Borba za natalitet – borba za opstanak ruske nacije i države

Godina 2013. biće u Rusiji godina borbe za ekonomsku i političku stabilizaciju, borbu protiv korupcije, za jačanje mira, međunarodne pozicije i odbrane, demokratije i ljudskih sloboda, ali takođe borba za povećanje nataliteta. Borba za bebe biće u stvari borba za sve to zajedno, za sve što je dobro, vredno i što vodi prosperitetu, kažu ruski sociolozi kojima se sve više i sve aktivnije pridružuju i političari.

Ko je pažljivije analizirao godišnji izveštaj ruskog predsednika Vladimira Putina u parlamentu, lako je mogao uočiti činjenicu na koju ukazuju i eksperti u Moskvi: ruski predsednik je glavni akcenat stavio na porast nataliteta, koji je na direktan način povezao sa opstankom zemlje i nacije. Ne, dakle, ni privreda, ni demokratija, ni zaposlenost, pa ni odbrana (što je, naravno, našlo odgovarajuće mesto u izlaganju) ni drugi problemi sa kojima je zemlja suočena, nego demografija i natalitet.

To svakako nije bila pogrešna procena ili omaška u izveštaju koji je, po zvaničnim izvorima u Kremlju, najvećim delom lično pisao sam Putin. Pre bi se reklo da je to bio poziv za opstanak nacije i države. Reč je o realnom sagledavanju situacije u toj oblasti koju mnogi opisuju kao alarmantnu, pa i katastrofalnu. Ukoliko ne pobedimo belu kugu, kažu sociolozi, izumrećemo kao narod i država. Te opasnosti postali su svesni i zvaničnici. Otuda i akcenat ruskog predsednika u godišnjem izveštaju na demografskom problemu.

Samo 142,8 miliona stanovnika (po popisu s kraja 2010. godine) na preko 17 miliona kvadratnih kilometara- to je prosto nepodnošljiva brojka koja zadaje velike glavobolje zvaničnicima u Moskvi. Mi nemamo ljudskog resursa da obezbedimo, a još manje da branimo 58.322 hiljada kilometara naših granica, kažu eksperti. U pojedinim delovima u centralnom Sibiru, na krajnjem severu i Dalekom istoku ogromna područja su potpuno nenastanjena. Kada bi se tendencija s kraja prošlog i prvih godina ovog veka nastavila, Rusija bi, kažu eksperti, godine 2025. imala 133 miliona a 2050. samo 117 miliona stanovnika. Rusi kao nacija u toj zemlji mogli bi postati nacionalna manjina. To bi već bio početak kraja i države i nacije, ocenjuju eksperti. Na sreću, takve prognoze se, prema najnovijim nagoveštajima, neće ostvariti.

Rusi su (zasad) nadmoćno najmnogobrojniji narod u Federaciji, ali je u poslednje vreme njihov broj počeo alarmantno da opada. Ako se za 21 godinu (1989. do 2012) ukupno stanovništvo Ruske Federacije smanjilo za nešto više od 4 miliona, građana ruske nacionalnosti sada je manje 8,8 miliona. Znači, neki narodi su u značajnom plusu. Od 142,8 mliona stanovnika Rusije, samo 111 miliona izjasnilo su se na popisu 2010. godine kao Rusi. Ostali (31,8 miliona) su ili građani druge nacionalnosti ili nisu želeli da se o njoj izjasne. Godine 1989. u Federaciji je bilo 119,87 miliona Rusa.

Takav gubitak nije pretrpela nijedna evropska niti bilo koja druga nacija u svetu. To je ukupno stanovništvo jedne manje, ali ne i najmanje evropske države.

Tokom dvadesetog veka, kaže Putin, Rusija je prošla kroz dva svetska rata, revolucije, i dva puta se nalazila pred raspadom države. Nekoliko puta iz osnova se menjao društveni sistem. Kao rezultat svega toga, početkom 21. veka našli smo se pred pravom demografskom katastrofom i društvenom krizom. I ako nacija ne bude sposobna da sebe sačuva i da se obnovi, ako izgubi životne orijentire i ideale, njoj spoljašnji neprijatelj neće biti potreban. Sama će se od sebe uništiti.

