И док се у свету водe полемике који је од путева опоравка светске привреде најбољи: јапански умрежени капитализам, евро дириговани капитализам или државни интервенционистички амерички капитализам, Кинези доказују да jе њихов социјалистички капитализам најбољи.

На месту прибалтичких држава, бежао бих од НАТО-а као ђаво од крста, будући да је чланство у Алијанси, у првом реду, велика рањивост ако сте на предњим границама. Али, да би се то схватило, потребно је поседовати искуство државности, упоредиво са оним које имају Швајцарци. 

Јуна 2008. године у тренутку формирања владе Мирка Цветковића 47,9 одсто испитаника процењивало је да ће стање бити боље. На крају мандата владе Мирка Цветковића, оних који очекују да ће бити боље је само 16,6 одсто.

Прича о регионализацији је дневнополитичка, мада не треба занемарити ни притиске које стижу из ЕУ да Србија што пре раздели моћ по регионима, посебно како би добила приступ фондовима. Било како било, регионализација није исто што и децентрализација.

Да ли Република Србија треба да прати ММФ директиве и зашто, кључна су економска питања данас. О тим питањима би требало да се изјасне, недвосмислено, сви председнички кандидати (илустрација: Џејмс Руф је одушевљен резултатима, додуше болним по Србију, јер смо по индексу беде на осмом месту у свету).

Мислио сам на изборе који надолазе као Дунав, Сава и Морава... Сад ћемо да живимо у земљи у којој теку мед и млеко... Нећемо се обазирати на Анђелину Џоли и њену “Земљу крви и меда”, лагаће нас данима, обећаваће и брда и долине, само да их заокружимо.

 Монтенегрински национализам ужива пак највећу подршку. Њему наши антинационалисти толеришу све оно што другима не пролази. У њиховом случају, наши „борци против сваког национализма и нетолеранције“ прећутаће чак и позив на спаљивање храма СПЦ и људи око њега од стране државних службеника[15] неупоредиво бенигније ствар бити „доказ опште фашизације друштва“

Он је постао суштинска и огољена метафора бахатости, осионости, ароганције, популизма, социјалне демагогије и непоштовања основних принципа правне државе што се иначе може често препознавати у деловању владајуће коалиције.

Једини сигуран пут да неки српски универзитет доспе на Шангајску листу међу пет стотина најпрестижнијих светских универзитета води кроз повећање броја објављених чланака на СЦИ и ССЦИ листама.

Опозиција каква год да је, мора да критикује власт - то је њена дефиниција. Али наша власт непрестано понавља да је критика заправо мржња - „они мрзе Вучића“, а он им узвраћа и назива „кретенима из Србије“, „фашистима“, „лоповима“...