EU neće preživeti u sadašnjem obliku

Politikolog Ivan Krastev (1965, Lukovit, Bugarska) jedan je od vodećih teoretičara u promišljanju post-hladnoratovske Evrope. U međuvremenu je skupio više post-specijalizacija: za post-demokratiju, post-nacionalizam, post-EU i post-liberalizam. U intervjuu za austrijski konzervativni list Prese (Die Presse) Krastev je analizirao globalne promene u svetu, koje sve brže ostavljaju EU po strani, u rukavcu u kome se sanja o veličini, a realno pipa u mraku.

Krastev je jedan od retkih analitičara koji demistifikuje zapadnu volju za moć i uvek iznova poručuje EU liderima – gledajte od čega se živi, ne od čega se umire.

Gledaoci i čitaoci RTS-a su do sada imali više prilika da se sretnu sa britkim političkim i društvenim dijagnozama Ivana Krasteva.

Autor je više naslova: „Europe's Democracy Paradox“ 2012; „In Mistrust We Trust“/“Verujemo u nepoverenje“ 2013; „Democracy Disrupted“ 2014, „After Europe“ 2017. Recenzija njegove do sada najpoznatije knjige „The Light that Failed“/“Ugaslo svetlo“, objavljena je na RTS-u neposredno nakon izlaska u zimu 2019.

U Austriji Krastev uživa neku vrstu ekstrateritorijalnog statusa. Živi lokalno, deluje globalno. Radi u Bečkom institutu za humanističke nauke, a objavljuje na engleskom. Tema je uvek ista, budućnost demokratije, samo obrađena iz različitih uglova.

Tramp pogrešno čita svet, EU još gore

Krastev u intervjuu iznosi interesantna zapažanja koja su delom u kontradikciji sa vladajućim narativima u EU politici i medijima. Još interesantnije je, međutim, ne šta kaže, već gde stane da ne bi dalje rekao.

To je mnogo više od "čitanja između redova", jer Krastev sve kaže, jedino što propusti da na kraju poentira i zabije gol.

Na primer, kaže da bi Rusi zaista mogli napasti neku od NATO članica "ako dođu do zaključka da je Zapad prema njima neprijateljski raspoložen", te da ruske vojne šanse slabe ukoliko sede, gledaju "i čekaju da se Evropa masivno naoruža“.

Trampova Amerika

Drugo, Krastev je u intervjuu u više rečenica demolirao omiljeni izgovor EU političara da Tramp razara liberalni svet. Jedino što je stao kod toga da dijagnozu obuhvati jednom rečenicom: "Ne menja Tramp svet, svet se sam menja“

Gde je tu Krastev stao, koju logičku misao nije dalje vodio? Najpre tu da zapadne politike već deset godina eksplicitno proglašavaju Rusiju neprijateljem, dakle tu nema "ako". Drugo, još važnije, ta izjava pokazuje da u ratnoj eskalaciji ne učestvuju samo Rusi, već da ona ima i drugu stranu, sposobnu i agilnu da podigne opasnost od rata – Zapad, NATO, i sve kratkovidiju EU. Treće, da evropske javnosti još ne znaju, a morale bi, da su već duboko uvedene u psihozu preventivnog udara, gde inicijativu, "ako“ je sada imaju Rusi, mora preuzeti Zapad.

Drugo, Krastev je u intervjuu u više rečenica demolirao omiljeni izgovor EU političara da Tramp razara liberalni svet. Jedino što je stao kod toga da dijagnozu obuhvati jednom rečenicom: "Ne menja Tramp svet, svet se sam menja“.

Svi se, u krajnjoj liniji, samo prilagođavaju dramatičnim globalnim promenama – i Tramp, i Kina, i Indija i Rusija, s njima i nove sile, Turska i Brazil. Svi se menjaju da ostanu van rata, samo se EU menja da uđe u rat, kaže Krastev raspodeljeno u više rečenica, jer se ni on ne usuđuje da kaže u jednoj.

Još kod jedne eksplicitne društvene dijagnoze Krastev stane, nakon što joj je verbalno, logički i tematski potpuno dao konture: da EU lideri zanemaruju činjenicu kako ostatak sveta postaje sve skromniji, dok je Zapad sve oholiji. Kad čita znakove pored puta, EU je disleksična.

Intervju je vodio bivši glavni i odgovorni urednik lista, Kristijan Ulč. Taj razgovor je sada u prevodu dostupan i za čitaoce Internet portala RTS-a.

