Na osnovu podataka razmenjenih prvog oktobra 2014.g. između Moskve i Vašingtona, Rusija ima 1643 strateške nuklearne bojeve glave, dok SAD imaju 1642. Razlika u broju je zanemarljiva ali ruske strateške snage imaju eksplozivni kapacitet koji je deset puta veći od onoga sa čime raspolažu SAD.

Kao neke od alternativa, turski mediji „Todays Zaman” i „Turkish weekly” navode zemlje afričkog kontinenta, između ostalog Kamerun i Nigeriju koje su zainteresovane za plasman turskog tekstila na svojim tržištima.

Kakve su posledice priključenja Crne Gore u NATO? Pre svega, to je dopunska garancija stupanja u EU. Akcioni plan pripreme za članstvo u NATO, ne predviđa samo primenu vojnih već i političko-ekonomskih reformi, koje odgovaraju standardima EU.

Izbeglička kriza je zaoštrila sva pitanja prenošenja ovlašćenja nacionalnih država na nadnacionalna tela i to sa jasnom tendencijom vraćanja bitnih ovlašćenja na nivo nacionalne države. U tim procesima jačaju sve evroskeptične političke grupacije.

Vašington nije protivnik terorizma. Vašington već dugo godina namenski kreira terorizam. Terorizam je oružje koje Vašington namerava da upotrebi u cilju destabilizacije Rusije i Kine tako što bi ga izvezao muslimanskim stanovnicima ovih zemalja.

U martu 2006. godine predsednik Putin je potpisao promene zakona „ O vojnoj obavezi i vojnoj službi“ u vezi sa skraćenjem vojnog roka sa 24 na 12 meseci. Primena dvanaestomesečnog služenja vojnog roka je planirana  od  1. januara 2008. godine.

Međutim, avioni, kao i dronovi, sami po sebi nisu dovoljni da se porazi neprijatelj kao što je Islamska država, i rat u Siriji je to demonstrirao. Potrebna je jedna saveznička sila koja je pouzdana na terenu, i koja bi bila podržana sa visine vazdušnom ofanzivom. 

A i zašto bi se turski predsednik drugačije ponašao prema Evropljanima, kada zna da oni samo simuliraju borbu protiv "Islamske države"?

Neuspjeh „Arapskog proljeća“ u Siriji je doveo do nužnosti stvaranja takvog udruženja nazvanog ID a kasnije je i Rusija zbog samog stvaranja organizovane terorističke države čiji je slijedeći cilj sama Rusija bila prinuđena da uđe u ovaj sukob.

Glavni urednik časopisa "Rusija u globalnoj politici'' Fjodor Lukjanov smatra, da je zbližavanje pozicija Rusije i zapadnih država po pitanju Sirije započelo pre više od mesec dana, kada je Rusija počela da nanosi vazdušne udare po položajima ''Islamske države'' u Siriji.