Preliminarni izbori neće uzrokovati promene u spoljnoj politici, barem ne na desnici. To će biti manje-više isto. I upravo zato će neokonzervativci, koji su oštroumno podržali pokret Čajanku, očuvati svoju prevlast u Republikanskoj partiji kada su u pitanju inostrani poslovi.

Ipak, Ugovor o kolektivnoj bezbednosti predstavlja neophodan činilac kada je u pitanju nova bezbednosna struktura u Evropi i u svetu. Cilj Ugovora o kolektivnoj bezbednosti je svakako borba protiv terorizma koji i na tlu država članica bivšeg SSSR-a uzima sve više žrtava.

Zoran Đinđić nije zatekao snagu ove pozicije nego ju je svojim dolaskom podario, a legitimitet i moć crpeo je iz neponovljive pobede na izborima decembra 2000. godine. On je nominalno bio premijer ali je uz to bio i koordinator i kontrolor skupštinske većine.

Politika SAD suštinski nije politika SAD-a čak ni kao megalomanske nad-države koja je sve manje u dodiru sa svojim federalnim državama. To je ponajmanje politika građanina Teksasa, Kalifornije, Jute ili bilo koje druge američke države.

Milošević nije prisutan već deceniju. Šest godina posle mog odlaska iz Ambasade u Beogradu i 11 godina od završetka NATO bombardovanja, odnos Srbije prema NATO ostaje osetljivo pitanje, što je potpuni kontrast u odnosu na druge delove regiona.

Srpski prozapadni lideri su toliko privrženi Zapadu, a u potpunosti su omanuli u razumevanju Zapada. Ne znaju s kim imaju posla. Među ovim nemoralnim svetom biti ljubazan znači da si gubitnik, i da mogu nekažnjeno da nastave da te varaju i šamaraju.

Pojedini ruski, ali i strani  analitičari, ocenjuju da mnogi događaji na postsovjetskom prostranstvu – uključujući i ovaj u rusko-beloruskim odnosima – svedoče da ,,sojuz njerušimij''(savez nerazrušivi), kako se kažeu sovjetskoj himni, nije bio tako čvrst kako se je propaganda tvrdila.

Došavši na posao u 7.55 u utorak, Jurij Luškov je čuo novost o tome, da je ukazom predsednika Rusije oslobođen dužnosti gradonačelnika. Činovnici iz Luškovljevog okruženja, po svedočenju dopisnika "Interfaksa", bili su u blagom šoku.

Zemlje članice Šangajske organizacije, kao i gostujuće zemlje, osećaju da se odnos moći u svetu polako menja i da se fokus premešta u Aziju, zbog čega će pažnja svetske javnosti biti usmerena ka ovom kontinentu u prvoj polovini 21. veka.

U borbi za sekularizam, koja nije ništa drugo nego borba za čuvanje privilegija, ni modernizam kao argument više nije na strani sekularista. Umereni islamisti vode računa o modernizaciji, te vojska više nije neophodna kao „avangarda reformi u zemlji“.