EU neće preživeti u sadašnjoj formi

P: U petak (19. septembra) su ruski borbeni avioni prodrli u estonski vazdušni prostor. Preko Poljske se nedavno obrušilo čitavo jato dronova. Da li to ruski predsednik Putin testira NATO?

O: Putin testira NATO već duže. Želi da vidi kako Alijansa reaguje vojnotehnički i politički. Predsednik Donald Tusk je izjavio da Poljska od 1945 nije bila tako blizu nekom ratu. Političari u principu imaju naviku da misle u istorijskim analogijama. Po jednoj školi mišljenja mi se sada nalazimo u situaciji "mesečarenja“, hodamo u snu kao uoči Prvog svetskog rata.

 Putin testira NATO već duže. Želi da vidi kako Alijansa reaguje vojnotehnički i politički. Predsednik Donald Tusk je izjavio da Poljska od 1945 nije bila tako blizu nekom ratu. Političari u principu imaju naviku da misle u istorijskim analogijama. Po jednoj školi mišljenja mi se sada nalazimo u situaciji "mesečarenja“, hodamo u snu kao uoči Prvog svetskog rata

Delovi američkih vlasti to sigurno vide tako. Zbog straha od eskalacije ne žele da povuku nepromišljeni potez, odatle oprez. Evropljani, oni koji žive na ruskim granicama imaju drugačije poređenje. Njima trenutna situacija liči na ratnu predigru (phoney war/Sitzkrieg) iz 1940. godine, kad su svi verovali da će se Nemci zadovoljiti istočnom Evropom i stati. A onda je sve otišlo na drugu stranu.

P: Mislite da je moguće da ruska armija napadne neku NATO članicu?

O: Nije isključeno. Sve zavisi od toga kako Rusi procene razvoj situacije. U ruskim medijima se trenutno podiže velika galama oko naoružavanja Evrope. Ako Rusi dođu do zaključka da je Zapad prema njima neprijateljski raspoložen i da ruske vojne šanse slabe ukoliko predugo čekaju, mogli bi doći u iskušenje da napadnu pre nego što se Evropa masivno naoruža.

P: S druge strane je Rusija zapela u Ukrajini i tamo troši ogromne resurse.

O: Britanska vojska je to slikovito opisala. Da je jedan puž krenuo sa ruske granice 24. februara 2022. godine, bio bi danas u Lavovu. Umesto toga, ruska armija je još uvek u Donbasu. Verovatno Rusija neće biti u stanju da ponovi ovakvu veliku ofanzivu iduće godine i biće otvorenija za pregovore. Rusko društvo je spremno da završi rat svakog trenutka. I ukrajinsko društvo hoće primirje.

P: Zašto američkom predsedniku Trampu nije uspelo da dogovori primirje?

Trampu je svejedno šta će se dogoditi nakon njegovog odlaska s vlasti, dok Rusi žele rešenje koje će preživeti Trampov mandat. Putin razmišlja u dimenzijama sledećih 30 godina, Trampa zanimaju samo tri godine. Uz to je za Rusiju bitno da podeli Zapad. Putin oseća da je Evropa ranjiva i oduševljava ga da američka hegenonija puca. Zato su za njega odnosi s Kinom i Indijom esencijalni

O: Zbog četiri razloga. Najpre, zato što Tramp misli da za Putina odnosi s Amerikom stoje na prvom mestu. Tu pravi grešku. Za Putina je ovog momenta najvažnije da postigne planirane ciljeve u Ukrajini. On je do te mere opsednut ratom, da je spreman da plati svaku cenu kako bi išao dalje. Drugo, Tramp precenjuje ekonomske podsticaje i mamce. Treće, mislio je da poznaje Putina. Možda i jeste, onog od pre. Ali Putin posle ove tri godine nije više ista osoba. Četvrto, Tramp previše želi brzi kraj rata. Rusija tu vidi prostor za ustupke koje ne bi mogla da dobije ni od jednog drugog američkog predsednika. Dalje, Trampu je svejedno šta će se dogoditi nakon njegovog odlaska s vlasti, dok Rusi žele rešenje koje će preživeti Trampov mandat. Putin razmišlja u dimenzijama sledećih 30 godina, Trampa zanimaju samo tri godine. Uz to je za Rusiju bitno da podeli Zapad. Putin oseća da je Evropa ranjiva i oduševljava ga da američka hegenonija puca. Zato su za njega odnosi s Kinom i Indijom esencijalni.

P: A onda u takvoj konstelaciji Tramp otera Indiju u kinesko naručje...

