Андреј Пленковић у Книну: "Олуја" уништила пројекат велике Србије и променила геополитички поредак Југоисточне Европе

 Хрватски премијер Андреј Пленковић изјавио је данас у Книну да је војно-полицијска операција "Олуја" из августа 1995. уништила пројекат велике Србије и променила војни и геополитички поредак Југоисточне Европе.

На централној манифестацији у склопу обележавања 30. годишњице "Олује", Дана победе и домовинске захвалности и Дана хрватских бранитеља, Пленковић је рекао да је "уједињена снага хрватског народа" у августу 1995. "ослободила окупиране градове и села, победила агресора и вратила живот и понос прогнаницима", преноси агенција ХИНА.

Обраћајући се окупљенима на стадиону фудалског клуба Динара, Пленковић је казао да је "Олуја" у том тренутку била "највећа копнена битка у Европи од Другог светског рата, која је разбила пројекат Велике Србије, поразила агресора, променила војни и геополитички поредак Југоисточне Европе, одредила судбину Хрватске и омогућила крај рата у Босни и Херцеговини".

"Олуја није само ослободила Хрватску, она је спречила и нову трагедију у Босни и Херцеговини. Отворила је пут повратку хрватских прогнаника својим домовима и мирној реинтеграцији хрватског Подунавља, повратку Вуковара и успостављању хрватске власти на целој територији", навео је.

Додао је да је Хрватска после рата "омогућила и повратак хрватских Срба који су то желели", наводећи да је тиме "показала политичку зрелост, моралну одговорност и људску великодушност".

Он је рекао да "жртва свих који су дали животе за слободу Хрватске" представља "завет захвалности јер је захваљујући њима Хрватска постала своја, суверена и слободна", наводећи да се не смеју заборавити ни 1.744 нестале особе које Хрватска тражи.

"Очекујемо да Београд коначно покаже праву спремност за сарадњу, јер без пуне истине о несталима нема искрених односа ни европске будућности", казао је Пленковић.

Пленковић је рекао и да су, иако је прошло 30 година од "Олује", још жива сећања "на те дане поноса и славе".

"Сваке године се овде у Книну окупљамо са истим осећањима, поносом због победе, захвалношћу бранитељима и пијететом према палима. Али данас, на ову годишњицу највеће хрватске победе, не долазимо само да се сетимо. Долазимо да потврдимо шта за нас значи операција 'Олуја', на шта нас обавезује и чему нас учи", казао је Пленковић.

Навео је и да је "Олуја" потврдила "хрватску снагу која не поробљава, већ ослобађа, снагу која не прети, већ штити, снагу која не уништава, већ ствара".

У име председника Хрватске Зорана Милановића, на церемонији се обратио његов изасланик Маријан Марековић, генерал-пуковник у пензији и командант из операције "Олуја".

Милановић је, како је саопштио његов кабинет, одао почаст погинулим хрватским војницима полагањем венца испред Споменика хрватске победе "Олуја 95" у Книну, али није говорио на стадиону "јер сматра да је за обележавање 'Олује' најисправније да о тој великој победи хрватске војске говори један од њених команданата".

Марековић, који је Милановићев саветник за питања ратних ветерана, изјавио је на централној манифестацији да "Олујом" није само ослобођена Хрватска, већ да је и отворен пут "другим операцијама хрватских снага у Босни и Херцеговини, које су донеле мир, престанак страдања и наду у будућност народима Босне и Херцеговине", преноси ХИНА.

"Кроз своју вишевековну, тешку и често крваву историју, наш народ је заслужио живот у слободи и благостању. Наша је дужност да ту жртву преточимо у дела – у праведну, безбедну и просперитетну Хрватску", рекао је Марековић.

Председник Хрватског сабора Гордан Јандроковић изјавио је на централној манифестацији да Хрватска мора трајно да памти победу у "Олуји", као "једну од најсјајнијих епизода у хрватској историји", да је брани и да "темељи будућност на вредностима слободе, демократије и достојанства".

Јандроковић је рекао да свака годишњица "Олује" треба да почне изразом искрене и трајне захвалности хрватским бранитељима и њиховим породицама, са посебним поштовањем према породицама погинулих и несталих.

"Без њихове жртве, али и без политичког вођства које је било дорасло историјском тренутку, питање је како бисмо данас живели јер је великосрпски агресор имао друге планове за нас", казао је Јандроковић.

Навео је да је "Олуја" била стратешки и тактички добро осмишљена операција која је изведена у оптималном тренутку, наводи ХИНА.