Da bi Rusija bila suverena i snažna, treba da nas bude više i mi treba da budemo bolji- moralno, u odgovornosti, na radu, u stvaralaštvu. Danas još imamo veoma pozitivan ljudski potencijal u populaciji od 20 do 40 godina. Ali, ako se ništa ne preduzme i ako se sadašnja demografska tendencija nastavi, već za dvadesetak godina broj građana takvog uzrasta mogao bi da se smanji za više od jedan i po put. Upravo sada za te ljude možemo stvoriti perspektivu da rade, da se bave biznisom, da stvaraju stabilnu porodicu, vaspitavaju mnogo dece, da budu srećni u sopstvenoj zemlji. Ili će već za nekoliko decenija Rusija da postane siromašna, beznadežno ostarela zemlja nesposobna ne samo da očuva svoju samostalnost nego i teritoriju u sadašnjim granicama.

Upozorenje u ovako oštroj formi do sada se nije čulo od zvaničnika u Moskvi, a pogotovo ne od prvog čoveka velike države.

Putin je rekao da sve ipak nije tako crno i da se svetlo pojavilo na kraju tunela. Demografski program, donet pre nekoliko godina, počeo je da daje rezultate. Broj stanovnika ne samo da je stabilizovan nego je i počeo da raste. Od januara do septembra 2012. godine stanovništvo se povećalo za 200.000 ljudi. Prvi put u novijoj istoriji, tokom proteklih pet meseci zabeležen je prirodni priraštaj stanovništva: broj rođenih je nadmašio broj umrlih.

Prema mišljenju Putina, bilo bi dobro i poželjno da normalna ruska porodica ima troje dece. Ali, za to se moraju stvoriti uslovi. Mora se otkloniti strah kod žena da će im rađanje drugog ili trećeg deteta zaustaviti karijeru. Finansijsko stimulisanje rađanja drugog deteta nastaviće se do 2016. godine, a razmišlja se da se novčano nagrade majke koje imaju i treće dete.

Ruski predsednik, razume se, nije želeo da se stavi u položaj nekakvog nalogodavca i demografskog planera. "Ja neću da nagovaram žene da rađaju i drugo ili treće dete. Naše žene same znaju kada i šta treba da rade. Ali, mi smo obavezni da informišemo građane o čitavom kompleksu ovog pitanja."

Sve ovo je demografsko-političko-socijalna komponenta problema koji se našao u centru pažnje predsednikovog godišnjeg izveštaja. A kako stoje stvari ,,na terenu’’, kako bi se to reklo prostijim jezikom. Kakvi su izgledi i perspektive da se demografska slika Rusije promeni nabolje? I što je za pojedine analitičare i sociologe veoma važno, kakav je nacionalni sastav stanovništva u državi i kakav će biti za deceniju-dve ako se sadašnji trend nastavi? Za neke analitičare, to je čak centralno pitanje iako svako izbegava da ga proglase nacionalistom - ruskim ili nekim drugim.

Prema podacima Instituta demografije, zasnovanim na rezultatima popisa krajem 2010. godine, ni neki drugi narodi u Ruskoj Federaciji ne mogu da se pohvale demografskim porastom. Za poslednje dve decenije, broj Belorusa koji stalno žive u Rusiji smanjio se za više od dva puta. Smanjen je i broj Mordva, Čuvasa, Udmurta, Marijaca, Nemaca, Jevreja, pa čak i Tatara koji su inače druga po brojnosti nacija (5,3 miliona). Glavni uzrok je slab natalitet.

Neke druge nacionalne grupe beleže značajan porast. To su žitelji neki malih, ali, kako kažu sociolozi, ponosnih republika. Čečeni su za dve decenije postali skoro dvostuko brojniji, a isti je slučaj i sa nekim drugim kavkaskim narodima.

Rekorderi su narodi koji se teško mogu krstiti kao ,,ruski’’. Broj Turaka koji žive u Rusiji porastao je čak 11 puta, Tadžika je sada 5,2 puta više, Uzbeka dva puta, Kirgiza 2,5 puta. Slično je sa Jermenima i Azerbejdžancima. Sve je to rezultat migracija posle raspada Sovjetskog Saveza. Iz Azije i Zakavkazja oni su bežali spasavajući se od oružanih sukoba i svakakvih drugih nevolja. Tražili su i najčešće nalazili poslove kojih se Rusi nerado prihvataju. Uz sve to, autori analiza su uvereni da se realne cifre mogu drastično razlikovati od onih koje je dao popis. Na primer, u Moskvi je, saglasno popisima 2002. i 2010. godine, broj Rusa porastao sa 88,4 na 91,7 odsto. ,,Prošetajte moskovskim ulicama i dobićete suprotan utisak’’, kažu autori teksta.

