Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > 2011: Budućnost Amerike je svet Vinstona Smita
Savremeni svet

2011: Budućnost Amerike je svet Vinstona Smita

PDF Štampa El. pošta
Pol Kreg Roberts   
subota, 01. januar 2011.

(Global Research, 27.12.2010)

Neslaganje je ono što spašava demokratiju od tihe smrti iza zatvorenih vrata“

Lewis H. Lapham

Godina 2011. Amerikancima će doneti veću i još nametljiviju policijsku državu, porast nezaposlenosti i zaplene kuća pod hipotekom, odsustvo ekonomskog oporavka, uz veće zanemarivanja domaćeg prava, međunarodnog prava, Ustava i istine od strane američke vlade, više sumnje i nepoverenja od strane saveznika, više neprijateljstva od ostatka sveta, kao i dostizanje novih visina u medijskom ulizivanju vladi.

Svi su izgledi da će 2011. biti terminalna godina za američku demokratiju. Republikanska partija se izrodila u partiju braonkošuljaša[1], a frustracije birača pogoršanjem ekonomske krize i vojnim okupacijama koje su pošle naopako, verovatno će dovesti republikance na vlast 2012. godine. Sa njima će doći i doktrina o primatu izvršne vlasti nad Kongresom, sudstvom, zakonima i Ustavom, kao i priča o pravu Amerike na hegemoniju nad celim svetom.

Ako već nije bilo očigledno, 2010. je jasno stavila do znanja da američka vlada ne mari ni najmanje za mišljenje svojih građana. TSA je nedvosmislena u tome da će Amerikance ponuditi samo nasiljem nametnutim od strane neodgovorne vlasti. Što se tiče javnih protivljenja ratu, agencija Asošijeted pres izvestila je 16. decembra da "sekretar za odbranu Robert Gejts kaže da SAD ne mogu dozvoliti da javno mnjenje utiče na njene obaveze u Avganistanu." Gejts je rekao otvoreno ono što je bilo poznato već neko vreme: ideja da vlada u demokratiji služi volji naroda je passé. Ukoliko se ovakvo čudno stanovište još uvek i nalazi u knjigama o građanskim pravima, uskoro će iz njih biti izbačeno.

U ’Pravilu zabrane’ (Gag Rule), majstorskom narativu o suzbijanju neslaganja i gušenju demokratije, Luis H. Lafam piše da je iskrenost vrlina koja je neophodna da bi demokratija preživela razne ludosti i zločine. Ali gde naći iskrenost u današnjoj Americi? Sigurno ne u vladinim savetima. Javni tužilac DŽon Eškroft požalio se Zakonodavnom komitetu Senata SAD na one bez dlake na jeziku. Eškroft je izjavio da Amerikanci koji uporno govore ono što misle "plaše ljude fantomima izgubljene slobode", "pomažu teroristima", "umanjuju našu odlučnost" i "daju municiju neprijateljima Amerike".

Kako Ministarstvo pravde (sic) gleda na to, kada ACLU[2] brani habeas corpus ono time brani sposobnost terorista da Amerikance dignu u vazduh, a kada ACLU brani Prvi amandman ono time brani iznošenje u javnost laži i obmana, tih neophodnih građevinskih skela za vladine pretenzije da čini što je Božja volja, dok kroz glasove neslaganja govori sam đavo.

Ni američkim medijima iskrenost nije karakteristika u kojoj nalaze utehu. Neokonzervativna štampa funkcioniše kao ministarstvo propagande za hegemonističku američku imperiju, ali i "liberalni" Njujork tajms služi iste gospodare. Njujork tajms je bio taj koji je dao kredibilitet lažima Bušovog režima o iračkom oružju za masovno uništenje. Njujork tajms je podržao Bušov reizbor relativizujući priču o krivičnom delu koje je počinio neovlašćenim špijuniranjem Amerikanaca. Konzervativci dreče na "liberalne medije" kao da su oni neka bezmerna podrivačka sila, a zapravo svoje voljene ratove i pokrivanje zločina Bušovog režima duguju upravo Njujork tajmsu.

Pošto je istina proglašena neprijateljem fantastičnog sveta u kome borave vlada, mediji i javnost, narod se okreće insajderima. Bredli Mening, koji je navodno medijima dostavio video snimke američkih trupa koje su napravili sami vojnici i koji prikazuju bezobziran masakr nad novinarima i civilima u formi zabavnog video-klipa, zlostavljan je u samici šest meseci. Ubistvo civila je ratni zločin, a kao što general Piter Pejs, šef Združenog štaba, reče na Nacionalnom pres klubu, 17. februara 2006, "Apsolutna odgovornost svakoga u uniformi je da odbije da izvrši naređenja koja su nezakonita ili nemoralna" i da takve naredbe obelodani. Ako je Mening izvor curenja informacija, onda je on nepravedno zatvoren zbog izvršavanja svoje vojničke dužnosti. Mediji treba da naglašavaju da je zatvorena osoba koja je prijavila zločin, a ne lica koja su ga počinila, i to bez suđenja.

Bezakonja koja je počinila vlada SAD, koja su se decenijama gomilala iza naših leđa, provalila su u punom galopu u godinama Buš-Čejni-Obaminog režima. Danas vlada funkcioniše iznad zakona, ali tvrdi da je to demokratija i nameće muslimanima istu silom oružja, samo na kratko skrenuvši s puta da bi sponzorisala vojni udar protiv demokratije u Hondurasu i pokušala da zbaci demokratske vlasti u Venecueli.  

U osvit 2011. godine, javni diskurs u Americi priprema zemlju za fašističku diktaturu. Stanje će biti još gore 2012. Najneprijatnija istina koja se pojavljuje iz Vikiliks sage je da se američki javni diskurs svodi na kuknjave za osvetom nad onima koji nam govore istinu. Opaka lažljivost američke vlade ne zna za meru. Bez obzira da li međunarodno pravo uspe da sačuva DŽulijana Asanža od kandži Amerikanaca ili od ubistva od strane neke od vladinih jedinica za crne operacije, i izvršna i zakonodavna grana vlasti marljivo rade na uspostavljanju ’države nacionalne bezbednosti’ kao najveće vrednosti, i istine kao svog najvećeg neprijatelja.

Američka budućnost je svet Vinstona Smita.[3]

(Prevod: Vasilije D. Mišković)


[1] Brownshirts - Roberts aludira na nacističku paramilitarnu organizaciju SA ili Sturmabteilung, nazvani ‘braonkošuljaši’ po braon košuljama koje su nosili njeni pripadnici, analogno Musolinijevim ‘crnokošuljašima’. SA je osnovana 1919. godine, i najviše je doprinela usponu nacista i dolasku Adolfa Hitlera na vlast u Nemačkoj. Nakon čistke koju je naredio Hitler 1934. (“Noć dugih noževa”) SA je efektivno zamenjena SS-om (Schutzstaffel) iako formalno nikada nije raspuštena. (prim.prev.)

[2] American Civil Liberties Union - Američka unija za građanske slobode (prim.prev.)

[3] Winston Smith, glavni junak antiutopije DŽordža Orvela “1984” (prim.prev.)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner