У Израелу прижељкују да се на Блиском истоку понови европско пролеће из 1989. али сматрају да постоји озбиљна опасност да Техеран искористи догађаје и да се понови исламска револуција из 1979.

Народ, на коме је, по још увек кориштеним књишким дефиницијама, „суверенитет", побуно се против „немогуће мисије", коју му нуде европски манипулатори и домаћи помоћници - јер то угрожава опстанак „суверена".

Ханој није у стању да се самостално одупире кинеском притиску на мору. То су на очигледан начин показала догађања из 1988, када је Кинезима пошло за руком да извојују убедљиву војну победу над вијетнамском ратном морнарицом.

Према изјави Министарства одбране Грузије, у бази у Сачхеру ће се отворено спроводити обука и припрема војника из земаља НАТО, јер ће овај објекат добити званични НАТО стандард.

Потребно је да људи разумеју динамику која онемогућава покушаје да се исплате дугови. Повериоци знају да је игра при крају. Све што они могу да ураде је да узму што више могу, докле год могу, сами себи исплате бонусе и побегну у своје офшор банкарске центре.

Неки руски политичари, с обзиром на блискоисточне арапске пролетње протесте, почели су озбиљно да истражују проблем слабе социјалне покретљивости у Русији. 

Западни медији једнострано извештавају о сукобима у Сирији и наводе податке о огромним цивилним жртвама, као и о наводној чињеници да су припаднике сиријских снага убиле њихове колеге јер нису хтели да пуцају на народ(!)

Пошто су за Кремљ односи са Либијом значајни, неупоредиво је корисније да се, из чисто прагматичних разлога, некако нађе заједнички језик са онима који долазе, него тврдоглаво се држати човека који неминовно одлази.

Ето, то су путиновске границе. С једне стране, не прихвата ситуацију која води ка крају Русије. С друге стране, апсолутно нема тих црта или особина које су неопходне да би заиста предложио озбиљан и аргументован, национални, метафизички пројекат патриотизма.

Несумњиво је да иза НАТО „интервенције“ у Либији стоји огромни либијски капитал и акције у Италији, као и богатство које је оличено у нафти. Адмирал ди Паоли је на ово питање Лазанског лаконски одговорио да је оно “идеолошки обојено”.