Nekima, očigledno zbog slabe obaveštenosti, se čini da DŽemiljev može biti koristan Ukrajini zbog svoje mržnje prema Rusiji. Međutim, ovakav zaključak je daleko od istine. Pre svega zbog toga što se DŽemiljev ka ukrajinskom narodu, očigledno ne odnosi bolje nego ka ruskom

Kakva je promena potrebna našoj kulturi? Ono što treba iskoreniti, ili bar uveliko umeriti je nezajažljiva potrošnja: opsednutost sticanjem, što je postalo osnovni princip američkog života. To nije isto što i kapitalizam, a nije isto što i potrošnja.

Uspeh Islamske države u Palmiri je važan na vojnom planu, jer pokazuje da ljudi el Bagdadija još uvek raspolažu sa dosta sredstava i ofanzivnim sposobnostima, ali u isto vreme ima i jednu visoku simboličku vrednost, jer briše jedini veliki poraz koji je do sada Islamska država doživela od strane Rusa

Počelo je s jogurtom, nastavljeno sa smenama i hapšenjima, nasilnim mobilizacijama, hiper-inflacijom, ekonomskim krahom, naglim siromašenjem, proterivanjem i egzodusom, kako manjina, tako i političkih neistomišljenika.

Jednostavno rečeno, koristi ekonomskog rasta su otišle uglavnom u džepove plutokrata, a ne većine stanovništva. Pa, zašto onda nije došlo do revolucije? Zato što je postojalo rešenje: zaduživanje. Ako nisi mogao da zaradiš, mogao si da pozajmiš.

Moskva je posmatrala i razumela – protestovaće protiv prisustva NATO-a blizu svojih granica, izbegavajući direktan sudar. Ali, u isto vreme je primetila da je svaka godina bolja nego ona ranija da se ojača svoja pozicija upotrebom sile. Pitanje je, da li je Krim bio prvi nastup ili samo generalna proba? 

Košarka nije izmišljena u Srbiji, ali je u ovoj zemlji odomaćena, ona je prisvojena utoliko je što je sada ispunjena jednim specifičnim mentalitetom, istorijom, asocijacima, simbolikom, ličnim uspomenama, pa i tumačenjima.

Budućnost srpske levice je vezana za jedno pitanje, koje je, bojim se, samo naizgled jednostavno. Trebalo bi da ga sebi postavi svako ko veruje u solidarnost, društvenu jednakost i pravednu raspodelu, kome je srce na strani onih koji su na društvenom dnu ili malo iznad njega. Šta mi je glavni cilj – vrlo, „građansko“ Ja ili dobrobit poniženog naroda? Nažalost, ne može i jedno i drugo.

Ne sumnjam da će ekonomskim hitmenima iz vlade, pa i samom premijeru, biti žao, ali će s ponosom, već za nekoliko godina, moći da istaknu pred svetskom finansijskom zajednicom, koliko je stepen poverenja u Srbiju porastao. 

Priča sa političkom upotrebom Karićevog Univerziteta je definitivno, u odnosu na prištinski Univerzitet, obična farsa, cirkuska predstava bez značajnijih socio-istorijskih posledica. Stoga je možemo i apstrahovati. Ali šta sa muftijinim Univerzitetom.