За све грађане Србије врло злокобну тужбу НУНС-а могу да оборе материјални докази, тј. мапе, слике разрушених српских села у Далмацији, Крајини, Лици, Кордуну, Банији, Славонији, БиХ, КиМ, као и статистички подаци о геноциду над православним Србима током НДХа, Туђманове или Тачијеве демокрације.

Неко може да каже да је Милошевићева политика ипак успела да се избори за Републику Српску кроз Дејтонски споразум, као и да постигне резолуцију 1244 УН, којом Космет правно остаје део Србије, као контратежу горенаведеним чињеницама.

Случај Жарка Лаушевића је неспорна трагедија. Двојице младића више нема, а Лаушевићев живот је разорен. Два суђења нису помогла да се случај довољно расветли. Бројна питања остају. Да ли су те вечери он и његов брат само бранили своје животе?

У најгорем сценарију, за пет година појавиће се неки популиста са кечетом и планом о уједињеним Албанцима као хегемонима Балкана. Тај домино ефекат срушиће цео Балкан. Али, то већ није српска одговорност.

Влада Грчке је одабрала да тражи споразум у складу са потребама Европе, и да дозволи да највећи терет мера строге штедње пада на плећа народа. То је последица европског интереса грчке елите, који је сада дубок и трајан – као и идеологије “еуропеанизма“.

Док не предамо Косово, не можемо мрднути с места. Косово нас спречава да поправимо зубе и почистимо двориште. А чим га предамо, престаће да прокишњавају операционе сале, а покрадени шахтови ће се сами вратити на своја места.

Случајно или не, испоставило се да је све оно што је у програму отварања Универзијаде било подвучено као „студентско“ и „волонтерско“ протекло беспрекорно, уз изванредно много шарма и позитивне енергије.

Основно је питање да ли САД могу да воде другачију политику и да понуде људе који ће представљати алтернативу добро познатој политици америчког естаблишмента. Протести који су букнули у Америци представљају испољавање воље обичних људи.

Не могах па и данас не могу чудом да се начудим како нову поделу – нову несрећу прихватише „Срби са севера Косова“, и како се „легитимни“ представници „Срба са севера Косова“ олако одрекоше своје браће Срба који живе јужно од Ибра.

Није ли наивно веровање да ће просечан српски гласач прогутати визе уместо хлеба и Томислава Николића у европском руху? Изгледа да није – тешко памтимо, лако заборављамо, сужене су нам могућности, а и овде се брзо смркава.