"Хрватски бранитељи су тада одлучно и спремно кренули да истерају непријатеља из Хрватске. И, као што песма каже: Што се крвљу брани, не пушта се лако", додао је Јандроковић.

На централној манифестацији су се окупили и министри у Влади Хрватске, посланици Хрватског Сабора, лидери политичких странака, званичници локалних власти, представници војске и полиције и ратни ветерани.

Председник опозиционе Социјалдемократске партије Хрватске (СДП) Синиша Хајдаш Дончић изјавио је да је порука јасна - да је Хрватска победила и да сада "треба градити друштво које је недостајало у протеклих 30-ак година".

"Победили смо сами, без спољне помоћи, сада морамо да размишљамо како да изградимо друштво да нам свима буде боље. Друштво у којем живе поштени и вредни људи без много политике. Хрватска је одбрањена 1991. године, а ослобођена 1995. године и хајде да сви разговарамо о будућности", рекао је Хајдаш Дончић, лидер највеће опозиционе странке.

Посланик Хрватског сабора из редова СДП Хрватске Арсен Баук прокоментарисао је критике које стижу из Србије, указујући на контекст 1991. године.

"Упркос критикама које стижу из Београда, морамо јасно да кажемо да се кључни догађаји нису догодили 1995. године, већ 1991. године. Као што је рекао један српски хроничар - да није било тенкова 1991, не би било ни трактора 1995", рекао је Баук, мислећи на избегличку колону Срба, у којој су неки били на тракторима.

На прославу у Книну дошао је и градоначелник Загреба Томислав Томашевић, лидер зелено-леве странке Можемо, који је указао да се Хрватска данас "посебно сећа свих погинулих и несталих бранитеља у Домовинском рату".

Председник десничарског Домовинског покрета Иван Пенава рекао је да су хрватске оружане снаге "ту да одврате сваког нападача и пруже сигурност грађанима" и указао да их треба јачати.

По завршетку церемоније у Книну, пензионисани пуковник хрватске војске Марко Скејо, познат по крајње десним ставовима, на Тргу Анте Старчевића је поново постројио бивше саборце, који су на његов узвик "За дом" три пута одговорили "Спремни", наводи ХИНА.

"Поздрав 'За дом спремни' неће нестати, већ ће млади људи наставити да га понављају. Онима који забрањују поздрав који је темељ хрватског народа поручујем да ће и њихова деца, унуци и праунуци такође клицати 'За дом спремни' када се у касарнама буде дизала хрватска застава", рекао је Скејо.

Дан победе и домовинске захвалности, Дан хрватских бранитеља и 30. годишњица "Олује" обележавају се данас широм Хрватске.

У Пули је одржана традиционална парада бранитеља Истарске жупаније, са више од 1.000 учесника. Уз хрватске ратне ветеране из Истре, на паради су учествовали и бројни званичници и представници институција, укључујући делегацију Истарске жупаније, предвођену жупаном Борисом Милетићем, и делегацију Града Пуле, на челу са градоначелником Пеђом Грбином.

Милетић је указао да је у Истри, иако Истарска жупанија није била директно погођена ратним разарањима, одзив на мобилизацију био већи од 90 одсто.

Грбин, доскорашњи председник СДП Хрватске, рекао је да је "Олуја" била "толико велика да у модерној историји ратовања није забележено да у једној операцији учествује толики део народа".

Хрватска обележава 30. годишњицу "Олује" у знак сећања на 5. август 1995. када су хрватске снаге ушле у готово празан Книн и истакле заставу Хрватске на Книнској тврђави.

Операција "Олуја", која је довела до егзодуса више од 200.000 Срба из Хрватске и до краја рата за независност те земље, почела је 4. августа 1995. рано ујутру, офанзивом хрватске војске и полиције и јединица Хрватског већа одбране (ХВО) на подручја Баније, Кордуна, Лике и северне Далмације, која су била део међународно непризнате Републике Српске Крајине.

Хрватска је том операцијом, у којој је учествовало 138.500 припадника хрватске војске и полиције и ХВО, успоставила контролу над последњим деловима територије које су држали припадници Војске Републике Српске Крајине.

Власт Хрватске, на челу са тадашњим председником Фрањом Туђманом, прогласила је крај операције "Олуја" 7. августа увече, иако су спорадични сукоби настављени до 14. августа.

Операција "Олуја" се убраја у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше Југославије. Као акцију етничког чишћења, операцију "Олуја" је оквалификовао и Међународни суд правде у Хагу, у образложењу пресуде из фебруара 2015. године.

(Бета)