Burno razvijajuća trgovinsko-ekonomska i energetska saradnja između Rusije i Turske diktira potrebu za povećanjem nivoa uzajamnih odnosa ove dve zemlje i u političkoj sferi.

Potpisivanjem dogovora o floti i Krimu baš u Harkovu, a ne u Kijevu na primer, Medvedev i Janukovič šalju Evropi i SAD poruku da duži kraj konopa za potezanje ovoga puta drže Rusija i “ruska Ukrajina”. Ukrajina i Rusija, dve glavne države bivšeg SSSR, još jedanput su zajedno.

Politička sudbina Angele Merkel, koja pokušava da opravda nemačko angažovanje u Avganistanu uprkos tome što je javnost odavno postala svesna da se u toj zemlji brane američki interesi, kao i budućnost nemačke misije, umnogome zavise od ambivalentnog odnosa sa SAD.

Amerikanci su uprli oči u Grčku, pitajući se da li će njena sudbina postati i njihova: starenje stanovništva, niska produktivnost i privredni rast, korumpirana vlada, prenaduvana ovlašćenja i politička paraliza – i na kraju bankrot.

Sa vašingtonske tačke gledišta, ponašanje Turske kao saveznika, prema iračkoj politici, nije bilo za poštovanje. Sa Ankarine tačke gledišta, politika SAD prema Iraku je trapava i potkopava turske interese.

Aktivnost i samostalnost Ankare u međunarodnim poslovima povećavaju se ne po danima, već satima. Upravo će „turski gambit“ u ovoj godini zaigrati Moskva, Vašington i Brisel. I šanse Rusije u toj igri su i najizglednije.

Sporazum koji su potpisali predsednici Rusije i Ukrajine u Harkovu 21. aprila, predstavlja odgovor dve velike države Istočne Evrope na izazove svetske finansijske krize, ali i simboličnu prelomnu tačku koja je označila početak zaokreta.

U osnovi procesa je potpuna zavisnost bugarskih Turaka od lokalnih vlasti i lidera povezanih sa turskim specijalnim službama, islamskih propovednika i emisara mnogobrojnih turskih fondova.

Posle pogibije dela predstavnika poljske političke vrhuške u avionskoj katastrofi kod Smolenska postavlja se logično pitanje: šta dalje? U kom će pravcu okrenuti Poljska, vođena novom elitom?

Sporazum START III neće umanjiti odbrambenu sposobnost SAD i Rusije. Postavlja se pitanje da li je ovo umirilo određene interesne krugove u SAD koji su izrazili zabrinutost zbog navodnog slabljenja američkih odbrambenih potencijala.