Kondoliza Rajs onomad nije mogla biti više u krivu. Svidelo se to nama ili ne, sfere uticaja će biti ključna karakteristika međunarodne politike, a posebno odnosa između velikih sila, u XXI veku. Od ključne je važnosti da kreatori američke politike to shvate i prilagode se toj realnosti.

Ipak, Ugovor o kolektivnoj bezbednosti predstavlja neophodan činilac kada je u pitanju nova bezbednosna struktura u Evropi i u svetu. Cilj Ugovora o kolektivnoj bezbednosti je svakako borba protiv terorizma koji i na tlu država članica bivšeg SSSR-a uzima sve više žrtava.

Ukoliko birači u Republici Srpskoj žele da uspostave nezavisnu državu, SAD i druge NATO članice treba da poštuju tu odluku. Održavanje vegetativne BiH u životu putem međunarodne pomoći ne služi nikakvom legitimnom američkom interesu.

Milošević nije prisutan već deceniju. Šest godina posle mog odlaska iz Ambasade u Beogradu i 11 godina od završetka NATO bombardovanja, odnos Srbije prema NATO ostaje osetljivo pitanje, što je potpuni kontrast u odnosu na druge delove regiona.

Pojedini ruski, ali i strani  analitičari, ocenjuju da mnogi događaji na postsovjetskom prostranstvu – uključujući i ovaj u rusko-beloruskim odnosima – svedoče da ,,sojuz njerušimij''(savez nerazrušivi), kako se kažeu sovjetskoj himni, nije bio tako čvrst kako se je propaganda tvrdila.

Zemlje članice Šangajske organizacije, kao i gostujuće zemlje, osećaju da se odnos moći u svetu polako menja i da se fokus premešta u Aziju, zbog čega će pažnja svetske javnosti biti usmerena ka ovom kontinentu u prvoj polovini 21. veka.

Realnost je mnogo složenija. Bliži uvid otkriva da su reči i dela predsednika Hu Đintaoa često oblikovane mešavinom nesigurnosti i šepurenja te da se kineski zvaničnici naizmenično igraju rečima sa državnim usponom.

Način na koji je kinesko rukovodstvo rešilo „Tjenanmenski problem“ nekima je izgledao brutalan. Dalekovidost gospodina Denga u izboru puta kojim će se Kina razvijati potvrđena je društvenim proizvodom oko 3500 dolara po stanovniku.

Turska u stvarnosti podeljena na tri regiona: jugoistok, Anadoliju i priobalna područja. U takvoj situaciji, donošenje novog Ustava, koji ne bi bio rezultat istinskog kompromisa svih strana moglo bi zaoštriti turske krajnosti do maksimuma.

Mnogo toga što danas u Evropi i SAD prolazi kao rasprava o "balkanskoj politici" zapravo se zasniva zabludama o tome šta je važno, i preuveličavanjem onoga što možemo postići. Ume da bude i gore – jedva prikriveno uverenje da pojedine etničke grupe ili narodi u stvari nemaju legitimna prava.