Ако се Европа распадне, Немачка је једина европска земља која може да формира алтернативне моћне и кохезивне коалиције. На питање које су немачке алтернативе за ЕУ, уобичајен одговор је Француска. Ипак, историјска алтернатива одувек је Русија.

Други талас финансијске кризе запљуснуо је Европу. Криза сазрева већ до кудикамо озбиљнијих димензија, а њене последице све снажније погађају становништво. Тим пре што се закаснела антикризна политика свеједно прави на рачун непривилегованих слојева.

Политички процеси који прате ове трендове су, такођер, за већину људи зас­трашујући. Власт се концентрира у рукама свјетске олигар­хије врхова (супра)националних институција и корпорација која је на орве­ловско-хакслијевски начин у стању контролирати већину човјечанства.

И сада, свега осам година пошто су грађани у свом џепу осетили опипљиви доказ европског уједињавања, изгледа да се тај пројект поново насукао. Немци (и Холанђани) тиме нису добили нову верзију дојчмарке, него европску монету која је у најмању руку слична и франку, лири, драхми, пезосу и ескуду.

Обамина политичка будућност зависи од европског континента. Ако евро имплодира и стање наше привреде се погорша, председник је надрљао. Не би било први пут да Европа и, посебно, Немачка одиграју пресудни утицај на америчку историју.

Глобална криза је изједначила почетне позиције држава у етапи посткризног развоја, лишивши групу водећих земаља значајног дела нагомиланих предности.

Највећа препрека Србији би могла да буде најновија интерпретација холандског министра иностраних послова Максима Ферхагена о томе када би државе чланице ЕУ требало да дискутују о „мишљењу“ Европске комисије.

Након више месеци интензивних преговора, изгледа да је закључен велики енергетски договор између Русије, Турске и Азербејџана. Москва и Анкара нашле су начин да кроз сарадњу у енергетици ојачају стратешки савез између две Евро-азијске силе.

Оно што Европа представља је не толико сирова снага, колико снага једне идеје - идеје европског сна. За интернационалисте широм света, за оне који верују у много дубљу сарадњу међу народима, ЕУ је светионик наде.

Али најгоре од свега је да не постоји странка ни у власти ни у опозицији којој је стало до слободе њених поданика, овај, грађана, док, као што сте прочитали, у УК постоје. Ипак постоји нада да јавност и грађани још поседују слободарски дух.