Реално стање је ово: упркос огромном расту дознака из иностранства од чак 28%, статистика бележи пад промета у трговини на мало од 6%. Дакле, народ мање купује и основне намирнице. Ствар је једноставна: земља је успешна онолико колико већина становништва у њој добро, спокојно и задовољно живи. Ни мање ни више од тога

У сваком случају, Србе и Русе вежу бројне и вишеслојне нити, које су издржале многа искушења, па ће – надајмо се – вероватно издржати и преживети чак и ову нападну, контрапродуктивну и пречесто карикатуралну љубавну офанзиву Вучићевих ботова и таблоида. 

Зато сада треба отворити очи, разумети оно што се око нас дешава и нешто урадити. А за то је свакако најбоље пажљиво слушати оног ко све више постаје „главни агент окупације“.

То значи да ако хоћемо прелазну владу она треба бити резултат дијалога свих актера, и изабраних представника грађана и представника академске заједнице (професора и студената)

Јер ако он оде, доћи ће, нешто ми говори, неко тактичнији, обзирнији, мудрији и предусретљивији. А ми ћемо одмах, наивни и жељни људске речи, помислити да је то стварно, а да је Кристофер био само грешка и некаква ружна сенка. А није. Кристофер је баш оно што јесте. 

Премда иницијатива да Геноцид над Србима у НДХ (1941‒1945) треба називати „покољем” није практично ни окрзнула науку и струку, очигледно је у неким круговима изазвала немир и смутњу и довела до нових подјела у српском народу. То је њен једини видљиви резултат. Због тога, у једној сусједној држави могу задовољно да трљају руке

Нема мистерије. Србија се развија споро или никако зато што су инвестиције мале, такорећи никакве. 

Анкетни одбор је дошао до података и сазнања који указују на основану сумњу у злоупотребе у трошењу буџетских средстава намењених откупу, доградњи, адаптацији и реновирању кућа и станова.

Садашњи оружана дејства у Украјини, кажу званичници, нису рат за освајање туђе територије већ за заштиту руског становништва и ,,враћање кући'' исконских руских земаља. И, што је можда најбитније, спречавање ширења НАТО пакта ка самим границама Русије и столовање нацистичких, антируских владајућих структура у тим земљама 

Зато је нејасно зашто су западни планери покренули оно што се већ може сматрати координисаном међународном медијском кампањом блаћења владе у Ње Делхију и, шире, Индије као државе. Економско исцрпљивање Русије и победа против ње у Украјини, како год да се она дефинише, несумњиво су јако битни колективном Западу.