O: Trampov postupak s Indijom mi je velika misterija. Ako je u Vašingtonu proteklih 20 godina pod Bušom, Obamom, Bajdenom, pa i Trampom u prvom mandatu, postojao neki spoljnopolitički konsenzus, onda je to izgradnja strateških odnosa s Indijom. Američke firme su trebale da budu namamljene iz Kine u Indiju. Bilo je to samo srce američke politike u ekonomskom zauzdavanju Kine. A sada je Tramp zalepio Indiji 50 odsto više carine nego Kini. Neka razume ko može.

P: Očito lični odnosi igraju posebno mesto u Trampovom svetu.

O: Ma nije ni to. Indijski premijer Modi i Tramp su imali vrlo prijateljske odnose pre ovoga. Nešto se tu slomilo oko indijsko-pakistanskog konflikta.

P: Modi je odbio Trampovo posredništvo.

Putin i Tramp

Američke firme su trebale da budu namamljene iz Kine u Indiju. Bilo je to samo srce američke politike u ekonomskom zauzdavanju Kine. A sada je Tramp zalepio Indiji 50 odsto više carine nego Kini. Neka razume ko može

O: Odbio, jeste, ali stvar ide još dublje. Tramp je očekivao da će Indija na njegov carinski pritisak reagovati slično kao Japan ili EU. Ali tu ima jedna kvaka. Spoljna politika postkolonijalnih država kao što je Indija ima korene u nacionalnom ponosu. Bivše imperijalne države kao Japan ili evropske države su tu opuštenije i spremne na taktiziranje. Indija nije shvatila američke carine kao ekonomski pritisak, već kao nacionalno poniženje. Tramp je to totalno pogrešno pročitao. I to može imati dalekosežne posledice.

P: Mislite, evropski političari imaju manje problema da ih se ponižava? Kao što je nedavno pokazao njihov nastup u Beloj kući. Pada li Tramp na laskanje?

O: Na nivou estetike je takav postupak depresivan, slažem se. Ali Evropa igra na vreme, zato što je vojno nepripremljena i totalno zavisna od američke tehnologije, obaveštajnih podataka i vazdušne odbrane. Sve te priče o evropskoj suverenosti imaju malo veze s tvrdom realnosti. EU nije država. Samo dve EU države su su u carinskim pregovorima s Sjedinjenim Državama bile potpuno eksponirane – Nemačka i Italija. Ostale su čekale da vide kuda će sve to da krene. Uvek se treba vratiti na ono što je nekome prioritet, a za EU je prioritet da održi jedinstvo. A to onda drastično sužava opcije. Zato laskaju Trampu, dok se ne osete jačim, ako ikad.

P: Da li je Evropa iz carinskih pregovora s SAD mogla da izvuče više da je ostala nepopustljiva?

O: Možda. To je pitanje kapaciteta. Nemoj se nikad praviti kako možeš da držiš neku poziciju, ako je svima jasno da ne možeš. Evropa u tim pregovorima nije imala dobre opcije. U poređenju s Švajcarskom, EU je napravila pametan dil s Trampom. Evropljani su se napravili naivnim i dobili carine od 15 odsto, ponosni Švajcarci naprotiv 39. Ali to će se još menjati na dnevnoj bazi.

P: Tramp s puno ljubavi gaji svoj imidž nepredvidljivog vođe.

O: U isto vreme Tramp ima problem da su ga svi pročitali. On je za sve postao transparentan. U početku mu je njegova nepredvidljivost davala prednost. U međuvremenu je postao vrlo predvidljiv. To prepoznajemo jasno u njegovim odnosima s Putinom. Tramp je izgubio inicijativu. U početku nije dozvoljavao drugima da diktiraju tempo. Ali onda su došle velike sile i u igru unele svoj vlastiti tempo: Kina, Indija i Rusija.

P: I izraelski predsednik Netanjahu radi šta hoće.

O: Istina, sada i manje države pretiču Trampa i stavljaju ga pred svršen čin, čime još više pada u defanzivu.

P: Može li Evropa da očuva ideju Zapada tako da sklapa alijanse sa liberalnim demokratijama, recimo Kanadom, Japanom ili Južnom Korejom?

Duboko verujem da EU u sadašnjem obliku neće preživeti. Kad se ovo slegne, EU će izgledati drugačije. Svet se nalazi usred velike transformacije, koja ide mnogo dublje od onog što je, kao, inicirao Tramp

O: Ja ne verujem da će linija podele u novom svetu biti ona između demokratija i autokratija. U izvesnom smislu je granica između demokratija i autokratija još jedina otvorena granica u savremenom svetu. Zemlja kao Kanada će imati velike interese da se koordiniše sa EU, ako joj pokažemo da ne želimo samo jedno veliko zajedničko tržište, nego preko toga i globalni uticaj. Kod Japana to neće upaliti. Japan će uvek biti zainteresovaniji prema događanjima u regionu.

