Економска сарадња Србије са Руском Федерацијом изазива ових дана поново интересовање у нашој јавности, овог пута због иницијативе да Русија укине извозне царине на нафту коју испоручује Србији.

У Сиризи су свесни да политичке борбе не могу бити сведене на институционални терен. Од критичног значаја за опстанак нових грчких власти је очување постигнутог нивоа масовне мобилизације и аутономног деловања бројних политичких организација и удружења леве оријентације.

Жалосно је да после 10 година имамо јавни амбијент стида и то не разумем. Ако је то лоша ствар коју смо урадили, онда треба да знамо зашто је лоша, а ја мислим да није, мислим да је направљена промена која је била потребна земљи. Ја сам био у врху саме организације.

Нажалост, наши „експерти“ се нису бавили реалним привредним животом и питањем побољшања услова који би погодовали и домаћим и страним инвестицијама. Формула њиховог деловања је спољна либерализација.

Америчким амбасадорима се може прогледати и кроз прсте. Тако нешто се од њих може и очекиваtи. Али, какве то невидљиве зле силе нагоне и угледног грађанина Русије, па то још и бившег потпредседника руске владе Алфреда Коха да се сврста у исте редове?

Ових дана, свако мало, зову да се учествује у некаквим анкетама поводом десет година од оног Петог октобра. Ко је шта паметно имао о томе да каже рекао је то пре тог Петог октобра, али некако је непристојно не учествовати, нико не воли да буде квариигра.

Са дуговима добили смо и сличан начин резоновања какав смо видели на примеру руских избора из 1996. године. Тако, недавно сам у контакту са пријатељем који је донедавно био прорадикалски настројен сазнао да неће изаћи на изборе. Каже: „Узео сам стамбени кредит, па нећу да рескирам да ми скочи рата.“

Током заседања објављено је и да ће кинеска спољна политика ове године бити усредсређена на развој економског појаса дуж Пута свиле. Према речима кинеског министра спољних послова, до сада је преко педесет држава изразило жељу да се укључи у овај формат сарадње.

Од Мале Госпојине наовамо, питање свих питања у Србији десно од центра је: У чему је данас разлика у ставовима о будућности државе и нације између Тадића и Николића? Јерес је, можда, али рећи ћу: Не, нема разлике! Када је већ тако, увек је у предности онај који је већ власт.

Многи људи мисле да смо сви извукли поуке од катастрофалног низа догађаја који су довели до Велике депресије. Али сваким даном све више и више изгледа као да ће лоша монетарна политика ослабити светску економију.