Razumljivo je da Sjedinjene Države teško podnose ovo veliko globalno prestrojavanje u kome EU više neće da bude mlađi partner pod špijunskim nadzorom, Rusija da ostane u razvalinama, Kina zatvorena u sebe, arapski svijet – izvor nafte, Balkan - poligon za manipulisanje etničkim konfliktima itd. 

Oslobađanje Jurišića predstavlja skandal bez presedana za čitavu Srbiju i srpski narod i ogroman šamar pravdi koja se selektivno primenjuje samo u slučaju optuženih Srba. Na Zapadu postoji slika po kojoj su jedine žrtve rata u Bosni samo Bošnjaci.

Para nikada neće biti na ovaj način. Time što ćemo smanjivati zarade i prava radnika neće se stvoriti neko javno dobro. Naprotiv, postajaćemo sve siromašniji i prećićemo granicu siromaštva iz koje više nikada nećemo moći da se izvučemo. 

U poslednjih devet godina neprestano smo slušali mantru o „ubrzanom pridruživanju“ Evropskoj uniji. Pažljivi posmatrač naših medija i retorike političara lako može uočiti kako ovaj diskurs polako nestaje iz javnog vokabulara.

Nije tajna da oni, koji ne gledaju blagonaklono na Rusiju igraju na kartu međunacionalnih, verskih i drugih sukoba. Predsednik Putin poručuje da su jedinstvo, celovitost i suverenitet Rusije bezuslovni. Svako ispoljavanje separatizma i nacionalizma moraju biti isključeni iz političkog života.

Moje hapšenje pokazuje koliko su vojvođanski indipendisti snažni, ali i koliko je centralna vlast u Srbiji nesposobna. Kao i svi secesionisti, i ovi vojvođanski najveću surovost pokazuju u obračunu s „neprijateljem u sopstvenim redovima“

Da, istina je da je Hamas neprijateljski nastrojen prema Izraelu i da je njegova povelja antisemitska. Istina je, takođe, da su njegovi lideri izrazili interes za dugo ugovarano primirje -koncesiju koju su mnogi posmatrači videli kao preludijum za prihvatanje uspostave dve države kao načina razrešenja spora.

Hvala vam, Srbi, što vodite računa o grobovima heroja iz Drugog svetskog rata - Rusa, Ukrajinaca, Belorusa, Tatara... Posle rata mnoge ulice jugoslovenskih gradova nosile su imena vojnih komandanata Crvene armije. Zatim su ulice preimenovane. Ali, ljudi pamte.

Da li je moguće da je ovo što smo danas imali prilike da vidimo na ulicama Beograda normalna pojava? Kome je bilo u interesu održavanje parade po cenu ovolikih uličnih sukoba i navlačenja gneva običnih građana prekomernim korišćenjem sile?

Aktuelni napadi instruirani su s jednom jedinom namerom – da osujete radničke proteste, zbog straha vlasti od socijalnih nemira. I u tome su i uspeli – generalni protest u četvrtak nije bio masovan, okupilo se do pet hiljada radnika, čemu je, ruku na srce, pomoglo i saopštenje MUP-a da će snimati učesnike protesta.