni građana, ili su na umu imali nešto drugo, tek od njihovog ,,miliona’’- ni korova. Umesto miliona, na ulice je izašlo oko dvadesetak hiljada (u Moskvi), oko dve hiljade (u Sankt Peterburgu) i svega po par stotina ili par desetina u drugim ruskim gradovima.

Bili su to šaroliki skupovi na koje su došli ljudi različitih političkih ubeđenja, često potpuno suprotnih, različitih životnih doba, različite socijalne strukture pa čak i različite seksualne orijentacije.

Nešto ih je ipak objedinjavalo: u Moskvi i nekim drugim gradovima, demonstranti su nosili na reverima uzane bele trake, po ugledu na prošlogodišnji skup na Bolotnom trgu u Moskvi. Tada su pojedini zvaničnici, posmatrajući događaj preko TV ekrana, pomislili da se radi o nekakvoj seksualnoj simbolici, o nekakvom skupu za seksualne slobode. Nesporazum je međutim brzo uočen i otklonjen ali je učesnicima narednih skupova ostao naziv- demonstranti sa belim trakama. Rusi su ga nazvali ,,dviženie belыh lent’’.

Nije mi namera da opisujem kako su demonstracije tekle jer je to u krajnjem slučaju manje važno: važnije su njihove poruke, povod i posledica. Ipak, sasvim kratko ću se zadržati nekim detaljima.

U Moskvi, na demonstracije je izašlo oko dvadeset hiljada ljudi. Prema podacima policije, bilo je okupljeno 14.000 ljudi a organizatori navode brojku od 150.000. Realna cifra je sasvim blizu podatka policije.

Učesnici su morali da prođu kroz provizorna kontrolna metalna vrata jer opasnost od terorizma uvek postoji a o redu i miru brinulo se oko 7.000 policajaca. Bilo je tu ljudi u poodmaklim godinama, ali i sredovečnih pa i sasvim mladih golobradih mladića i šiparica. Videlo se jasno da su mnogi došli prosto da se zabavljaju. Pojedine starice prodavale su razne drangulije.

Govornici- lideri opozicije među kojima lider ,,levog fronta’’ Sergej Udaljcov, zatim jedan od lidera ,,Solidarnosti’’ Boris Njemcov, pa Navaljnij, Kasjanov, Gudkov i drugi, ponavljali su svoje od ranije poznate optužbe protiv predsednika Putina i vlasti. Rekli su da žele ,,vlast miliona’’ a ne milionera, aludirajući na ruske bogataše i ogromne socijalne razlike u društvu, Udaljcov je imao tamne naočare. ,,To je moj protest protiv prevaranata i lopova’’, objasnio je on. Neposredno posle mitinga policija ga je na kratko privela zbog ometanja saobraćaja jer nije hteo da ode sa kolovoza veoma prometnog bulevara.

Doneta je rezolucija kojom se traži ostavka Putina i celokupnog državnog rukovodstva, zahtevaju vanredni parlamentarni i predsednički izbori, puštanje iz zatvora ,,političkih zatvorenika’’ među koje su ubrojali devojke iz ,,Pusi rajota’’ osuđene zbog svog skandaloznog performansa u Hramu Hrista Spasitelja u Moskvi. U dokumentu ima i socijalnih zahteva, među kojima je zamrzavanje cena komunalnih usluga.

U Sankt Peterburgu, na tri odvojena mitinga bilo je ukupno 2.000 ljudi. Nacionalisti su tražili ,,veća prava za Ruse’’, homoseksualci slobodu za svoju ljubav, a ultranacionalisti Limonovci su i jedne i druge slali ,,k čёrtu’’ (do đavola).

Moskovski mediji javljaju da su demonstracije održane i u drugim gradovima, ali su one bile veoma slabo posećene. U Saratovu i Permu, inače milionskim gradovima, na ulice je izašlo po 250 ljudi, u Uljanovsku, Tomsku, Kazanju i Čeljabinsku po stotinak, Voglgogradu 80, Pskovu 50, Tjumenu i Krasnojarsku oko dvadesetak ljudi. I to su sve gradovi sa preko milion ili više stotina hiljada žitelja.

