Rusiji je takođe određeno mesto u redu za haotizaciju. O tome je otvoreno govorio organizator i prvi direktor „CIA-e u senci“ – privatne američke obaveštajno-analitičke kompanije Stratfor DŽordž Fridman. Zaključak je jednostavan – želiš mir, spremaj se za rat. 

 Kina je na ovaj način pokazala svetu da ne haje za odluku tribunala i to je potkrepila vojnom pomorskom silom bez potrebe da proklamuje Zonu Vazdušne Identifikacije nad spornim ostrvima

 Jedan tako nagli strategijski zaokret Ankare, takođe bi snažno uticao na odnose sa zalivskim monarhijama, pre svega sa Saudijskom Arabijom i Katarom, sponzorima džihadističkih milicija koje se bore protiv Asada i drugih alternativa Islamskoj državi.

Istu priču samo u malom Amerikanci prodaju i Vučiću u vidu Patkice koja ga periodično pohodi kad god je nekooperativan. Nema Patkica svrhu da ga smeni već da ga oslabi, kao i prevrat Erdogana, i učini kooperativnim. Patkica je najbolji pokazatelj koliko je Vučić, što kaže narod, legao na rudu.

Ista stara strategija se ne može više primeniti –mnogi kineski građani će zahtevati žestok odgovor projekciju moći da Peking neće dati više spoljašnjim silama da ga pritiskaju u onome što se jedino može opisati kao kineska sfera uticaja u Južno kineskom moru.

S obzirom na to koliko je Evropska Unija sebe kaznila podižući sankcije ka Rusiji nije realno očekivati da će i ovdje pucati sebi u nogu dižući barijere ka Britaniji. Te milijarde koje UK troši na uvoz iz EU, zahvaljujući jedinstvenom tržištu bi rado preuzele Sjedinjene Države, Rusija, Kina, Kanada itd.

Na vojnom planu, negativan uticaj «bregzita» je određen činjenicom da Evropa gubi, makar na papiru, britansku vojnu moć. London kudikamo više troši na odbranu, skoro duplo nego Francuska ili Nemačka, raspolaže sa solidnim nuklearnim arsenalom, pouzdanim i efikasnim konvencionalnim snagama, i pre svega, prihvata ideju da vodi rat bez toga da to mora da naziva ,,mirovnom misijom“.

Najveća politička promena koju ja sada vidim, nakon rezultata glasanja o izlasku Britanije, je u tome što Nemačka ne može da dozvoli da još makar jedna država odluči da napusti EU.

Za razliku od stanovnika Zapada, nama – "Ostalima" – nije dozvoljeno da sami pišemo svoje istorije i menjamo društvene odnose. Ostali smo objekti neokolonijalnih intervencija, navodno spasilačkih i civilizatorskih misija koje su danas snažno oslonjene na različite autokolonijalne aktere.

Za vreme postojanja Varšavskog ugovora Poljska je bila najvažnija članica tog ugovora sem SSSR-a. Imala je najbrojniju armiju opremljenu sa jakim oklopno-mehanizovanim i artiljerijsko raketnim jedinicama.