Већ дуго, још од почетка деведесетих, а посебно одмах после 5. октобра, политичка елита располутила је српско друштво на „ми и они“. Шта их је руководило да „почине такав грех“ и Србију доведу на руб политичке нестабилности, отварајући бреше за стране утицаје и уцене као мало где на европском простору?

Нису само дебели људи данас неподобни родитељи. Од скора, ни пушачи у Британији не могу да усвајају децу, јер се сматрају опасним за дечје здравље - ту су астма, рак итд.

Прави испит ће настати ако тај рат који је планиран ради заустављања људских патњи почне и сам да их наноси. Тада наступа тренутак доношења важних политичких одлука, и тада ћемо видети да ли су стратегија, мисија и политичка воља у потпуности складне.

Овај фалсификат је још грубљи и бесмисленији утолико што ја заиста не мислим да је немогуће да господин Тадић буде кандидат ДС за председника владе, али свакако не мислим – нити би ико нормалан то могао рећи – да би „свако друго решење било у великој мери нелогично“.

Није баш уобичајено да се у, такорећи, званичним српским државним новинама напада поглавар српске православне цркве. А када се то догоди баш на Божић, односно Бадње вече, онда је реч о правом и беспримерном скандалу, какав се није дешавао чак ни у време окупације.

Пре дванаест година, већина земаља европске левице подржала је "рат на Косову", што је утрло НАТО-у бескрајни пут којим сада наставља у остварењу циљева у Авганистану. Пошто ништа нису научили, многи су изгледа спремни за понављање истог перформанса.

Видели смо на, буквално историјским, изборима 2012. да је „Осовина Берлин-Париз-Брисел“ рачунала на традицију српског полтронства и пре свега опортунизма. И нису погрешили.

Kрајем децембра ухвати ме неко здравље и Бог зна како би се све то завршило да не стиже спас од  Деда Мраза, оног за нас задуженог а у лику премијера Србије, и његове изјаве да се Следеће године у Србији неће живети боље него у овој!

Сматрао сам као своју дужност да упозорим грађане на последице активности које финансирају владе НАТО. Моја је жеља да се у моја упозорења не увере онда када буде тешко да се исправе грешке које су у наивности, површности или заблуди учинили.