Проблем је што је, у неком тренутку, постало јасно да се за ефективно вођење империјалне политике „оцрњени социјализам“ ипак мора заменити „још нечим“ – и за ту улогу, нимало наивно, изабран је појам демократије.

Трпео сам притисак од својих саветника: зашто се мешаш око Косова? Па да се нисмо умешали, никад не бисмо завршили посао. Ишао сам у Косовску Митровицу да се суочим са гневом народа. Нисам се скривао иза било кога, никакву опозицију нисам изигравао.

Није било питања из политичког и јавног живота а да га се Никола Милошевић није смео дотаћи, добро изанализирати и представити јавности у пуном светлу. Та црта га је красила до краја живота. Посебну храброст испољио је у критици бољшевичке теорије и праксе.

Можда је у питању навика. Можда зависност. Или носталгија за империјалним данима минулих дана. Штагод да је разлог, Британија је дефинитивно преокупирана ратовима у иностранству

Ослобађајућа пресуда генералима и Харадинају потпуно је оголила сврху Трибунала у Хагу, који је сада јасно показао да је установљен да би озаконио српску кривицу у ратовима из 90-их а Србе ставио у статус нације-парије.

Све у свему, у најновијој српској изведби Бекетове драме, италијански Годо је успео да наплати чак и своје кратко присуство, док су домаћи Владимири и Естрагони зауставили производњу старих модела, уклонили стару опрему и испразнили фабричке погоне. Сада следи чекање.

Пишући о себи, Тирке је заправо писао о нама: нема боље слике наше мегаломаније од оне његове параболе о Србима који шта год да граде – у једном делу предвиде оперу с лифтом за довођење великих животиња на сцену.

У Москви је веома мало аналитичара који сматрају да ће се кандидовати и Медвдев и Путин. То би, како се оцењује, бацило ружну сенку и на једног и на другог политичара и чак можда дало шансе неком трећем да се умеша у председничку трку. А таквих кандидата ће свакако бити.

Ђилас је умро три мјесеца прије злочина у Сребреници. Дакле, предвидио је злочин. Гледајући учинке јаких ријечи, с једне сране, и Ђиласова предвиђања, с друге, изгледа да је вријеме на Ђиласовој страни, а не на страни Галбрајта, бриселских емисара и западних “експерата” за Балкан.

А онда је у земљу изобиља закуцала злосутна финансијска криза. И прво смо сазнали да су извесне земље ЕУ, уз помоће Светске банке и ММФ, издвојиле 7,5 милијарди евра финансијске помоћи Летонији, како би ову земљу промењивог времена и добрих вести спасиле од банкротства.