Predsednik Vladimir Putin, koji se trenutno nalazi u Sočiju, nije preko TV pratio demonstracije jer je imao preča posla. Njegov pres sekretar Dmitrij Peskov izjavio je da je Putin imao naporan politički dan, pored ostalog susreo se sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom. ,,Nažalost, predsednik nije bio u mogućnosti da prati događaje", rekao je Peskov. Inače, ruski predsednik ne ignoriše ovakve skupove i prema njegovim rečima, spreman je na dijalog sa konstruktvnom opozicijom.

Zamenik Generalnog saveta ,,Jedinstvene Rusije’’ Andrej Isajev ocenio je da je ,,Marš miliona’’ pokazao da sve manje ljudi podržava opoziciju. ,,To je kriza žanra. Za godinu postojanja ,,pokreta belih traka’’ oni nisu mogli da ponude konstruktivan program i nastavljaju da okupljaju veoma raznorodne snage’’, kaže Isajev.

Ovaj političar kaže da lider ,,Levog fronta’’ Udaljcov i vođa ,,Solidarnosti’’ Njemcov zastupaju potpuno različite poglede i ciljeve, što će odbojno delovati na njihove pristalice. Tokom ,,Marša miliona’’ nije se čula nijedna nova ideja već samo stare parole. Opozicija se nalazi u ozbiljnoj krizi a ljudi koji su dolazili na ovakve manifestacije ostali su razočarani, smatra Isajev.

Sa ovakvom ocenom saglasan je i potpredsednik Donjeg doma parlamenta Sergej Neverov. On kaže da se ovakvim manifestacijama ne postižu nikakvi konkretni rezultati osim zagorčavanja života vozačima automobila koji čekaju u kilometarskim kolonama zbog blokiranja saobraćaja.

Direktor Centra političke informacije Aleksej Muhin smatra da su lideri opozicije doživeli ,,lični neuspeh’’jer nisu uspeli da stvore utisak masovne podrške protestnog pokreta’’. Razlog je, prema njegovom mišljenju, što nije bilo parola koje bi nadahnule demonstrante iako je sastav učesnika bio izmenjen jer su im se ovoga puta priključili nacionalisti i levičari. Ali, njihovi ciljevi nisu jasni.

Svedoci smo dubokog moralnog neuspeha lidera opozicije, smatra politikolog Nikolaj Mironov. Oni ne predlažu nikakav sadržaj nego samo protest radi protesta.

Rukovodilac moskovske Helsinške grupe pravozaštitnika Ljudmila Aleksejeva vidi međutim neke pozitivne pomake u subotnjem okupljanju. Ona ocenjuje da su na ranijim demonstracijama učesnici većinom ćaskali između sebe, a sada su ozbiljnije slušali govornike. ,,Bilo je mnogo osmejaka i atmosfera je bila opuštenija’’, kaže 85- godišnja Aleksejeva.

Slučajnom koincidencijom, upravo na dan demonstracija javljeno je da su osuđene članice grupe ,,Pusi rajot’’ nominovane za nagradu Saharova ,,za slobodu misli’’ koju dodeljuje Evropski parlament. Za nagradu pretenduje još nekoliko kandidata uključujući beloruskog ,,borca za ljudska prava’’ Alesa Beljackog i iranskog režisera DŽafara Panahija. I jedan i drugi smatraju se oponentima aktuelnih režima u Beloruisiji, odnosno Iranu.

Da li oko svega ovoga, ovakvih demonstracija i političkih kretanja u Rusiji ali i drugde, ima i uplitanja sa strane? To pitanje postavlja se u javnosti, ali i političkom vrhu, pa se oko toga ovih dana oglasio i predsednik Vladimir Putin. On je na jednom savetovanju u Krasnodaru posvećenom pitanjima moralnog i patriotskog vaspitanja omladine izjavio da je Rusija suočena sa pokušajima da se spolja utiče na kulturnu samosvest ruske nacije.

