Већина ујгурске популације је дубоко незадовољна својим положајем у кинеској држави, и уплашена за своју сигурност и чак и опстанак. Не подржавају сепаратистичке тежње појединих екстремних ујгурских политичких фракција и не одобравају бомбашке нападе у којима страдају недужни Кинези и Ујгури.

Могуће је да ће фитиљ тог бурета уранијума бити упаљен на Корејанском полуострву. На једној страни биће САД, ЕУ, Русија и Индија, а на другој Кина, Јапан и исламски свет.

Наругавши се неуспеху европског мултикултурализма, Кремљ се сада мучи да направи руску верзију истог. Нови руски образовни стандарди избегавају стару мантру о „татарско-монголском јарму“ и уместо тога говоре о „систему зависности руских кнежевина у односу на Златну хорду“.

Истина је да Кина и Сједињене Државе тренутно нису противници, сигурно не на начин на који су то били Совјетски Савез и Сједињене Државе током хладног рата . Али ризик од америчко-кинеске кризе је можда већи него што би био да су Пекинг и Вашингтон у стању борбе на живот или смрт.

Међу страним новинарима у Москви кружили су гласови да је главни посао око напада на Бели дом обавио заменик министра одбране Константин Кобец. Према тим гласовима, командант дивизије која је уведена у Москву наредио је покрет тек пошто му је Кобец прислонио пиштољ на чело.

За писце попут Марланда, обележавање ове стогодишњице је јединствена прилика да своју страст пренесу другима. ,,Важно је да препознамо вођство и генераловање Сера Дагласа Хеига, који је командовао највећом копненом силом која је икада напустила ове обале''.

Путин је нарочито спретан да држи своје противнике ван равнотеже. И не поставља се питање да је Обама Путинов противник када је у питању Сирија. Све време Путинов циљ био је да спречи САД да нападну сиријски режим – не да би заштитио Асада већ да би заштитио Русију.

Било би наивно и нереално закључити да је тиме и читав рат завршен а проблем решен. Вашингтон и његови савезници нису добили оно што су желели и тешко је поверовати да ће од својих намера лако одустати.

Највећи губитници су свакако терористи у Сирији које је Запад тако здушно подржавао. Они су сада остављени на милост и немилост сиријској војсци која ће знати како да се са њима обрачуна и спречи даље злочине против човечности.

Дакле, Русија по логици ствари мора да реагује и то у војном смислу. Наравно, то не мора нужно укључивати избијање рата, али мора одлучно бити подвучена чувена „црвена линија“, од стране Русије, тако што ће она демонстрирати да је спремна да уђе и у војну конфронтацију ако треба.