Očigledno je da predsednik Republike pokreće rešavanje pitanja koja nisu u njegovoj neposrednoj nadležnosti. Vlada i njen predsednik više funkcionišu kao deo Narodne kancelarije predsednika Republike, nego kao najviša izvršna vlast.

Bivši američki predsednik DŽimi Karter izjavio je da Izrael ima oko 150 atomskih bombi(!), čime je prekinuo izraelsko ćutanje po ovom pitanju… Naravno da Izraelu i Americi nikako ne bi odgovaralo da u regionu postoji još jedna nuklearna sila.

Iz Koštuničine političke i lične sudbine dve vrste pouka se mogu izvući. Prvu bi trebalo da izvuče sam Koštunica. Ovo je poslednji čas da pokuša da politički spase sebe, stranku i nacionalni projekat "trećeg puta".

Naša privatizacija je ispunila svoj krug, od slavljeničke privatizacije „Sartida“ do ponižavajućih ponuda za Beogradski sajam. Poniženje i osećaj gubitništva ostali su kao belezi na poprištu naše "uspešne" privatizacije.

„Kosovska vertikala“ srpskog naroda propada sa obesmišljavanjem antifašističke borbe i nepovratno vodi i relativizaciji borbe protiv američke hegemonije, borbe kojom će se u budućnosti, verovatno, ponositi daleko lošiji i manje zaslužni od nas. 

Štošta proističe iz ovakve Dinkićeve optužbe. Pošto Ivica Dačić sigurno nije politički avanturista koji strateške odluke donosi na osnovu gatanja tarot kartama, može se sa sigurnošću pretpostaviti da je, dok je obmanjivao radikale i narodnjake, uveliko imao dogovor sa Borisom Tadićem.

Pravedno bi bilo da se birači bar u jednom izbornom ciklusu odmore od Mlađana Dinkića, njegovih akcija od hiljadu evra, kolosa u vidu „Fiata“ i drugog praznorečja, spasavanja bankarskog sektora, privatizacije, Nacionalne štedionice, Narodne banke...

„Reforma medija“ koju je predsednik Boris Tadić u pobedničkoj noći otvoreno promovisao rečima da su  kampanju svi pratili fer sem onih „divnih“ štampanih medija „bliskih neonacizmu“, pokazuje onespokojavajuće rezultate. U najuticajnijim medijima sve je manje prostora za kritičku reč.

Kada dođe vreme da se obaveste gledaoci RT Vojvodine o sutrašnjem vremenu, na ekranu se prikaže karta Vojvodine sa nazivima većih gradova i animiranom kišom ili suncem. Kiša pada samo do Save i Dunava a sunce sija samo iznad Fruške gore.

Predlog zakona o informisanju predstavlja korak više po svojim represivnim odrednicama. Šta ako se ispostavi da je poput Vučićevog zakona informisanju, za koji mnogi smatraju da je bio „zakon o Dnevnom telegrafu“, ovaj novi bude „zakon o Kuriru“?