Moj lični utisak je istovetan sa ovom opaskom, ali ne samo moj. "Gospode Bože", kaže mi šapatom ruski prijatelj s kojim šetam po Moskvi, "ima li u ovom gradu i Rusa osim Kavkazaca i Azijata." Kažem mu, takođe šapatom, da takve izjave mogu da zvuče kao rasističke, nacionalističke, a on mi odgovara: a mene, čoveka sa slovenskom spoljašnošću (to je u Rusiji uobičajen izraz) u nekim lokalima u ,,neruskim sredinama’’ neće da usluže. Doduše, to su ekstremi, pomirljivo kaže kolega i dodaje da i među nerusima ima dobrih prijatelja.

Čitao sam po moskovskim novinama da su Rusi nacionalna manjina u Moskvi, ali smatram da ni to ne odgovara stvarnom stanju.

Da uz to napomenem da u Rusiji živi čak 40 naroda čija brojnost prevazilazi 100.000 duša i još dvostuko toliko sa manje od tog broja. Neki su patuljasti, kao na primer narod Keto u centralnoj Aziji koji broji svega par hiljada duša. Posle Rusa (111 miliona) i Tatara (5,3 miliona) najbrojniji su Ukrajinci (1,9) pa Baškiri (1,5) Čuvaši i Čečeni (1,4), Jermeni (1,1) Avarci (0,9) Mordva (0,7) i td.

Interesantan je podatak o tome koliko dece u proseku tokom života rađaju žene pojedinih nacionalnih grupacija. Najviše dece rađa Inguška (3,5) zatim Ciganka (3,4) (U Rusiji je za ovu nacionalnu zajednicu to uobičajen naziv), pa Čečenka i Tuvinka (3.0), Avarka (2,9) Kumička, Lezginka i Tadžička (2,7) i td. Ruskinja tokom svog života rodi u proseku 1,7 dece a na dnu lestvice je Jevrejka sa 1,4 detetom.

Šta se to desilo sa Rusima kao nacijom, pitaju sociolozi? Da li su se nekud odselili, izumrli?

Faktora je mnogo, kaže direktor Instituta demografije Anatolij Višnjevski, uključujući mali natalitet i visoku smrtnost. Kod drugih naroda u Rusiji veoma je značajan faktor samoidentifikacija. Kod Rusa je to nešto drugačije. On navodi pismo jednog građanina pre izmene zakona o ličnim kartama: ,,Otac mi je Tatarin, majka Baškirka, ali smatram da sam Rus jer govorim ruski i vaspitavan sam u skladu sa ruskom kulturom. U ličnu kartu ne mogu da upišem da sam Rus. Pa šta sam’’? Sada, kada je zakon izmenjen dotični građanin može da se upiše kao Rus. I dobija se rezultat - jedan Tatarin manje a jedan Rus više. Takvih kombinacija u ovom ili suprotnom smeru, ima napretek.

Nije sasvim jasna stvar ni sa Kozacima, da li su Rusi ili nisu. Nekada je među Kozacima bilo i Rusa i Ukrajinaca i Mordva i Tatara i Kazaha. Uzmite kubanske Kozake. Oni su potomci zaporoških Kozaka preseljenih za vreme Jekaterine Druge posle razgona Zaporoške Seče. Za vreme popisa 1926. među njima su preovladavali Ukrajinci, a 1939. njih su zapisivali kao Ruse.

,,Zamešateljstva’’ ima i na drugim stranama: sa Ukrajincima, Tatarima i drugim. U Ukrajini, kada je posle raspada Sovjetskog Saveza postala samostalna, naglo je povećan broj Ukrajinaca jer su se mnogi Rusi izjasnili kao Ukrajinci. I nasuprot u Rusiji: Ukrajinci ne znaju ukrajinski jezik niti tradiciju. Pa kakvi su to Ukrajinci? Oni sebe smatraju Rusima. Asimilacija se dešavala tokom decenija, pa i vekova. Seljaci koji su iz Ukrajine tokom 19. veka došli u Sibir odavno su se ,,porusili’’, ali su se u ličnim kartama zapisivali kao Ukrajinci. Njihovi potomci ponovo su postali Rusi.

Kada o ovoj tematici pišem ili razmišljam, u ušima mi odzvanjaju reči jednog poznanika, eksperta za ovu oblast: zagrebi Rusa i u njemu ćeš naći bar malo tatarske (ukrajinske, beloruske, jevrejske, kavkaske, kazaške ili druge) krvi. I obratno. Ovde su se narodi vekovima mešali, živeli jedni sa drugima ili jedni pored drugih.

Postoji jedan problem o kome se u Rusiji javno govori i piše. Prema sociološkim istraživanjima, više od 22 odsto građana Rusije želi da emigrira i trajno se nastani u nekoj drugoj zemlji. Najprivlačnije se zapadnoevropske države, zatim Severna Amerika, Australija i Novi Zeland. Ankete koju su vršile neke institucije (Levada centar, Romir i druge) pokazuju da su to građani u najproduktivnijem dobu - od 18 do 39 godina starosti i sa visokim obrazovanjem. Kao razlog navode se finansijska nestabilnost i neizvesna budućnost. U krugovima ruskih bogataša, zatim istaknutih ličnosti estrade, kulture, umetnosti, sporta i drugih oblasti već dosta dugo postoji praksa da se žene porađaju u Americi ili zapadnoevropskim zemljama i da im se deca tamo školuju. Malo ko od njih vraća se u Rusiju. Ruski bogataši pokupovali su nekretnine u mnogim državama sveta sa perspektivom da se tamo trajno nastane.

Predsednik Putin osvrnuo se i na taj problem. On smatra da je proces dobijanja ruskog državljanstva za sunarodnike koji su duhovno i kulturno bliski Rusiji ,,zakomplikovan i birokratizovan do bezobrazluka’’, dok je taj proces za nekvalifikovanu radnu snagu čak i onih koji nelegalno dolaze u Rusiju- dosta lak. Poručio je da se ubrza postupak za odobravanje državljanstva sunarodnicima, nosiocima ruskog jezika i kulture, direktnim potomcima onih koji su rođeni u ruskoj imperiji i Sovjetskom Savezu. Istovremeno, mora se pooštriti kazna za nezakonitu migraciju.

Moskva je krajem 2012. godine zatvorila jedan mali, ali politički veoma osetljiv kanal za odlazak ruskih građana na zapad. Parlament je, naime, usvojio, a predsednik Putin potpisao zakon kojim se Amerikancima zabranjuje usvajanje ruske siročadi. To je u mnogo većoj meri politički motivisan odgovor Vašingtonu za sankcije zbog navodnog kršenja ljudskih prava u Rusiji. Ako je verovati pojedinim medijima, u postsovjetkom periodu u Americi je usvojeno najmanje 50.000 (neki izvori tvrde čak 100.000) dece iz Rusije, kojima pojedini novi roditelji nisu pružili baš srećno detinjstvo. Mnogo gde se živi bolje nego kod nas, kaže Putin. I šta, treba da šaljemo našu decu u zemlje gde se bolje živi?

Nije tajna da oni, koji (najblaže rečeno) ne gledaju blagonaklono na Rusiju, pored ostalog igraju na kartu međunacionalnih, verskih i drugih sukoba. Predsednik Putin poručuje da su jedinstvo, celovitost i suverenitet Rusije- bezuslovni. Svako ispoljavanje separatizma i nacionalizma moraju biti isključeni iz političkog života. Direktno ili indirektno spoljno mešanje u naše unutrašnje procese je neprihvatljivo. Ljudi koji za svoju aktivnost dobijaju novac iz inostranstva i time služe tuđim nacionalnim interesima, ne mogu biti političari u Ruskoj Federaciji.

Da sumiram. Putin je u svom godišnjem izveštaju još jednom ukazao na aktuelne boljke ruskog društva među kojima je demografska situacija svakako jedna od najznačajnih. Ona se ne može rešiti preko noći (jer preko noći nije ni nastala), niti samo donošenjem zakona, propisa, olakšicama, sugestijama. To su samo uzgredni, iako značajni podsticaji. O tom problemu, kažu sociolozi, mora da se razmišlja na najširem planu, u svim sredinama, a pre svega u porodicama, među mladim ljudima. Država značajno može da pomogne stvaranjem uslova i ukazivanjem na taj problem.

Mora nas biti više i moramo biti odgovorniji na poslu, u stvaralaštvu, rekao je Putin. Ako želimo da budemo jaki, da sačuvamo nezavisnost i teritorijalni integritet zemlje.

Tom konstatacijom Putin je, rekao bih, indirektno pozvao na opstanak nacije i države.