Некима, очигледно због слабе обавештености, се чини да Џемиљев може бити користан Украјини због своје мржње према Русији. Међутим, овакав закључак је далеко од истине. Пре свега због тога што се Џемиљев ка украјинском народу, очигледно не односи боље него ка руском

Каква је промена потребна нашој култури? Оно што треба искоренити, или бар увелико умерити је незајажљива потрошња: опседнутост стицањем, што је постало основни принцип америчког живота. То није исто што и капитализам, а није исто што и потрошња.

Успех Исламске државе у Палмири је важан на војном плану, јер показује да људи ел Багдадија још увек располажу са доста средстава и офанзивним способностима, али у исто време има и једну високу симболичку вредност, јер брише једини велики пораз који је до сада Исламска држава доживела од стране Руса

Почело је с јогуртом, настављено са сменама и хапшењима, насилним мобилизацијама, хипер-инфлацијом, економским крахом, наглим сиромашењем, протеривањем и егзодусом, како мањина, тако и политичких неистомишљеника.

Једноставно речено, користи економског раста су отишле углавном у џепове плутократа, а не већине становништва. Па, зашто онда није дошло до револуције? Зато што је постојало решење: задуживање. Ако ниси могао да зарадиш, могао си да позајмиш.

Москва је посматрала и разумела – протестоваће против присуства НАТО-а близу својих граница, избегавајући директан судар. Али, у исто време је приметила да је свака година боља него она ранија да се ојача своја позиција употребом силе. Питање је, да ли је Крим био први наступ или само генерална проба? 

Кошарка није измишљена у Србији, али је у овој земљи одомаћена, она је присвојена утолико је што је сада испуњена једним специфичним менталитетом, историјом, асоцијацима, симболиком, личним успоменама, па и тумачењима.

Будућност српске левице је везана за једно питање, које је, бојим се, само наизглед једноставно. Требало би да га себи постави свако ко верује у солидарност, друштвену једнакост и праведну расподелу, коме је срце на страни оних који су на друштвеном дну или мало изнад њега. Шта ми је главни циљ – врло, „грађанско“ Ја или добробит пониженог народа? Нажалост, не може и једно и друго.

Не сумњам да ће економским хитменима из владе, па и самом премијеру, бити жао, али ће с поносом, већ за неколико година, моћи да истакну пред светском финансијском заједницом, колико је степен поверења у Србију порастао. 

Прича са политичком употребом Карићевог Универзитета је дефинитивно, у односу на приштински Универзитет, обична фарса, циркуска представа без значајнијих социо-историјских последица. Стога је можемо и апстраховати. Али шта са муфтијиним Универзитетом.