Савремени свет
|
|
Драган Петровић
|
понедељак, 26. фебруар 2024. |
Још је Хантингтон средином деведесетих у свом чувеном делу Сукоб цивилизација у поглављу о Украјини, навео да је она геополитички и цивилизацијски неповратно подељена земља, на већи део који је проруски, и онај западни који то није. Тако подељена Украјина је некако функционисала као начелно први пут у историји независна држава путем плурализма, где су се на власти наизменично смењивале „проруске“ и „прозападне“ власти, све до пуча фебруара 2014, када практично престаје да постоји у свом дотадашњем формату и балансу. И пре тога у два наврата отимана је на сумњив начин, власт проруским странкама и политичарима (крајем 2004, или тзв. „наранџаста револуција“ и пролећа 2006. када је под сумњивим околностима од стране председника Јушченка распуштена тзв. друга Јануковичева влада). Међутим, овај трећи пут фебруара 2014. суверена власт председника Виктора Јануковича и премијера Азарова је оборена на улици и уз помоћ западних структура, те дотле често владајуће проруске странке Партија региона и Компартија забрањене. Од тада више ништа неће бити исто, па је дошло до познатих догађаја сецесија Крима и Донбаса, сукоба и напетости. Победа Зеленског над Порошенком 2019. на председничким изборима дала је наду у смиривање ситуације. Међутим, Зеленски након доласка Бајдена у Белу кућу наставља концепт политике Украјина-антиРусија, и на унутрашњем плану (нова црква, маргинализација руског језика и рускојезичног становништва) и на спољном плану (не поштовање Минска 2), што је вероватно пресудно деловало на Москву да крене у оружани сукоб.
|
Преносимо
|
|
Предраг Ј. Марковић
|
субота, 26. новембар 2022. |
Србија неће постати сува или поплављена пустош, али ће највероватније бити демографска пустиња са неколико великих и не тако бројних мањих насељених оаза. Може ли се сачувати густа шума насеља?
|
Колумне Ђорђа Вукадиновића
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
понедељак, 31. мај 2021. |
![](http://www.nspm.rs/images/stories/00/DJ/V/Vukadinovic.jpg)
Кад и ако претходно реши председничке изборе, Вучићу ће бити готово свеједно хоће ли опозиција изаћи или бојкотовати оне парламентарне. Стога би свако „тактичко“ одустајање од безусловног захтева за ванредним парламентарним изборима већ у старту била Вучићева стратешка победа, а опозициони и демократски пораз
|
Документи
|
|
Документи
|
субота, 15. децембар 2018. |
Представници опозиционих савеза, странака и покрета сагласили су се да делују уједињено и синхронизовано у обезбеђивању свих наведених услова
|
Политички живот
|
|
Здравко Понош
|
уторак, 19. март 2024. |
![](http://www.nspm.rs/images/stories/00AA0/A4/pon1.jpg)
Најављена је измена поглавља 35 у које ће ући обавезе Србије произашле из бриселских и Охридског споразума, или јасније речено из Вучић-Курти споразума. Од момента кад су га прихватили то више није француско-немачки споразум, то више није ЕУ споразум. То је Вучић-Курти споразум
|
Коментар дана
|
|
Драган Добрашиновић
|
недеља, 15. октобар 2023. |
![](http://www.nspm.rs/images/stories/00/autori/%D0%94%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%BD%20%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B.jpg)
Дакле, кад све саберемо и одузмемо, такозвани "Аутопут мира" ће по својој правој природи бити "Аутопут корупције и хероина". Корупције, која је централна економска активност Александра Вучића, његовог најближег окружења и њихових бизнис партнера, а која је најзаступљенија у путној индустрији
|
Преносимо
|
|
Драган Бисенић
|
понедељак, 10. октобар 2022. |
Са собом је донео не само архиву коју је водио као министар двора краља Петра II, него и своје белешке, разна документа, рукописе и богату документацију о усташком деловању. Успомене на свој контраобавештајни и полицијски рад, као високи функционер апарата безбедности Краљевине Југославије, писао је и у Лондону, за време рата и док је био министар правде у емигрантској влади
|
Колумне Ђорђа Вукадиновића
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
четвртак, 29. април 2021. |
![](http://www.nspm.rs/images/stories/00/DJ/V/Vukadinovic.jpg)
Док се овдашњи критичари Кривокапићеве владе смисле и преломе да ли је та влада довољно „српска“ и „на линији“– ње можда више неће ни бити
|
Колумне Слободана Антонића
|
|
Слободан Антонић
|
четвртак, 28. септембар 2017. |
Стога, избор између тога да ли бити колонија или да ли бити слободна земља није ствар бољег или лошијег стандарда, или избор између новог аутомобила и старе иконе. То је избор између глади и слободе, између нестанка народа или пак његовог очувања. Случај Ирске и Србије у 19. веку недвосмислено казује шта би требало изабрати.