P: Živimo u doba nepredvidljivih obrata. Stari poredak se lomi. Mnogi pre ne bi nikad pomislili da neko kao Tramp uopšte može da postane predsednik SAD, i to dvaput. Mislite li da je moguće da se EU raspadne na više komada, ili čak potpuno prestane da postoji?

O: Francuski predsednik Makron je jednom rekao da je Evropa smrtna. To je tačno. Niko nije zaštićen od promena, ni sitnih, ni dramatičnih. Duboko verujem da EU u sadašnjem obliku neće preživeti. Kad se ovo slegne, EU će izgledati drugačije. Svet se nalazi usred velike transformacije, koja ide mnogo dublje od onog što je, kao, inicirao Tramp. Navešću vam četiri primera. Sećate li se onog kad su kineski predsednik Si Đinping i Putin išli preko crvenog tepiha, a mikrofon bio uključen?

P: Da, razgovarali su o tome kako će uskoro biti moguće da ljudi žive 150 godina.

Si i Makron

O: Ne svi, neki. Živimo u jednom svetu u kome će starost od 150 godina, praktično besmrtnost, za neke odjednom postati realistična opcija. Istovremeno vidimo da su nacije smrtne. Mali narodi i kulture nestaju. Ako smo pre nešto znali i u nešto bili sigurni kao ljudi, tada to da smo smrtni. Mnogi su bili spremni da polože život za svoju naciju, da se žrtvuju ne bi li nastavili da žive u njenom sećanju.

Danas vredi ono što je jednom rekao Vudi Alen: "Želim da živim večno, ali ne u srcima ljudi, već u mom stanu na Menhetnu". No za mnoge će transplantacije organa, koje su neohodne za tako dug život, ostati nedostižne. Buduća društva će izgledati kao u grčkoj mitologiji, u njima će se ljudi deliti na smrtne i besmrtne.

P: A druge tri velike transformacije?

O: Drugo, živećemo u zemljama neprepoznatljivim zbog klimatskih promena. Treće, kompletne oblasti rada i informacija biće temeljno promenjene. I četvrto, sve se menja demografski. U zemlji kao što je Južna Koreja, na jednu ženu dolazi 0,7 dece. Da bi se društvo reprodukovalo bez migracije, stopa nataliteta bi morala da bude 2,1. Polovina Južnkoreanaca će uskoro biti preko 60 godina. To potpuno menja jedno društvo.

P: U kom smislu, osim poznatih problema u finansiranju socijalnih sistema?

O: Živimo u društvu u kome više ne možemo ni da zamislimo, ni da sebi predstavimo kako će izgledati budućnost. Reakcija političara je da su uopšte prestali da razmišljaju o budućnosti. Stvari se odvijaju neverovatnom brzinom, A to uteruje strah ljudima, čini ih ljutim, podiže bes u njima. Stvari koje su se juče činile teškim, odjednom izgledaju lake. Recimo, lako je prelaziti državne granice, ili čak i menjati biološki pol. "Mejnstrim" politike su neko vreme predstavljali desne populiste kao ludake, jer se tome suprotstavljaju. Ali u jednom svetu koji dubi na glavi, to više nije uverljiva optužba.

P: U Kini još uvek prave dugoročne planove.

O: Sigurno, zato što je vlada u Pekingu jača nego drugde. Ali i u Kini je demografski razvoj dramatičan, a nezaposlenost mladih visoka. I njima generacijski dogovor puca zbog ranije politike jednog deteta. Sedamdesetih godina je veliki politički mislilac Pjer Hasner rekao da se svet takmiči u dekadenciji. Pitanje nije koja je državna vlast bolja, već koja bolje rešava probleme kako nailaze.

Ali i u Kini je demografski razvoj dramatičan, a nezaposlenost mladih visoka. I njima generacijski dogovor puca zbog ranije politike jednog deteta.

P: Svaki sistem ima svoje ranjivosti.

O: Sigurno. Tramp je samo ubrzao takve procese. Zato što se Amerika menja, ni Evropa ne može da ostane ista. Svi moraju da se menjaju. I Kina i Indija se menjaju. U početku je bilo mnogo uzbuđenja oko toga. To vam je kao da su roditelji otišli na odmor, a kućni bar još ima zaliha za mladalačke pijanke. U međuvremenu je porastao osećaj nesigurnosti, sve se popilo. I zemlje kao Turska ili Brazil, koje prepoznaju nove šanse za sebe, dobro vide i rizike u globalnom razvojnom putu.