I danas postoje pokušaji da se utiče na pogled na svet čitavih naroda i želja da se potčine tuđoj volji i da im se nameće sistem tuđih vrednosti i shvatanja, rekao je Putin. Mi treba da gradimo svoju budućnost na čvrstim temeljima a taj temelj je patriotizam. Ma koliko dugo da raspravljamo da temelji mogu biti i druge osnove za našu zemlju, ipak ništa drugo nećemo smisliti, kaže Putin. Od toga kako vaspitamo omladinu zavisi da li će Rusija da bude u stanju da sačuva i uveća samu sebe. Da li će biti savremena, perspektivna, da li ćemo se efikasno razvijati a da istovremeno ne izgubimo sebe kao naciju, da ne izgubimo svoju samobitnost u teškim savremenim uslovima.

To je samo mali deo onoga što je ruski predsednik rekao oko vaspitanja mlade generacije, nasrtaja sa strane i očuvanja ruskog identiteta, zemlje i nacije.

Ne mogu ni ovom prilikom da izostavim nešto što je izneto na jednom okruglom stolu u Moskvi još 2004. godine. Na tom skupu ruski naučnik i publicista V. Ašurov citirao je izjavu bivšeg direktora CIA Alena Dalasa datu još daleke 1945 godine. Dalas je kako su preneli ruski mediji, rekao otprilike sledeće:

"Posejavši u Rusiji haos, mi ćemo neprimetno zameniti njihove vrednosti lažnim i nateraćemo ih da u njih veriju. Kako? Naći ćemo svoje istomišljenike, svoje pomoćnike i saveznike u samoj Rusiji. Malo po malo, po etapama, rasplamsavaće se po svojim razmerama grandiozna tragedija pogibije nejnepokornijeg naroda na svetu, definitivnog i nepovratnog gašenja njegove samosvesti.

Iz literature, umetnosti, na primer, mi ćemo postepeno zatrti njihovu socijalnu suštinu. Odviknućemo umetnike i uništiti u njima želju da se bave prikazivanjem i istraživanjem tih procesa koji nastaju u dubini narodnih masa. Literatura, pozorište, bioskop, sve će to da prikazuje i veliča najniža ljudska osećanja. Mi ćemo na svaki način podržavati i uzdizati takozvane stvaraoce koji će gajiti i utiskivati u ljudska saznanja kult seksa, nasilja, sadizma, izdaje- jedno rečju svakakav nemoral.

U upravljanju državom stvorićemo haos, zbrku. Mi ćemo neprimetno, ali aktivno i neprekidno, doprinositi samovoljni činovnika, onih koji primaju mito, besprincipijelnosti. Birokratizam i ženskarenje proglasićemo kao dobročinstvo. Časnost i poštenje biće ismejavani i nikome neće biti potrebni, pretvoriće se u recidiv prošlosti. Prostakluk i drskost, laž i prevaru, pijanstvo i narkomaniju, životni strah jednih i drugih i bestidnost i prevaru, nacionalizam i neprijateljstvo naroda, a pre svega neprijateljstvo prema ruskom narodu; sve to ćemo vešto i neprimetno kultivisati.

I samo poneko shvatiće ili razumeti šta se dešava. A te ljude stavićemo u bespomoćni položaj, učinićemo ih smešnim. Naći ćemo način da ih oklevetamo i proglasimo ih otpadnicima društva.

Čupaćemo društvene korene, banalizirati i uništavati osnove narodnog morala. Na taj način remetićemo pokolenje za pokolenjem. Usmerićemo se na osobe još u dečjem uzrastu i glavnu pažnju posvetićemo omladini, kvariti je, goniti na razvrat. Napravićemo od njih cinike, prostake, kosmopolite. Eto, tako ćemo uraditi."

U jednom javnom govoru, sada već pokojni patrijarh Aleksij Drugi, ne pominjući Dalasa, rekao je da se pod uticajem Zapada takav proces u Rusiji već odvija.

Upozorenje Putina da je Rusija suočena sa pokušajima da se spolja utiče na samosvest nacije i njegov apel za patriotsko vaspitanje omladine sigurno nisu u neposrednoj vezi sa svojevremenom izjavom Dalasa. Ali suštinski, sadržajno, oni su i te kako u vezi. Mnogi analitičari u Moskvi ocenjuju da se odnos Vašingtona i čitavog Zapada prema Rusiji nije mnogo izmenio. Ne bar u onoj meri koji bi bio primeren principima nemešanja, jednakosti, partnerstva i demokratije.