Америчка тежња ка светској хегемонији води свет према Трећем светском рату. Цезар Обама је увукао САД у рат са Либијом, а да чак није ни тражио одобрење Конгреса. Растућа охолост Вашингтона може довести до фаталне грешке.

Северна Кореја је из интервенције у Либији извукла следећи наук: не смарајте се прављењем дила са Западом о одустајању од свог нуклеарног програма. Одвраћање је важније.

А њихова категоричност и храброст данас представља, по ко зна који пут у нашој историји, залог за будућност, захваљујући коме наша деца неће морати да црвене када их неко пита „сећаш ли се Либије“.

Првобитно исказани циљ овог бомбардовања био је да се умањи број либијских цивилних жртава. Али, многи важни чиниоци у Вашингтону, укључујући и Обаму, су назначили да се САД спремају за сасвим другачији рат: за рат за промену режима, рат који може постати дуготрајан.

Пошто амерички меци, америчке пушке и од Американаца обучени војници убијају мирне Бахреинце, америчко пролеће у муслиманском свету постаје зима незадовољства. Ако желимо да се демократски идеали укорене у арапском свету, морамо почети са променама у Египту и Саудијској Арабији

Јесте, вероватно ће се у догледно време битно променити етничко-расна, структура америчког друштва, али, чини се да је Русија ту у већем проблему, нарочито ако би кренула река имиграната из Кине. Дакле, 3:1 за САД.

Вашингтон пост извештава да су три саветнице - Хилари Клинтон, Сузан Рајс и Саманта Пауер - одговорне за убеђивање председника Обаме, противно саветима Роберта Гејтса и других припадника војног естаблишмента, да је бомбардовање Либије добра идеја.

Прави испит ће настати ако тај рат који је планиран ради заустављања људских патњи почне и сам да их наноси. Тада наступа тренутак доношења важних политичких одлука, и тада ћемо видети да ли су стратегија, мисија и политичка воља у потпуности складне.

Пре дванаест година, већина земаља европске левице подржала је "рат на Косову", што је утрло НАТО-у бескрајни пут којим сада наставља у остварењу циљева у Авганистану. Пошто ништа нису научили, многи су изгледа спремни за понављање истог перформанса.

Чак и у случају да због техничких разлога, или због политичких несугласица резолуција СБ УН о Либији није била прихваћена – то не би ништа променило: свеједно би дошло до напада на Гадафијеве снаге. Либијски вођа је прешао црвену линију.