Дезинфикујући околину средствима за хигијену и своја тела беспотребним гутањем нимало наивних лекова, стварамо отпорне сојеве смртоносних микроба. Превише штитећи свој организам, чинимо да и он, попут нашег друштва, "измишља" опасности у недостатку правих.

Потребно је да људи разумеју динамику која онемогућава покушаје да се исплате дугови. Повериоци знају да је игра при крају. Све што они могу да ураде је да узму што више могу, докле год могу, сами себи исплате бонусе и побегну у своје офшор банкарске центре.

Наметање страначке свести као преовлађујуће форме јавног мишљења потенцијално може озбиљно да угрози елементарне демократске принципе, који су ипак далеко важнији, од неког метра асфалта или мало дубљег захватања у ионако не препуне фондове за регионални или равномерни развој.

Српско радништво је враћено у положај британске радничке класе из времена првобитне акумулације капитала. Ми више немамо радничку класу, већ лумпенпролетаријат, масу декласираних очајника и лузера без класне свести, солидарности и самопоштовања.

Пошто су за Кремљ односи са Либијом значајни, неупоредиво је корисније да се, из чисто прагматичних разлога, некако нађе заједнички језик са онима који долазе, него тврдоглаво се држати човека који неминовно одлази.

Није ли Чеда на "локалу" исто што и Тома Николић на националном нивоу? Нису ли и актуелног председника државе својевремено прозивали због неписмености, сељачког вокабулара, учешћа у рату (сиц!) - а сада им се "духовитост" обија о приходе? "Јачи - тлачи". Ох, како европски.

Имајте дистанцу према тв чаробњацима. Они ни сами не верују у оно шта причају. Зато, кад видите да почињу да плету своје мреже око вас, мреже еуфорије или депресије гасите телевизор! Окрените се око себе, попричајте са онима које волите. И видећете: чаролија престаје, мреже пуцају.

Несумњиво је да иза НАТО „интервенције“ у Либији стоји огромни либијски капитал и акције у Италији, као и богатство које је оличено у нафти. Адмирал ди Паоли је на ово питање Лазанског лаконски одговорио да је оно “идеолошки обојено”.

Ето, то су путиновске границе. С једне стране, не прихвата ситуацију која води ка крају Русије. С друге стране, апсолутно нема тих црта или особина које су неопходне да би заиста предложио озбиљан и аргументован, национални, метафизички пројекат патриотизма.

Релативно брзо се установило да је за видљиво повећан број „азиланата“ у септембру више крива Немачка него балканске земље. Наиме, немачки Савезни уставни суд донео је 18. јула одлуку о повећању социјалних примања за подносиоце захтева за азил.