|
Савремени свет
|
|
Горан Николић
|
четвртак, 22. фебруар 2024. |
Руска економија пркоси предвиђањима западних аналитичара који су веровали да ће ембарго драстично погоршати финансијску ситуацију те земље
|
|
Коментар дана
|
|
„Отаџбина“
|
уторак, 24. октобар 2023. |
![](http://www.nspm.rs/images/stories/00/zastave/logo/Otadzbina2.jpg)
Једини начин да Република Србија сачува своју јужну покрајину и да Срби на Косову и Метохији имају чему да се надају јесте одлазак са власти Александра Вучића. Јер за 12 година своје владавине чега се год дохватио он је упропастио
|
Културна политика
|
|
Јагош Ђуретић
|
субота, 02. април 2022. |
![](http://www.nspm.rs/images/stories/00AA1/jagos1.jpg)
На критичко усмерење интелигенције данас у највећој мери пресудно делују поделе у међународном простору. У жељи да у тим поделама буде национално одговорна, она у огромној већини у свим земљама бива (како се то у савременом политичком жаргону каже) „политички коректна“, престајући тако заправо да буде критичка
|
Економска политика
|
|
НИН
|
уторак, 12. новембар 2019. |
Зашто економисти не верују да на сваки уложени евро буџетских субвенција инвеститорима држава кроз порезе и доприносе добија шест евра? Ако је то тачно, зашто Министарство привреде одбија да достави јавности анализу која ту тврдњу поткрепљује?
|
Колумне Слободана Антонића
|
|
Слободан Антонић
|
уторак, 31. октобар 2017. |
Не бих да коментаришем „уметничку“ страну ове чудновате инсталације. Само ћу рећи да она одлично осликава сву „таштину празнине“ насталу симбиозом другосрбијанско-скоројевићког „граџанизма“ и вулгарне идолатрије актуелног режима. И ко зна каква ће све уметничка чуда из те симбиозе тек да проистекну.
|
Савремени свет
|
|
Бранко Жујовић
|
субота, 24. фебруар 2024. |
Менаџере таквих градова не отпуштају онда када изневере интересе становника, већ када изневере пословне интересе улагача. Приоритет је добит, а не право "грађана"
|
Документи
|
|
Документи
|
понедељак, 20. фебруар 2023. |
Непосредан и проверљив престанак насиља и репресије на Косову;-Повлачење са Косова војних, полицијских и паравојних снага;-Размештање на Косову ефикасних снага међународног цивилног и безбедносног присуства које су одобриле иприхватиле Уједињене нације, која су у стању да гарантују постизање заједничких циљева
|
Културна политика
|
|
Никола Танасић
|
петак, 18. март 2022. |
![](http://www.nspm.rs/images/stories/00/autori/Tanasic.jpg)
Филмови о маскираном осветнику који на улицама измишљеног Готам Ситија под окриљем ноћи пребија и сакати све оне који су недодирљиви за „дугу руку закона“ увек су представљали глобални спектакл
|
Економска политика
|
|
Мирослав Јовановић
|
субота, 24. август 2019. |
У Србији и још неким земљама сиромашни домаћи порески обвезници пружају новчане подстицаје богатим иностраним власницима капитала, уз сумњиве нето ефекте по Србију, јер плетачи каблова и чарапа остају и даље плетачи
|
Политички живот
|
|
Душко Кузовић
|
недеља, 17. март 2024. |
Лекција коју смо научили у последњих двадесет година је да дикратура и омраза служе да би се држава и народ лакше опљачкали, од привреде, руда, воде, тржишта, до људи и деце. Диктатура нам се не дешава случајно; она је добро пројектовано оружје које има за циљ да са што мање трошкова и штете окупатор узме све!
|
Коментар дана
|
|
Слободан Орловић
|
субота, 14. октобар 2023. |
Обичан грађанин зна толико да се те недеље (24.9) или викенда, десио оружани сукоб Срба и полицајаца Албанаца у околини староставног манастира Бањска („Страхињићу Бане [...] у маленој Бањској) и да су званично страдала четири лица, три Србина и Албанац. После тога, исти тај, обичан грађанин може да сазна: да је сатима пре акције „косовске“ полиције српска наоружана група праћена и снимана из ваздуха; да је и КФОР (НАТО) „присуствовао“ сукобима; да је пронађена велика количина оружја – за „цео батаљон“; да је, јавности познати, М. Р. писмом признао организовање оружане српске групе (сâмо то признање и није судски доказ), и можда још понешто.
|
|