Вашингтон и Брисел желе да, после свих грешака које су овде направили, хитно затворе „српски проблем“ пре него што Руси сломе кијевску хунту. То је оно што Милош Ковић назива америчким моделом пацификације: „дођу, побију, протерају и опљачкају, а онда траже да се помирите са реалношћу“. Али, све то у данашњем времену је рачун без крчмара. Охридски рачун без крчмара.

Хоћу рећи, да се чини као да – макар последњих деценија – постоји неки чудан политички фатум који нас гура у ирационалне политичке реакције. И доприноси да приликом разних избора и одлука ми – по правилу – бирамо гору солуцију. И, такође, по правилу, ону глупљу, екстремнију и радикалнију. А и контрапродуктивнију са становишта самог декларисаног циља

Мислио сам да су амерички гласачи разумни и да ће дугорочно увек кориговати краткорочне грешке. Трамп ми је то срушио. Чак и међу Американцима изгледа постоји чежња за ауторитарном власти, што нисам очекивао

Био Александар Вучић болестан или не, крај његове владавине се ближи крају. То се види у сваком граду и у сваком селу Србије. Пламен слободе који су студенти упалили неће се угасити

 Русија је данас збиља прва на реду да одговори на светскоисторијска питања опстанка хришћанства, цивилизације и човека. А од њеног одговора зависиће умногоме то какав ће тачно бити и српски одговор

А реалност је најчешће управо таква да се никоме превише не допада. Да. Вучићева лична популарност јесте на низбрдици – зато се управо толико и труди да је допигује и билдује. Али су, с друге стране, он и СНС и даље апсолутни фаворити на предстојећим изборима – укључујући и београдске

Ово свакако није најзначајније дело новије књижевности, већ збирка скрибоманских таблоидних колумни. Басара се јавља као оживљена приказа Симе Милосављевића Амиџе, познатог сарадника кнеза Милоша у ружењу и понижавању људи

Шта су ти студентски пленуми? Како изгледају? Како се доносе одлуке? Какве су организационе способности студената на пленуму? Које су методе студентског самоорганизовања? Ко има (не)формалну моћ?

Бурсаћ и Грухоњић сасвим озбиљно предлажу да НАТО отпочне нуклеарни рат с Русијом. Ова наша двојица Стрејнџлава изгледа да немају никакав страх – обитавање у секти истомишљеника, као и увек, доводи до бујања радикализма и преласка на све екстремније позиције. У овом случају, на позиције које су сасвим удаљене од здравог разума и од елементарне људскости.

Свака промена устава захтева широк политички и друштвени консезус. И широку јавну расправу и информисану јавност која на онову чињеница и изнетих разлога за и против, слободно одлучује. А код нас, у овом случају, нема буквално ништа од тога