P: Neki se nadaju da će se Amerika nakon pobede demokrata na sledećim predsedničkim izborima vratiti ka liberalnom svetskom poretku.

O: U to ne verujem. Ako nas je Bajden nečem naučio, onda to da nema povratka na staro. Bajden je u Belu kuću ušao kao anti-Tramp, ali je takođe sprovodio protekcionstičku politiku. Demokrate mogu da dobiju sledeće izbore, ali će opet igrati po zatečenom. Oni neće moći da zaustave promene, neće moći da vrate sat unatrag. Oni neće otvoriti granice za migrante ili vratiti carine na staro. Gotovo je, rađa se novi konsenzus na naše oči.

P: Ka kom svetskom poretku se krećemo?

Zapad je u krizi zato što nema nikakav dizajn, nikakvu realistično izvodivu ideju za naredni svetski poredak. Za razliku od Amerikanaca, Kinezi ne pokušavaju da preoblikuju svet, već se prilagođavaju u hodu. Oni samo žele da profitiraju od promena i u tome koriste američke neuspehe

O: Kad sedite na rolerkosteru, vi ne znate kuda se on kreće. Zapad je u krizi zato što nema nikakav dizajn, nikakvu realistično izvodivu ideju za naredni svetski poredak. Za razliku od Amerikanaca, Kinezi ne pokušavaju da preoblikuju svet, već se prilagođavaju u hodu. Oni samo žele da profitiraju od promena i u tome koriste američke neuspehe. Neki vide Kinu kao drugu Ameriku, ali za Kinu dominacija ne znači transformaciju.

P: Šta EU mora da radi kako bi preživela u takvom političkom okruženju?

O: Po mom mišljenju, EU bi trebalo da preuzme kinesku strategiju prilagođavanja. Evropa mora da bude svesna koje su njene jake strane, koje slabe. Države tendiraju kao i ljudi da šire laži o sebi ne bi li sprečili da ih drugi vide u jasnom svetlu. Evropa ima moćnu ekonomiju, ali nažalost globalni uticaji imaju drugu logiku. U međuvremenu je Evropa shvatila da je vojno ranjiva. Ali i da se naoruža, i dalje je velika razlika da li samo poseduje oružje, ili je spremna da ga upotrebi.

P: O kom vremenskom rasponu govorimo kod izgradnje odbrambenih kapaciteta?

O: Za dve ili tri godine bi Evropa trebalo da bude tu gde je planirala. Slabost je pozivnica za napad, kako je govorio Ronald Regan. Ali pre toga i pre svega, Evropa mora da ostane fleksibilna. Kad jedna sila izgubi radoznalost i odbija da razume kako svet diše, ima ozbiljan problem. Istovremeno moramo da sačuvamo ono što nam je zaista važno. Potreban nam je primereniji evropski identitet u momentu kad se evropski san tanji pred naletom postnacionalnog i ekonomski orijentisanog sveta.

P: Koliko je Tramp u osam meseci svog drugog mandata promenio svet?

O: On je promenio mnogo, ali njegov najveći doprinos je da je vratio primat politike. Zbog toga ima tako veliku podršku. Pre Trampa je vladala predstava da je prostor za delovanje politike sužen pod pritiscima tržišta i ekonomije i da je svaki otpor beznadežen. Svi koji su pre to tvrdili, da je moguće povući kočnicu, odmah su se našli kod Trampa u prednjim redovima. Cena toga je da je Tramp uništio sistem međusobne zavisnosti i kontrole vlasti (checks and balances).

Mora se shvatiti da Amerika prolazi kroz revoluciju. Kad su Emanuela Sijesa pitali šta je radio u fazi terora Francuske revolucije, rekao je „Preživeo sam“. Posle ove revolucije u SAD neke promene će ostati i kad ona prođe. I nije sve negativno što je Tramp promenio.

P: Mislite li da je moguće da Tramp istupi iz Ujedinjenih nacija?

O: On može da izvede Ameriku iz UN-a, može da je vrati, a da njegov mandat i dalje traje. U prošlim godinama takozvane normalnosti takođe nismo uvek znali šta dolazi. Jedina razlika je da smo tada znali šta je nemoguće da se dogodi. Sad može sve da se dogodi.

Priredila Vesna Knežević

(RTS)